• ^[1]

• ^[1]

Ovo pitanje je mnogima nejasno, a pogotovo “web preduzetnicima” koji za raznorazne poslove preko interneta primaju uplate od firmi iz inostranstva, bilo u vidu čekova (Google Adsense itd.) ili direktnih uplata na devizne račune (razni Affiliate programi, firme ili čak uplate sa “elektronskih novčanika” MoneyBookers, AlertPay itd.).

Pošto sam na mnogim forumima čitao raznorazne komentare, rešio sam da sam istražim šta je zapravo istina i da li treba da se plate, i koliki su zapravo izdaci državi za naplaćeni rad koji obavimo preko interneta. Kada sam sakupio dovoljno informacija otišao sam u Poresku Upravu kako bih potvrdio sve činjenice i bio siguran da radim pravu stvar.

Zašto uopšte plaćati porez na internet zaradu

1. Postoji mnogo različitih odgovora i mišljenja na ovo pitanje. Načitao sam se svega i svačega, ali ono što je činjenica, za svaki obavljen posao za koji ste plaćeni uopšte, je potrebno platiti porez, jer sve ostalo predstavlja rad na crno. Ono što nas, “internet preduzetnike”, razlikuje od ostalih, jeste činjenica da za sve što zaradimo postoji trag. Ili dobijemo ček koji odnesemo u banku, koji se tamo proknjiži ili dobijemo direktnu uplatu na devizni račun, koja se opet proknjižava, pa čak i prijavljuje Narodnoj banci Srbije. Oni koji misle da ne plaćanjem poreza rade pametnu stvar, mislim da greše. Istina je da ceo aparat naše države ne funkcioniše najbolje i da poreznici muku muče sa nekim drugim problemima tj. nemaju vremena da se pozabave nama, ali kada se stvari u našoj zemlji dovedu u red (ko zna kada, ali doći će i to) svi će itekako biti u obavezi da za svaku primljenu uplatu plate porez. Moj savet svima je da ne čakaju taj dan, već da odmah promene svoje navike, jer ako i kad poreznici otkriju nešto što nije legalno, imaju sva prava da retroaktivno kazne i naplate.

2. Plaćanjem doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđujete sebi određen prihod za budućnost, kada ostarite. Znam da će neko reći, pa nama je ceo penzioni sistem urušen, samo što se ne raspadne. Ali dani i godine prolaze, a sistem i dalje funkcioniše, penzioneri primaju penzije. Ja nisam spreman da toliko rizikujem i dočekam dan kada neću biti sposobodan da radim, a da nemam nikakve prihode.

3. Plaćanjem socijalnog osiguranja stičete pravo na zdravstvenu knjižicu i mogućnost lečenja u državnim bolnicima. Nikad se ne zna kada vam može zatrebati.

4. Društveno moralna odgovornost u našoj zemlji je jako niska. Svi znaju da pričaju kako pojedinačno treba da promenimo svoje navike i shvatanja. Ovo je upravo jedan od načina za tako nešto. Kada bi svi građani regulisali prvo svoje obaveze, a ne gledali u tuđe dvorišite, onda bi nam i svima zajedno bilo bolje.

Ono što isto znam jeste da mnogi izbegavaju plaćanje poreza zato što ne postoji dovoljno informacija na tu temu, niti imaju uvek kome da se obrate. Zato i pišem ovo uputstvo, kako bih pokušao da iole opismenim internet zajednicu na tu temu. Na prvi pogled će vam se dole napisano upustvo učiniti komplikovano i dugačko, ali verujte, kada jednom odradite celu stvar, posle će sve ići dosta brzo.

