Kakopedija > Obrazovanje i društvo > Sastavi > Kako analizirati delo „Gorski vijenac“

Kako analizirati delo „Gorski vijenac“

„Svak’ je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.“
gorski-vijenac

Kako napisati sastav na temu „Gorski vijenac“

Tvrdim da je jedan od najvećih umova svoga vremena bio upravo Petar Petrović Njegoš. A njegovo najbolje delo, prevedeno na sve jezike sveta, je Gorski Vijenac. To je pesnički ep i drama koja se smatra vrhunskim delom srpske književnosti epohe romantizma. Ostvareno je kao epska drama u stihu koja tako kombinuje tri književne vrste u novoj poetskoj formi. Gorski Vijenac je postao svetionik rodoljublja i nacionalne ideje. Ovo delo je nastalo u teškom vremenu, u jeku borbe protiv turske vlasti i svakako je utiralo put i osvešćenju i oslobođenju nacije. Ogromno je ovo ostvarenje. Njegova tematika daje povoda za mnogostrana rasuđivanja, ali ovoga puta svoju paznju zadrzavam na rodoljublju i nacionalnoj ideji u njemu. Ovo je spev o borbi za slobodu, u kome je, kao nigde drugo, utemeljena i na najvišim izdancima srpske istorije zasnovana ideja srpskog naroda. Radnja Gorskog Vijenca se zasniva na istorijskim događajima u Crnoj Gori, poznatijim kao „istraga poturica“. Radi se o tragičnom sukobu lokalnih pravoslavnih i poturčenih Crnogoraca. Ovaj sukob je Njegošu povod za filozofsku refleksiju o crnogorskoj istoriji i istoriji uopste.

Spev počinje kao pesnička vizija. Počinje pogledom u srpsku prošlost i u nesreće koje su nam Turci doneli, da bi se zatim postavilo pitanje kosovskog zaveta i opstanka. Vladika Danilo veliča Karađorđa i Obilića, koji sve preskaču i dostižu. Oni su večiti uzori Srbima, besmrtni, čija će dela vreme činiti sve većim. Međutim, pominje se i tamna strana Kosova, to je lik Vuka Brankovića, koga pesnik vidi očima narodnog predanja i naziva ga „poganim koljenom“.

Gorski Vijenac blista slavom mnogih junaka, pre svega kosovskih (Jugovići, Ivan, Milan) i snagom Mandušića i Mićunovića. Ali, valja istaći da na junaštvo i rodoljublje obavezuju i likovi zena, Ljubice i sestre Batrićeve.

Spev se nastavlja kao političko-istorijska drama, prikazuje niz epskih slika iz narodnog života. Događaji su opisani kroz seriju dijaloga i monologa.

Delo počinje monologom Vladike Danila u kojem opisuje koliko je jako i rasprostranjeno tursko carstvo i koliko se sve više i više širi. Spominje junake koji su se borili protiv Turaka, Srbinjanin Janka i Skenderbega, a upoređuje s’njima svoju sudbinu, koja mu je nametnula težak zadatak – da probudi nacionalnu svest kod svog malog naroda, koji je mali po brojnosti, a kojeg je snašla jos gora sudbina, pojava sve većeg broja poturica. Zadatak mu je, samim tim, bio teži, jer se nije radilo o stranom neprijatelju, nego o dojučerašnjoj braći. A kud ce veća tragedija, nego da brat udari na brata, što je bilo neminovno. Turci su raznim povlasticama prevodili Srbe u islam. Vuk Mićunović teši Vladiku pričajući mu o velikom junaštvu mladih Crnogoraca čija borba traje kroz vekove.

Vladika u jednom monologu okleva da započne istragu poturica, jer bi to bila bratoubilačka borba, ali je svestan da je to najveća boljka koja je zahvatila Crnu Goru. Knez Rade osuđuje njegovo dvoumljenje i govori o tome da se u zivotu stalno smenjuju sreća i nesreća, zajedno čineći zivot.

