Kako dolazi do poremećaja u ponašanju pasa

Poremećaji u ponašanju pasa su brojni i imaju različite oblike ispoljavanja. Najčešće se radi o poremećenoj reaktivnosti psa koja može biti smanjena, prenaglašena ili da potpuno izostane, a njen najopasniji vid je agresivnost, neposlušnost, nekontrolisano uriniranje i defeciranje, nepravilnosti u ishrani koja su u vezi sa griženjem, žvakanjem i konzumiranjem stranih predmeta i sopstvenog fecesa.

Kako dolazi do poremećaja u ponašanju pasa

Frustracije se ispoljavaju pokušajem iskopavanja rupa šapama, u strahu usled odvajanja od vlasnika, od ulaska u automobil i vožnje automobilom, destruktivnom ponašanju u odnosu na okolne predmete u domu ili dvorištu vlasnika i samopovređivanju.
Najčešće se ne radi samo o jednom uzroku, već o više različitih uzroka koji deluju medjusobno, istovremeno prouzrokujući poremećaje u ponašanju.
Svi uzroci poremećaja u ponašanju pasa mogu se svrstati u dve osnovne grupe:
– medicinskog porekla i
– iz životnog okruženja.

Medicinski uzroci obuhvataju:
– bolesti unutrašnjih organa praćenih osećajem bola i nelagodnosti;
– oboljenja jetre i bubrega u toku kojih se stvaraju toksični metabolički proizvodi koji oštećuju centralni nervni sistem;
– oboljenja i poremećaj funkcije čulnih organa;
– oboljenja mozga, kičmene moždine i nerava (epilepsija, tumori ili degenerativne promene usled starenja koje dovode do senilnosti kućnih ljubimaca, promene u sposobnosti razmišljanja i promene u ponašanju);
– poremećaj aktivnosti žlezda sa unutrašnjim lučenjem i
– proces starenja koji zahvata sve organe i prouzrokuje gerijatrijske probleme sa kojima su u vezi i poremećaji u ponašanju.

Svaki osećaj bola i nelagodnosti moze da bude uzrok poremećajima u ponašanju pasa. Bol i osećaj nelagodnosti povećavaju stepen razdražljivosti, ali i anksioznost, strah i agresivnost.

Oboljenja ušiju, zuba, mekih tkiva usne duplje, analnih vrećica, kostiju, zglobova, kičmenih pršljenova predstavljaju samo neke od brojnih bolnih stanja za pse. Ako je pas pokretan, pri ovim bolnim stanjima se povećava stepen agresivnosti i ujedljivosti. Smanjena pokretljivost psa usled osećaja bola i nelagodnosti može da poremeti do tada normalno ponašanje vezano za vreme i mesto uriniranja i defeciranja.

Različita oboljenja mokraćnih organa mogu da budu uzrok nekontrolisanog uriniranja, a različita oboljenja organa za varenje mogu biti uzrok nekontrolisanog defeciranja kućnog ljubimca.

Oboljenja i nepravilnosti u radu čulnih organa prouzrokuju različite reakcije psa na svetlost i zvučne nadražaje. Ako pas izgubi sposobnost reagovanja na ove nadražaje, može delovati ili neposlušno ili hiperreaktivno, što već predstavlja promenu ponašanja.

Emocionalni poremećaji (uplašenost, strah, patnja i slična stanja) takođe mogu biti uzrok problema u ponašanju pasa. Svaka promena rasporeda nameštaja u domu, novi član domaćinstva (beba, supruga, suprug, gost…), selidba, odlazak ili gubitak člana domaćinstva ili drugog kućnog ljubimca ili nabavka novog kućnog ljubimca može da ima dramatičan uticaj na promene u ponašanju psa.

Uvežbavanje psa da obavlja određene aktivnosti u određeno vreme i na određenom mestu i učenje poslušnosti primenom kazne i nagrade takođe može da utiče na nastanak problema u ponašanju.

Ako neki postupak ima neprijatne posledice za psa (osećaj nelagodnosti, gubitak pažnje i slično) kao u slučaju kažnjavanja, verovatnoća da se isto ponašanje psa ponovi se smanjuje.
Suprotno, ako neka aktivnost ima prijatne posledice za psa kao što je dobijanje hrane, pažnje ili drugog vida nagrađivanja, verovatnoća da će je pas ponavljati se povećava.
Međutim, često pribegavanje kaznama i nagradama kod kućnog ljubimca može da prouzokuje čitav niz problema u ponašanju.
Često primenjivanje kazni vodi u gotovo potpunu neposlušnost psa prema vlasniku, čak i u agresivnost, dok često nagrađivanje psa motiviše da određenu aktivnost ponavlja i kada za to nije prikladno vreme i mesto.
Takođe, ako se pas istom vrstom nagrade često primorava na obavljanje iste aktivnosti, ta vrsta nagrade može postati nezanimljiva za psa, a pas naizgled neposlušan.

Uzrok poremećajima u ponašanju pasa mogu biti i nasledni činioci koji kontrolišu reaktivnost , tj. brzinu i vrstu odgovora na najrazličitije nadražaje, ali i činioci životnog okruženja u kojima je pas rastao u toku „senzitivnog“ perioda života koji obuhvata:
– period primarne socijalizacije sa drugim psima i ljudima i traje od 3 do 12 nedelje života,
– iskustva stečena pre i posle rođenja,
– period sekundarne socijalizacije i razvoja u zrelom životnom dobu.

Izostanak kontakta sa drugim štencima ili starijim psima, suviše rano ili suviše kasno odvajanje iz legla, izostanak kontakta sa ljudima, izostanak izlaganju različitim nadražajima iz spoljašnje sredine, stresne situacije i traume znatno utiču na nastanak problema u ponašanju pasa.

Saveti

1. Psa sa poremećajima u ponašanju treba odvesti kod veterinara koji će uzeti istoriju bolesti i obaviti detaljan klinički pregled kako bi otkrio uzrok i sproveo odgovarajuću terapiju.