Primanje uplate iz inostranstva

1. Uplatom iz inostranstva se smatra bilo koja uplata u deviznoj valuti na vaš račun ili proknjižavanje kompanijskog čeka. Uplatu ste mogli primiti iz bilo kog razloga od pravnog lica iz inostranstva, ili za programiranje ili bilo koji drugi vid rada, usluga i promocije.
2. Pošto vam novac uplaćuje pravno lice koje nije registrovano u našoj državi, obveznik plaćanja poreza i doprinosa pred našom državom je primalac novčanih sredstava tj. vi.
3. Postoje dva slučaja primanja novca, a to je kada ga primate kao fizičko lice (pojedinac) ili pravno lice (firma), s tim što drugi slučaj ima i pod varijantu kada se radi o preduzetniku. Ja ću se u ovom članku više pozabaviti ovim prvi slučajem, jer ja spadam u njega, pa ako ko ima nešto da doda za drugi slučaj, neka to slobodno uradi u komentarima.
4. Ugovor. Ovde već dolazi do prvog malog problema. U razgovoru sa poreskim službenikom, saznao sam da za bilo koji posao koji se obavlja mora postajati ugovor (logično, zar ne?) i da ga moramo imati u dokumentaciji za svaki slučaj. Ugovor predstavlja pismeni dokaz o detaljima radnog odnosa firme i radnika. Ali kako mi da tražimo Google-u ili nekoj drugoj firmi u Americi ovakav ugovor? Dosta sam se raspitivao oko ovoga, pa čak i pisao Google-u ^[2] i firmama sa kojima sarađujem ali su svi sa čuđenjem odgovorali da nemaju pojma o čemu se radi. Upućivali su me na svoje Uslove koriščenja (Terms and Conditions ili Terms of Service). Zapravo, na svakom iole ozbiljnom sajtu moraju postajati ovi “Terms-i” koji i predstavljaju ugovor u svetu gde postoji zakon o internet poslovanju. Tako da nam je na kraju ostalo jedino da odštampamo postojeće “ugovore” sa sajtova i njih čuvamo u dokumentaciji. To sam i ja uradio. Evo linka do ugovora koji Google ^[3] ima za svoj Adsense program zarade. Obratite pažnju da postoji i srpska verzija, i nju treba odštampati.
   Dodatak: Upravo sam pročitao novi zakon o elektronskoj trgovini ^[4],  kojim su uredjena pravila sklapanja ugovora elektronskim putem, čime je potvrđeno da nam je za ugovor dovoljan i elektronski dokument (Terms and Conditions), koji spominjen u prethodnom paragrafu.

Fizičko lice – devizni priliv na račun i čekovi

1. Devizni priliv, uplata na račun. Ukoliko ste uplatu primili preko deviznog računa, banka će vas obavestiti o tome i u zavisnosti od banke do banke, će vam ili tražiti da potpišete prijem uplate ili tražiti neku vrstu dokaza o uplati (po kojim osnovama je primate i od koga). Meni se lično desilo da mi banka pored izveštaja o uplati od strane pošiljaoca traži i ugovor o detaljima posla između firme za koju radim i mene. Opet taj ugovor!? Iz banke su mi rekli da je on neophodan zato što i oni po zakonu moraju nekako da pravdaju deviznu uplatu. Odštampao sam i za njih jednu verziju “Terms and Conditions” dokumenta sa sajta firme. To je bilo dovoljno.
2. Čekovi. Ukoliko ste uplatu primili preko čekova (u bankama ih popularno zovu “kompanijski”), potrebno je da ček odnesete u banku, i u zavisnosti od banke do banke, iznos će vam biti proknjižen na račun odmah ili nakon 4-5 nedelja. Ovo čekanje je nažalost uglavnom svuda obaveza, negde zbog količine novca koja se prima, a negde zbog toga što čekovi zapravo nemaju faktičku vrednost, sve dok se ne naplate i stručno se zovu gotovinskim ekvivalentima.
3. Nakon proknjižene uplate, po Zakonu o porezu na dohodak građana ste dužni sledeće, ako ste rezident Republike Srbije: (obratite pažnju da državljanin i rezident nije ista stvar, to jest neko se smatra rezidentom određene drzave, ako u fiskalnoj godini ima prijavljen legalni boravak u datoj državi duže od 183 dana):
   • Da u roku od 8 30 dana ispostavite Poreskoj upravi na opštini u kojoj imate prijavljeno boravište u Republici Srbiji, PP OPO obrazac u dva primerka za pristiglu deviznu uplatu. Uz navedeni obrazac treba da se priloži i izvod iz banke iz koga se vidi o koliko se uplaćenoj cifri radi, kao i datum kada su novčana sredstva proknjižena na račun. Poreska uprava će tom prilikom overiti obrazac (pečatom i kodom), jedan primerak zadržati za sebe, a drugi vratiti vama, koji ste dužni da ga čuvate u svojoj dokumentaciji sledećih deset fiskalnih godina kako je propisano zakonskim propisima o čuvanju finansijske dokumentacije.
   • Prihod se preko PP OPO obrasca može prijaviti kao:
     1. Prihod od autorskog honorara. Ovakav prihod se najčešće prijavljuje kada su u pitanju plaćanja po osnovu programiranja/proizvodnje kompjuterskih programa, jer se radi o pružanju intelektualnih usluga (kod programa je zaštićen propisima i zaštiti autorskih prava). Jedini parametar koji morate da ispunjavate u ovom slučaju jeste da morate da posedujete VI ili viši stepen stručne spreme. tj. da imate završenu najmanje Višu tj. Visoku školu.
     2. Prihod od ugovora o delu. Svi ostali prijavljuju uplatu kao ugovor o delu koji ima nešto nepovoljnije koeficijente za određivanje osnovice za obračun poreza i doprinosa.
   • Ukoliko ste uplatu primili kao fizičko lice, a zaposleni ste u Republici Srbiji kod nekog poslodavca onda ste u obavezi da u slučaju autorskog honorara platite:
     a. porez od 20% na osnovicu umanjenu za normirane troškove od 43%(po novom zakonu, normirani troskovi su sada 20%)  20% za navedenu vrstu posla
     b. doprinos za PIO od 22% na osnovicu umanjenu za normirane troškove od 43% 20% za navedenu vrstu posla
     Ovom slučaju kada odbijete troškove vaš NETO će biti jednak BRUTO * 0,7606.
   • U slučaju ugovora o delu plaćate:
     1. porez od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troskova
     2. doprinos za PIO od 22% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troskova
     Tako da će vam u ovom slučaju izdaci biti nešto veći, NETO = Bruto * 0,664
   • U slučaju da ste nezaposlen, pored poreza i doprinosa za PIO, potrebno je da platite i doprinos za zdravstveno osiguranje od 12,3% na osnovicu za obavezno socijalno osiguranje. Ovim ćete steći pravo i na zdravstvenu knjižicu tj. lečenje u sistemu zdravstvenih ustanova koje se finansiraju iz fonda RZZO (Republički zavod za zdravstveno osiguranje).
4. Porez i doprinos se uplaćuju na odgovarajuce račune javnih prihoda, sa odgovarajućim pozivima na broj. O ovome nešto kasnije.
5. Porez se još može umanjiti za porez koji je isplatilac (firma iz inostranstva) na datu isplatu platila svojoj državi, ali vam moraju poslati potvrdu koliko su tačno platili poreza u svojoj državi za vas, overenu svojim pečatom i potpisanu sa njihove strane. U prevodu, zaboravite na ovaj korak :).
6. Kada Vam Poreska uprava izvrši overu PP OPO obrasca i dobijete svoj overen primerak, potrebno je da popunite i M-UN obrazac u dva primerka, koji se uz prateću dokumentaciju, overen PP OPO obrazac i dokaz o uplati PIO doprinosa predaje u filijalu PIO fonda kojoj pripadate kako bi Vam proknjižili uplatu doprinosa za penzijsko osiguranje, koja će Vam trebati jednog dana kada budete tražili penziju. O ovome nešto kasnije.
7. Prihod koji prijavljujete ulazi u godišnju osnovicu za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana, pa ako pređete propisanu granicu, dužni ste da podnesete i godišnji PPDG-5 obrazac. Radi se o granici od oko 1.500.000,00 RSD (15000 evra) zarađenih u toku godine. Ako ste toliko zaradili onda izvolite i platite nekog knjigovođu da vam sve to odradi ;). Šalim se, gledaću da u nekom drugom članku i to objasnim. Zato pratite kakopediju ^[5] :-).
8. I to je to, izvolite snađite se sami. Šalim se, znam da vam verovatno ovo sve deluje komplikovano i da ne znate šta ćete sa svim onim procentima, BRUTO i NETO iznosima, PP OPO i M-UN obrascima, na koje tačno račune treba da se uplati itd… Zato ću vam u konkretnom primeru objasniti korak po korak kako do dođete do cifara koje treba da platite državi.

Primer

1. Ako pretpostavimo da ste zaposleni i imate dovoljan stepen stručne spreme za vršenje autorskog dela, a prodali ste svoje autorsko delo (programski kod, dizajn i slično) računica je sledeća:
2. Uzećemo primer da vam je stigao ček od neke firme na iznos od 100 USD. Ček ćete odneti u banku i sačekati da se proknjiži na vaš devizni račun. Obavezno tražite od bankara da vam odštampa izvod za dan kada vam je iznos proknjižen na račun.
3. Na dan knjiženja zabeležite koliki je bio kurs valute, i to zvanični srednji kurs Narodne Banke Srbije ^[6].
4. Ako pretpostavimo da je odnos dinara i valute bio 100 RSD/valuta, zbog lakše računice, tako zaključujemo da je dinarska protivrednost proknjiženog čeka jednaka 10.000,00 RSD i to prestavlja početni podatak za popunjavanje PP OPO obrasca
5. Ovde skinite prazan PP OPO obrazac ^[7] i odštampajte, a ovde primer popunjenog obrasca za ovaj slučaj ^[8].
6. U zaglavlju PP OPO obrasca osim svojih generalija (ime, prezime, adresa, JMBG), popunjavate i sledeće:
   • Datum knjiženja naplate čeka na Vaš devizni račun
   • Vrsta ostvarenog prihoda: zaokružite redni broj 2. – prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine
   • Prihod je isplaćen: zaokružite redni broj 1. – isplatom na račun u banci (upišite naziv vaše banke i broj vašeg računa)
   • U tabeli popunjavate sledeće: 1. Ostvareni prihod, u kolonu iznos upišite: 10.000
   • 3. Ostvareni prihod koji se oporezuje, u kolonu iznos upišite: 10.000
   • 4.1. Normirani troskovi (3 x 43% 20%): 10.000,00 RSD * 43% 20% = 4.300,00 2.000,00 RSD. U kolonu iznos upišite: 2.000
   • 5. Oporezivi prihod – poreska osnovica: 10.000,00 RSD – 4.300,00 2.000,00 RSD = 5.700,00 8.000,00 RSD. U kolonu iznos upišite 5.700  8.000
   • 6. Obračunati porez na dohodak građana (5 x 20%): 5.700,00 8.000,00 RSD * 20% = 1.600,00 RSD. U kolonu iznos upišite 1.140 1.600, a u kolonu Uplatni račun javnih prihoda odgovarajaći broj računa (objašnjenje je dole). Ovo je cifra koju plaćate Poreskoj upravi kao porez na zaradu.
   • 8. Uplaćen porez na dohodak građana, u kolonu iznos upišite: 1.140 1.600
   • 9. Osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u kolonu iznos upišite: 5.700  8.000
   • 10.1. Doprinos za PIO: 5.700,00 8.000,00 RSD * 22% = 1.254,00  1.760,00 RSD, u kolonu iznos upišite 1.254 1.760, a u kolonu Uplatni račun javnih prihoda odgovarajaći broj računa (objašnjenje je dole). Ovo je cifra koju plaćate Upravi Javnih Prihoda za penziono i invalidsko osiguranje.
   • 10.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (Ovo popunjavate i plaćate samo ako NISTE ZAPOSLENI): 5.700,00 8.000,00 RSD * 12,3% = 701 984 RSD, u kolonu iznos upišite 701 984, a u kolonu Uplatni račun javnih prihoda odgovarajaći broj računa (objašnjenje je dole). Ovo je cifra koju plaćate Upravi Javnih prohoda za zdravstveno osiguranje, još jednom, samo ako niste zaposleni.
7. Voila, kada svedete crtu na kraju vam ostane:
   10.000,00 RSD(bruto) - 1.140,00 1.600,00 RSD(porez) – 1.254,00 1.760,00 RSD(PIO) = 7.606,00 6.640,00 RSD (NETO).
   Izraženo u procentima Neto = 76,06% 66,40% Bruta, to jest državi ode 23,94% 33,60% ili četvrtina trećina vašeg prihoda. A ako niste zaposleni onda oduzmite još onih 701 984 RSD za zdravstveno osiguranje.
8. Ovaj primer važi za uplatu iz USA, pošto sa njom Republika Srbija nema sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, niti sporazum o socijalnom osiguranju. Za Kanadu je malo drugačije pošto Republika Srbija to jest bivše države, čija je ista naslednica sa njom imaju neke sporazume, koji se još uvek primenjuju. Za ovo stvarno nemam tačnu informaciju, pa se najbolje raspitajte kod nekog ako vam plaća firma iz Kanade.
9. Petljanciji nikad kraja, jer nam je ostala i priča oko uplatnih računa, odnosno kako treba da popunite uplatnicu i konačno uplatite državi ono što je njeno. Pogledajte na momenat koliko samo uplatnih računa ^[9] naša država ima. Ludilo, zar ne? E pa, ja ću iz tog kilometra računa izdvojiti one prave koji nama trebaju:
   ^[10]