Vuk Mićunović izgovara poznate stihove koji govore o junaštvu i junacima, čije se ime spominje kroz vekove. Za takve kaže da su se imali zbog čega i roditi i da zub vremena ne može ugasiti svetlost njihovog časnog imena. Vladika je odlučio da krene u istragu i ako je znao da će pri tome mnogi stradati, ali da te žrtve neće biti uzaludne. Danilo govori kako su se mnogi Srbi poturčili zbog sopstvene slabosti i iz straha od odmazde. Niko ne bi bio srećniji od Vladike, kada bi se poturice vratile svojoj iskonskoj veri bez ratovanja, mirnim putem. I Vojvoda Batrić poziva poturice da se vrate svojoj staroj veri. Sve je uzalud, ni do pomirenja nikako ne moze doći. Ali, Turska vojska biva poražena kod Herceg Novog, kada mletačka vojska zajedno sa Crnogorcima otima Herceg Novi.

Glavni narator i filozofski tumač, osim Vladike jeste Iguman Stefan. Njegove reci, pune mudrosti, ostaju zapamćene i čine najjaču filozofsku okosnicu petog kola ovog izvanrednog dela. Iguman priča o prirodnom zakonu, koji nalaže da svako ima pravo na odbranu i upoređuje zakone prirode i njegovu primenu na društvene pojave.

Zadnji deo „Gorskog Vijenca“ je Badnje veče, kada Iguman Stefan govori neke zivotne mudrosti uz gusle. Govori o težini života i da su sva zla koja su sabrana pod kapom nebeskom, ljudska svakodnevica, sa kojom se čovek nosi. Zivot je težak za loše ljude, a još teži za dobre i blagočestive duše. Nabraja suprotnosti u prirodi, a kao najveće su duša i telo, kao sinonim večne borbe. Čovek se ruga drugom čoveku i pri tome liči na majmuna, koji se gleda u ogledalo i smeje se sam sebi.

U poslednjem delu, šestom kolu, govori se o početku ustanka i uspehu. Simbolično se čestita Božić, koji predstavlja novo rađanje, u ovom slučaju – rađanje zore, koja nosi slobodu Crnogorskom narodu. „Gorski Vijenac“ se završava filozofskom refleksijom nad istorijskim zbivanjima i stihovima Vladike Danila koji teši Mandušića Vuka zbog puške koju je izlomio i daruje mu novu iz svojih odaja.

Ovo je samo jedan pogled na srpsko rodoljublje i na srpsku nacionalnu ideju u njima. Nije lako pisati o ovom delu. Sve je moglo biti i drugačije, jer je tema neiscrpna, kao i ostvarenje, pa je svako pisanje ove vrste osuđeno na nedorečenost. Mada, celo delo ima osnovnu ideju, veličanje srpske nacionalne svesti i jačanje borbenog duha u borbi protiv poturica. Niko nikada nije tako dobro istakao nepomirljive razlike izmedju dva naroda, srpskog i turskog (zapravo poislamljenih Srba) kao sto je to uradio Njegoš. Izvukao je glavne ljudske osobine, koje karakterišu i jedan i drugi narod, ističući kako su one toliko nepomirljive da stvaraju duboki istorijski jaz, koji se nikada nije mogao i nece premostiti. I danas smo živi svedoci, koliko je Njegoš bio u pravu. Nigde, kao u „Gorskom Vijencu“, nije tako utemeljena i na takvim likovima zasnovana srpska nacionalna ideja i nigde tako nisu osuđene nesloga i izdaja.

Ovo kolosalno delo, Njegosev srpski manifest, ali i opomena na proslost i pogled u buducnost, sijace jos jace buducim pokolenjima, a nashem je palo u deo da vek i po njegovog zivota obelezimo u, opet, teskom vremenu, u nadi da ce nas Njegoseve poruke okupiti, bez ostatka, u kolo koje se nece kidati i iz kojeg nijedan Srbin nece iskakati. U tom kolu, valja verovati, zadrzace visoko mesto svi Srbi.

Vaša reklama u ovom članku? Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija.

Oceni članak

Oceni članak

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdice



broj glasova: 51, prosek: 3,88

Loading...

Zabrana kopiranja članka

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.
Snezana Milic

SLIČNO

Ociju tvojih da nije

Kako analizirati pesmu „Očiju tvojih da nije“

Vasko Popa važi za pesnika srpske moderne poezije. Izdao je više zbirki pesama. Jedna od …

Ostavite odgovor