Kako pamtimo

Pamćenje ili memorija je moć, proces prisećanja ili reprodukovanja odnosno sposobnost da se naučeno ili doživljeno zadrži u sećanju. „Pamćenje „čuva“ prošlost i „upravlja“ sa budućnosti. “
pamcenje

Kako pamtimo

Mada znamo dosta toga o raznim vrstama pamćenja i metodama koje nam pomažu da lakše pamtimo, niko nije u stanju da objasni kako to mozak pamti i koristi stečena znanja i iskustva. Sve što je doživljeno ostavlja trag u mozgu.

Taj trag postepeno bledi ako ga ne podstakne neko slično ili ponovljeno iskustvo, ili ako ga sami ne obnovimo. Da bismo što bolje zadržali informacije u pamćenju dobro je ponavljati. Postoji nekoliko načina pamćenja. Jedan od njih je sećanje. Ako vas nekoliko dana posle nekog druženja upitaju ko je bio prisutan, nastojaćete da se setite njihovih imena ili likova. Ako vas neko pita da li je tada bila i Jelena, može se dogoditi da po imenu prepoznate osobu za koju drugi pita. Prisećanje je teže nego prepoznavanje.

Istraživanja pokazuju da je sposobnost zadržavanja informacija prilično jednobrazna među normalnim pojedincima. Ono što se razlikuje jeste stepen do kojeg osobe nešto uče ili opažaju kao i vrsta i količina detalja koji se zadržavaju. Pažnja, motivacija i asocijacija olakšavaju ovaj proces.

Može se pamtiti i pomoću slika. Vizuelni podaci obično se bolje pamte od drugih vrsta podataka. Geniji, ili ljudi sa fotografskim pamćenjem, često se koriste sa vizuelnim asocijacijama, uključujući mnemoniku. Mnogi psiholozi prave razliku između kratkoročnog i dugoročnog pamćenja. Kratkoročno pamćenje, koje traje od 10sekundi do 3 minute, manje je podložno smetnjama i distorziji od dugoročnog. Kod dugoročnog pamćenja razlikujemo epizodno, koje je usredsređeno na neki doživljaj i semantičko, koje je fokusirano na znanje. Npr. lakše se pamte događaji iz prethodne godine zahvaljujući stvorenoj slici o određenom predmetu ili vizuelnoj predstavi. To je vizuelno pamćenje. Neki mnogo bolje pamte pesmu koju su čuli nego pesmu koju su pročitali, tada je reč o auditivnom pamćenju.

Može se pamtiti i pomoću asocijacija. Kada se nešto doživljava, obično se uz to doživljava i nešto drugo i to istovremeno. Takva iskustva se međusobno povezuju ili asociraju, pa kada pamtite ili prepoznajete jedan takav doživljaj, obično ćete se setiti i onoga što ga je pratilo.

Vaša reklama u ovom članku? Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija.

Oceni članak

Oceni članak

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdice



broj glasova: 13, prosek: 3,08

Loading...

Zabrana kopiranja članka

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.
Dragana Đajić
If you want it, U can catch it.:)

SLIČNO

master rad

Kako odbraniti master rad

Odbrana diplomskog master rada predstavlja svečani čin za kandidata i značajni datum u njegovom životu. …

Ostavite odgovor