   Objašnjenje: Prvi par računa je za zaposlene (trebaće vam 2 uplatnice), drugi par je za one koji imaju svoju radnju ali iz samostalnih delatnosti (isto 2 uplatnice) i treći niz računa je za nezaposlene (ima jedan račun više za zdravstveno pa treba 3 uplatnice).
10. Što se tiče iznosa koji upisujete na uplatnici, njih ste već izračunali u PP OPO obrascu. Ali ukoliko i dalje imate problem sa izračunavanjem i popunjavanjem obrasca onda odahnite jer sam spremio rešenje u vidu šablona koji će automatski uraditi izračunavanje i prikazati kako treba da popunite tabelu iz obrasca. Ovde je šablon za one koji prihod prijavljuju kao autorsko pravo ^[11], a ovde za one koji ga prijavljaju kao ugovor o delu ^[12]. Potrebno je samo da u odgovarajuće polje dokumenta upišete iznos koji ste primili kao uplatnu na svoj račun u dinarskoj protivvrednosti na dan proknjiženja po srednjem kursu NBS.
11. Pošto sada znate na koje račune i koliko treba da uplatite za sve izdatke, ostalo je još samo da odredite i poziv na broj koji ćete upisati na uplatnici ispod broja računa na koji uplaćujete. Poziv na broj se mora upisati kako bi vaša uplata bila pravlilno proknjižena pod vašim podacima i u odgovarajućoj opštini. Verovali ili ne, i za to postoji formula. Otvorite kalkulator za izračunavanje kontrolnog broja ^[13] i u njemu upišite:
    Opština – odaberite opštinu sedišta poslodavca vaše firme ukoliko ste zaposlen i opštinu na kojoj živite ukoliko računate poziv na broj za plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje ukoliko ste nezaposlen.
    JMBG – Čekirajte opciju JMBG, pošto vam ne treba izračunavanje za firmu (PIB) već fizičko lice
    Broj (PIB) – u ovo polje upišite svoj jedinstveni matični broj građana (13 cifara)
    Kliknite na dugme “Obračunaj 97″. Sa desne strane će vam se pojaviti kompletan poziv na broj koji treba da upišete na uplatnicu prilikom uplate. Ne zaboravite da na uplatnici upišete i model 97 u polje koje prethodi pozivu na broj. Poziv na broj će vam izgledati otprilike ovako “56 021 vaš matični broj” (pri čemu je 56 021 promenljivo u zavisnosti od opštine za koju vršite izračunavanje). Na kraju izvršite uplate.
12. A evo i konačnih primera kako treba popuniti uplatnice:
    a. ako ste zaposleni ^[14]
    b. ako obavljate samostalnu delatnost ^[15]
    c. ako ste nezaposlen  ^[16]
13. Verovali ili ne, ostala su nam još dva koraka. Prvi je nešto lakši, a to je da odnesete popunjen PP OPO obrazac u dva primerka u Poresku upravu, a drugi je da ispunite M-UN obrazac ^[17] u dva primerka i predate u obližnji RFPIO. Evo i uputstva za popunjavanje ovog dokumenta:
    • Ovde skinite prazan M-UN obrazac ^[18], a ovde primer popunjenog ^[19].
    • U ovom slučaju neću mnogo objašnjavati kako se on popunjava jer će vam na osnovu primera koji sam postavio biti sve skroz jasno. Svakako ćete morati da odete u lokalnu RFPIO ispostavu kako bi vam oni rekli koje tačno brojeve treba da upišete kako biste završili popunjavanje svoje verzije obrasca jer se brojevi razlikuju od filijale do filijale. Kada odete u RFPIO samo tražite šalter za predaju M-UN obrazaca i ne zaboravite da sa sobom ponesete na uvid overen PP-OPO obrazac, kao i dokaz o uplati doprinosa i poreza (uplatnice).
14. Obzirom da sam ja zaposlen i da je za mene već uplaćeno zdravstveno osiguranje na osnovu drugog posla koji obavljam, ja nisam u obavezi da platim još jednom ovaj izdatak i na uplate koje primam iz inostranstva. Zato i ovaj korak nisam ispitao detaljnije i ne mogu vam mnogo reći o tome. Mogu jedino, da vas, koji ste nezposleni, posavetujem da nakon uplate i predaje PP-OPO obrasca odete u lokalnu ispostavu za socijalno i zdravstveno osiguranje ^[20] i pitate ih da vam objasne šta je potrebno da uradite kako bi i oni evidentirali vašu uplatu i pokrenuli postupak za vaše zdravstveno osiguranje čime ćete steći pravo na zdravstvenu knjižicu za lečenje u državnim ustanovama.
15. To je to. Nema više. Ispunili ste sve svoje obaveze prema državi i možete mirno da spavate. Sva dokumenta (ugovor, izvod iz banke, uplatnice, overene PP OPO i M-UN obrasce) koja su vam ostala obavezno čuvajte, nikad se ne zna da li će vam i kada zatrebati. Ukoliko vam neki korak iz uputstva nije jasan, pitajte u komentaru.

