Kako agromarketing utiče na unapređenje proizvodnje i plasmana hrane

Postoje razne definicije agromarektinga. Medjutim ja ću reći da je marketing u stvari jedan integralni savremeni poslovni sistem koji ima za cilj da planira i proizvodi kvalitetan prozivod, odredi cenu tog proizvoda, da promoviše i distribuira proizvod potrosaču koji je u skladu sa njegovim potrebama i željama ,a da se pritom ostvari ekonomski i ekološki profit. Medjutim pitanje se postavlja kakav uticaj ima agromarketing na proizvodnju i plasman hrane. Cilj ovog članka i jeste u pravo u davanju odgovora na to pitanje.
agromarketing

  1. S obzirom na to da je konkurencija na svetskom tržištu prehrambenih proizvoda ogromna neophodna je adekvatna marketinška podrška za unapređenje proizvodnje i povećanja plasmana poljoprivrednih proizvoda. Naime, na bazi istraživanja potreba i želja potrošača moguće je utvrditi njihove stvarne potrebe, a to se sve ostvaruje na bazi uspešnog agromarketinga.
  2. Agromarketing mora da uvažava specifične uslove poljoprivredne proizvodnje, pre svega njen sezonski karakter, kao i laku kvarljivost ovih proizvoda. Ono što je veoma bitno jeste to da mora da se sagleda tražnja velikih potrošača poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kao što su na primer vojska, ugostiteljstvo, bolnice, robne rezerve, bolnice, obdaništa i slično.
  3. Na tržištu poljoprivrednih proizvoda marketing bi trebalo da ima aktivan uticaj kako bi se ostvario očekivani dohodak. Što se tiče informacija o obimu, strukturi, kao i promenama tražnje poljoprivrednih proizvoda one treba da poteknu sa tržišta. Ove informacije su bitne zbog prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje potrebama i željama kupaca ili pak zbog stimulisanja tražnje za pojedinim proizvodima. Naime, agromarketing doprinosi stvaranju mogućnosti za prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje zahtevima tržišta, isto tako mogu se odabrati i najadekvatiniji kanali prodaje ovih proizvoda, kao i prostor na kome se zadovoljava tražnja za njima.
  4. Na osnovu analize ponude i tražnje na tržištu dobijaju se informacije o eventualnoj neusklađenosti ponude i tražnje, pa se samim tim javlja i potreba za uvozom nekih proizvoda. Upravo zbog nedostatka potpunih informacija sa tržista može doći i do neusklađenosti ponude i tražnje. Zbog toga je bitno da se promene na tržištu poljoprivrednih proizvoda prate permanentno kako bi se na promene reagovalo na vreme to jest u što kraćem roku i kako bi se omogućion dinamičan razvoj agroindustrijskih preduzeća.
  5. Poljoprivredna preduzeća samostalno izgrađuju strategiju tržišne preorijenatacije. Prilikom formulisanja strategije tj prilikom donošenja odluka o tome šta ce se proizvoditi, po kojoj ceni,na kojim tržištima će se prodavati (da li će to biti nova tržišta ili već postojeća) moraju biti prisutne inromacije sa tržišta. Veoma je bitna i cena poljoprivrednih inputa, ali i okruženje preduzeća ( ekonomsko, socijalno, tehnološko okruženje).
  6. Za promotivne aktivnosti bitna je identifikacija ciljnog tržišnog segmenta, kao i najprihvatiljivijeg metoda komunikacije. Nakon toga definiše se sadržaj poruke i određuju se njeni ciljevi. Poruka mora da bude razumljiva i podrazumeva to da se prenesu prednosti preduzeća nad konkurenijom. Ona može biti preneta preko radia, televizije, interneta, štampanih medija i slično.
  7. Za agromarketing je veoma bitno i da se poznaju i različiti pojedinačni ukusi, motivi pojedinaca da kupe određeni proizvod, prethodna iskustva, isto tako treba sagledati i to ko je uključen u donošenje odluka o kupovini, kao i iz kog skupa proizvoda se pravi izbor.
  8. Zahvaljujući agromarktingu moguće je promeniti strukturu proizvoda. Najveći zaključak ovoga jeste taj da agromarketing uvažava sve specifičnosti poljoprivredne proizvodnje i dugoročno gledano može da bude faktor usklađivanja ponude i tražnje na tržištu poljoprivrednih proizvoda.
Vaša reklama u ovom članku?
Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija
Upozorenja

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.

Mirjana Krstic

SLIČNO

industrijski profit

Kako definisati industrijski kapital i industrijski profit

Veoma često čujemo da je osnovni motiv poslovanja u stvari profit. To je u stvari …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *