Kako analizirati pesmu „Svest o pesmi“

Branko Miljković je mitska ličnost srpskog pesništva. Mitska zbog njegovog života, ali i misteriozne smrti. On je formirao svoju ličnost i intelektualno sazrevao u lošem vremenu, jer je bio svedok ljudskih stradanja u kojima je smrt najčešće dolazila nasilno. Najveću pažnju je posvećivao rečima, odnosno one su najviše uticale na njega i oko njih se sve vrtelo. Njegov lajt motiv bio je „ubi me prejaka reč“.
Svest o pesmi

Kako analizirati pesmu „Svest o pesmi“

Branko je napisao poemu „Svest o pesmi“ i u njoj naglasio mnoge teške reči. Na samom početku on govori o vatri. Ona je bila centralni simbol njegove poezije. Rekla bih da je u ovoj pesmi poistovećuje sa plamenom u čoveku koji ga pokreće, poistovećuje je sa moralom i nečim što je pravedno i ispravno. Kaže da je pepeo vatre zaborav i da ako skrivi pred njom, osećaće se poraženo. Dakle, ako se preda nemoralu, zaboraviće sve ispravno i postaće čovek bez osećanja.

Dalje pominje krv. Govori o onome što se ne sme, a istovremeno sebe poistovećuje sa pticama i zverima. Možda je osetio nagon za samoubistvom, možda i za ubistvom, a možda nam samo sugeriše na zlo u ljudima koje bi se dakako ispoljilo samo da zakon to dozvoljava, odnosno etika. Ali, u sledećem stihu nam otvoreno kaže da bi izvršio samoubistvo, ali na taj način neće ostaviti ništa vanvremensko i vredno kao što je pesma napisana mastilom.

Nešto što se nikako ne može predvideti je sledeća reč o kojoj kazuje, to je žudnja. Branko gaji tužne misli i žudi da ih shvati, da razume njihov smisao. On žudi za ostvarenjem svoje vedrije budućnosti, ali ga beznađe i loše prilike oko njega sputavaju. Poslednja naglašena reč bila je smrt. On joj pruža odu zahvalnosti, jer ga nije uzela sebi, jer je još uvek živ i traje, voli sebe i svoj stvaralački rad.

Ovo prividno shvatanje postaje skroz pogrešna teza, mračna i jeziva, jer gospodin Miljković zapravo zahvaljuje smrti što ga ne sprečava da joj se preda i uplovi u nepoznato. Čitajući ostale strofe, shvatamo da je reč o izvanrednom piscu koga je teško shvatiti. Njegova želja, žudnja i potreba za nekim nepoznatim svetom postaje sve izraženija i obavija delo u tamu. On ima potrebu da spozna srž krajnjeg, najdubljeg, neshvatljivog, mističnog, da izađe iz sebe.

Branko Miljković je svoj život okončao u dvadesetsedmoj godini. Kratko je pisao, ali se tome potpuno posvetio. Ostavio je za sobom izvanredna dela, ali „Svest o pesmi“ jasno govori o crnilu njegovih misli. On je nadahnut i inteligentan umetnik, ali čovek koga sputava proživljeni užas i stanje koje vlada među ljudima. On sve dublje tone i predaje se mislima o smrti koja postaje glavni simbol i centar njegovog kazivanja. Ovaj mladi pesnik, kratkog veka, je nikada dovoljno cenjen, kvaliteta ogromnih razmera, koga je ubila pesma. Da joj se nije toliko predao, verovatno bi mu svakodnevnica pružila gomilu novih razloga za život.

Vaša reklama u ovom članku?
Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.

Snezana Milic

Avatar photo

SLIČNO

Ociju tvojih da nije

Kako analizirati pesmu „Očiju tvojih da nije“

Vasko Popa važi za pesnika srpske moderne poezije. Izdao je više zbirki pesama. Jedna od …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *