Kakopedija > Obrazovanje i društvo > Edukacija > Kako izgledaju promenljive zvezde

Kako izgledaju promenljive zvezde

Zvezde su ogromne lopte usijanog gasa, koje imaju sopstveni izvor energije. Deo svoje enormne energije, koju proizvode u procesu nuklearne fuzije, one prenose u okolni svemir u obliku zračenja. Upravo ovoj darežljivosti „kosmičkih fabrika“ imamo da zahvalimo na postojanju svekolikog živog sveta na našoj planeti.. Sve zvezde se međusobno razlikuju, kako po boji, temperaturi, veličini, masi.. ali i po načinu promene svoga sjaja, o čemu će u ovom članku i biti reč.
promenljive-zvezde

Kako izgledaju promenljive zvezde

Nijedna zvezda nema uvek potpuno isti sjaj. Ipak, u dugim vremenskim periodima kod najvećeg broja zvezda nema promene sjaja koju mogu da zabeleže naši instrumenti. Kada se kaže da je zvezda promenljiva, misli se na zvezdu koja svoj sjaj menja toliko da se promena može pouzdano izmeriti i da ova promena potiče od fizičkih uzroka u zvezdanoj atmosferi ili u njenoj unutrašnjosti. U promenljive zvezde se ne ubrajaju, veoma česti, dvojni sistemi, koji se sastoje od dve zvezde koje kruže jedna oko druge i na taj način se međusobno zaklanjaju i menjaju sjaj. Ovakve dvojne zvezde poznate su kao eklipsne dvojne zvezde ili eklipsne promenljive. Promenljive zvezde svoj sjaj tokom vremena mogu da menjaju pravilno ili nepravilno, pa se u zavisnosti od toga dele na pravilne ili nepravilne promenljive. Osim toga one svoj sjaj mogu da promene i iznenada, usled trenutne erupcije ili eksplozije. Ovakva vrsta poznata je kao kataklizmična, a ovde se mogu svrstati nove i supernove, najsilovitije eksplozije u Univerzumu.

Nove zvezde karakteriše brza promena sjaja i to u periodu od samo nekoliko dana, uz kasnije sporo promenljivo opadanje sjaja. Pretpostavlja se da većina periodičnih novih potiče od bliskih dvojnih zvezda. Za poslednjih sedamdesetak godina pojavilo se oko sto pedeset novih zvezda u našoj galaksiji.

Supernove su eksplozije najvećih razmera u Univerzumu. Sjaj samo jedne supernove može da nadmaši sjaj svih zvezda u galaksiji. One se u galaksiji pojavljuju u proseku jednom u dvadeset do četristo godina. Postoji dva tipa ovih zvezda: supernova tipa I i II. Supernova tipa I obično dostiže maksimum sjaja za nedelju dana, posle čega joj sjaj sporo opada. Supernova II tipa ima u maksimumu nešto manji sjaj, a posle maksimuma joj sjaj mnogo brže opada.

Zvezda se pretvara u novu ili supernovu usled eksplozije, a da li će postati nova ili supernova zavisi isključivo od njene mase. Da bi zvezda postala nova ili supernova mora imati masu veću od 1,4 mase Sunca. Do eksplozije kojom se zvezda pretvara u supernovu dolazi u gornjim slojevima heliosfere, posle čega dolazi do odbacivanja gasovitog omotača velikom brzinom.

U našoj galaksiji 1572. i 1604. bljesnule su dve supernove, koje su bile vidljive golim okom. Ove supernove poznate su kao Braheova i Keplerova. Od supernove iz 1054. godine, o kojoj podatke nalazimo u kineskim hronikama, nastala je tzv. maglina Rak u sazvežđu Bik (prikazana na slici). Godine 1987. bljesnula je još jedna supernova vidljiva golim okom, što je omogućilo astronomima da modernim metodama istražuju ovakav događaj.

U grupu promenljivih spadaju i pulsari. Posle razorne eksplozije zvezde i odbacivanja gornjeg sloja, središte zvezde pod uticajem sopstvene gravitacije može se urušiti do neutronske zvezde. Neutronska zvezda je zanimljiv fenomen, pri čijem nastanku usled silovite gravitacije dolazi do slepljivanja protona i elektrona u neutrone. Neutronske zvezde mogu biti do 10km u prečniku, a ipak imati enormnu masu. Neutronska zvezda koja rotira predstavlja pulsar.

Prvi pulsar otkrio je radio-astronomskim metodama Hjuiš 1968. godine. To je bio jak izvor radio-zračenja u ostatku, već spomenute, supernove u sazvežđu Bik, koji je zračio u kratkim pravilnim vremenskim intervalima, nalik na svetionik. Posmatranjem ovih nebeskih tela ustanovljeno je da pulsacije potiču od ubrzanog rotiranja. Naime, neutronske zvezde po svom nastanku zadržavaju magnetno polje prvobitne zvede. Medjutim, ono je sada na mnogo manjem prostoru, te stoga daleko većeg intenziteta. Oni u pravcu svoje magnetne ose izbacuju mlazeve elektromagnetnog zračenja, najčešće radio-talase. Pored toga, za pulsare je karakteristična velika brzina rotacije. Ima pulsara koji u jednoj sekundi izvreše 100, pa čak i preko dvesta rotacija.

Vaša reklama u ovom članku? Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija.

Oceni članak

Oceni članak

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdice



broj glasova: 4, prosek: 5,00

Loading...

Zabrana kopiranja članka

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.
Daliborka Pitulic

SLIČNO

master rad

Kako odbraniti master rad

Odbrana diplomskog master rada predstavlja svečani čin za kandidata i značajni datum u njegovom životu. …

Ostavite odgovor