Pravno lice – firma ili preduzetnik

Oko primanja uplate iz inostranstva kao pravno lice, takođe nisam mnogo stručan da dam detaljna uputstva jer nisam imao iskustva na tom polju, ali ukratko ovo je procedura. Za više detalja savetujem vas da se konsultujete sa svojim knjigovođom ili odgovarajućom agencijom.

1. Ukoliko imate firmu, od svoje banke ćete dobiti obaveštenje o pristiglom novcu iz inostranstva, na koje morate odgovoriti da li prihvatate ili ne.
2. Za pristiglu uplatu od firme iz inostranstva pravno lice je dužno da izda račun ili ga je izdalo pre uplate, pa su joj platili po istom. Račun mora sadržati sve elemente propisane zakonom, makar ga nikad fizički ne dostavilo uplatiocu u inostranstvu.
3. Račun koji ste napravili ili izdali, dužni ste da prijavite Deviznom inspektoratu Ministarstva finansija ^[21] u roku od 30 dana od dana izdavanja računa, bilo poštom bilo elektronski (putem e-maila). Ukoliko dostavljate poštom morate prvo popuniti i overiti obrazac, pa im to predati kovertirano na pisarnicu Vlade (Nemanjina 22-26 glavni ulaz).
4. Navedeni račun ste dužni da proknjižite u svojim knjigama po srednjem kursu dinara u odnosu na navedenu valutu na dan izdavanja računa.
   • Firme i preduzetnici koji vode knjige po dvojnom knjigovodstvu, predaju svom racunovođi pa to on uradi za njih
   • Preduzetnici koji vode firme po prostom knjigovodstvu i preduzetnici koji paušalno plaćaju porez, uknjiže/zavedu isti u svoju knjigu prihoda za datu fiskalnu godinu
5. Navedeni račun povećava aktivu za datu fiskalnu godinu tako da uvećava osnovicu za obračun poreza na dobit od 10% za datu fiskalnu godinu.
6. Novac isplaćujete sebi preko plate / autorskog honorara / ugovora o delu / troškova poslovanja firme / podizanja međudividende / podizanja dividende u slučaju firme sa pripadajućim porezima i doprinosima u zavisnosti od vrste isplate.
7. U slucaju preduzetnika, kao podizanja zarade osnivača ili troškova poslovanja / ličnih troskova osnivaca.
8. Procedura se takođe još dodatno komplikuje, ako prihod potiče iz neke od država sa kojom Republika Srbija ima potpisane sporazum/sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Auu, konačno stigosmo do kraja. Iskreno, nisam očekivao da će biti potrebno ovoliko uputstvo za plaćanje poreza na internet zaradu. Sada mi je jasno zašto ljudi teško dolaze do ovakvih informacija i zašto izbegavaju plaćanje poreza. Pa za ovakvo nešto je potrebno pohađati kurs ili angažovati agenciju da sprovede. Razumeću ako vam nešto nije jasno, pa slobodno postavljajte pitanja u komentarima. Srećno.

Na kraju, ograđujem se od bilo kakve odgovornosti za uputstvo koje sam napisao. Napisao sam ga iz ličnog iskustva, jer sam obišao i informisao se kod svih zvaničnih institucija u zemlji. Ali bez obzira na to, da biste bili sigurni, možda je bolje da se i vi još jednom raspitate kod poreznika u svojoj Poreskoj upravi. Nikad se ne zna da li će još nešto da izmisle :). U svakom slučaju napišite svoje iskustvo u komentaru.