Kako analizirati pesmu „Iskrena pesma“

„Iskrena pesma“ je od onih koje se čitaju u jednom dahu i kojoj se vredi vraćati. To je pesma koja drugačije zvuči svaki put kada se pročita. Na trenutak me je ostavila bez reči.
Milan Rakić nam u njoj otkriva drugo lice ljubavi. U ovom slučaju i razmišljanju pesnika, ljubav predstavlja samo žudnju za telesnim jedinjenjem, odnosno Rakić poistovećuje ljubav sa nagonom, a to je stvarnost života udvoje.

Kako analizirati pesmu „Iskrena pesma“

Pesnik surovo govori o nepostojanju iskrenih osećanja, jer ih potiskuju događaji iz svakodnevnog života. Po njemu se ljubav svodi na jedan trenutak zanosa bez iskrenosti. Sumnja u ljubav i zaklinje se u trajnost strasti. Kaže da je istinito samo predavanje strasti, a posle nje slede zasićenost i ravnodušnost.

Mnogi muškarci razmišljaju u ovom smeru, ali malo njih ima takvu vrstu hrabrosti da otvoreno, bez uvijanja, saopšti istinu ženi. Zato oni, da bi opčinili suprugu, koriste svoju slatkorečivost. Na taj način iskazuju svoju sebičnost i sebe dovode do zadovoljstva.

Na ovome se zasnivaju mnoge kratke veze, a osnovni cilj je zadovoljavanje požude i trenutka slabosti. Takav odnos je samo fizički i zadovoljava potrebe, a ne podrazumeva komponentu duhovne ljubavi.
Žene su često toga svesne, ali očekuju malo šarene laže upakovane u fine celofane.

U ovoj pesmi Rakić zahteva od žene da ga pusti da uživa, a kada sve to splasne i strast ga ponovo obuzme, on će je osvojiti lepim rečima na koje nije imuna. U centru razumevanja je jaka fizička privlačnost.

Ključna tema ove pesme zapravo nije to što govori o telesnoj ili duhovnoj ljubavi, već to što pisac svo vreme govori o osećajima, a ne osećanjima. Dakle, o nečemu što ne traje, o čistom trenutku i uživanju u njemu, ali bez romantičnih momenata. Rakić govori o jednom trenutku užitka kao o nečemu što ne iziskuje suvišne reči, kao o nečemu što je samo sebi cilj. Mada, da ova pesma zaista govori samo o površnim, telesnim potrebama, ne bi bila napisana ili bi u nju bilo uloženo dosta manje truda. Pa je tako pisac, pišući o osećajima, pisao o osećanjima koja iste izazivaju.

„Iskrena pesma“ nas nagoni da preispitamo sebe, tačnije koliko su naša osećanja iskrena, a koliko samo pokušavamo da se uklopimo u ustaljeno shvatanje ljubavi. Mislim da ona nije napisana da se čita, već da se sluša. U različitim raspoloženjima dakako da različito i zvuči. U njoj, kao i u čoveku koji je čita, raspoloženje se menja kao i osećanja i osećaji.

Od silne ljubavi sa početka pesme stiže se do poslednjeg talasa koji više nema razornu snagu trenutka sa početka, već postaje smiraj, nirvana, prijateljstvo, pa čak i navika, monotonija.

I upravo zbog ovoga pesma nosi jačinu. Neponovljiva je i kod svakog čoveka izaziva drugačiji doživljaj.