Kakopedija Vaša online enciklopedija odgovora na svako kako pitanje
Izabrali ste ovaj zadatak ili vam je dodeljen, ali dalje od teme niste odmakli? Nemojte da vas to demorališe, jer se kreativna blokada dešava svima. Međutim, da bi nam se takva blokada retko dešavala, ipak postoji par pravila koja treba da imamo u vidu, kako bi stvaralački proces tekao glatko.
Kako napisati besedu
- Oprezno odaberite temu.
Pre nego što se definitivno opredelite za tačno određenu temu, uvek malo istražite – da li vam je literatura za istraživanje lako dostupna, da li je tema previše puta obrađena (jer ne želite da budete dosadni), da li je tema aktuelna, da li će biti interesantna vašoj ciljnoj grupi (ili kome želite da pošaljete poruku). - Napravite kraći siže onoga o čemu ćete pisati.
Uvek je dobro da imate „kostur“ oko koga ćete graditi priču. To vam pomaže da se držite plana, za slučaj da malo odlutate od teme. - Koja je poruka koju želite da pošaljete?
Poruka nije nešto što se tek pomene u zaključku, poruka mora se provlači od početka do kraja i da svoj puni oblik dostigne upravo u zaključku. Neka poruka bude direktna, jasna i realna. Nemojte da bude bude uvredljiva po bilo šta ili bilo koga. Nikoga ne prozivajte niti upirite prstom, zato što se sve na ovom svetu uvek može reći drugačije, a nije teško biti fin, zar ne? - Naoružajte se proverenim informacijama i činjenicama.
Napamet može da piše svako. Ali vi ne želite da se vaš rad shvati neozbiljno, zato što se koristi neproverenim glasinama, stavovima ili predrasudama. Biblioteka i Google su vam tu za istraživanje i proveravanje informacija. Ne ustežite se da ih koristite. - Ne prepisujte!
Ako naiđete na nečiju rečenicu koja vam se jako dopada, upišite je samo između navodnika i obavezno u futnotama pomenite autora. Jer ako koristite tuđe tekstove, pa makar i samo jednu rečenicu, bez pominjanja pravog autora, onda je to krađa. Ako vas neko otkrije, posledice mogu biti ozbiljne po vas. Nemojte to da radite. Uvek je bolje da sami istražite neku temu i da onda zapišete svoje zaključke i stavove. - Kada ste obavili svu neophodnu pripremu, vreme je da sve to zapišete i organizujete u celine. Bilo da pišete besedu, kraći tekst, esej, seminarski rad – morate imati u vidu pravila kojima vas uče još od osnovne škole: uvod, razrada i zaključak. Nemojte se držati krutih i suvoparnih uvoda, već slobodno koristite svoje ideje i napišite uvod za koji mislite da bi vas lično najviše privukao. Danas se sve češće koristi pisanje bez uvoda i odmah se prelazi na suštinu – ali to već zavisi od vas i vaše ciljne grupe. Ako svoj rad izlažete formalnoj grupi koja možda odlučuje o vašoj akademskoj budućnosti, onda se držite zvaničnih pravila.
Razrada je deo gde ćete se baviti cinjenicama, informacijama, mišljenima i tu se morate setiti da pomenete izvore tih informacija i činjenica. Najbitniji deo razrade je i vaš stav, zato se ne ustručavajte da ga iznesete, propisno argumentujete i naglasite da je to vaš lični stav.
Zaključak je mesto za poruku celog vašeg rada. Svojim rečima ga oblikujte i neka zaključak bude logičan završetak vašeg izlaganja. Rad će vam biti loš ako zaključak nema nikakve veze sa uvodom i razradom ili ako je previše uopšten. Zaključkom udarate pečat, stavljate tačku i upirete prstom. Posvetite mu vremena. - Jasnoća i jednostavnost.
Manje je više. Neka vam rečenice budu kratke i jasne, ne preterujte sa frazama (ne frazirajte rad), već budite razumljivi i jednostavni. Za besedu je bitno i od ono o čemu se piše i kako zvuči. Dakle, brinete i o estetici i o suštini. Pravilna ranoteža između ova dva će vam doneti sjajan rad. Suštinom izazivate emocije i/ili reakcije čitalaca/slušalaca, a estetikom dokazujete vaše poznavanje pravila pismenosti. - Ako ćete rad štampati, obratite pažnju na detalje.
Najveći deo naslovne strane posvetite temi/naslovu, a sve ostalo dodajte sitnijim fontom. Nemojte da vam preko cele naslovne strane piše „Seminarski“, „Beseda“, „Esej“ i slično, zato što bi upravo tema trebalo da je najbitnija. Ostale stranice propisno numerišite, organizujte fusnote i futnote, neka vam sadržaj bude pregledan i nikako nemojte da zaboravite da pomenete literaturu koju ste koristili i izvore vaših informacija. - Ovo je najbitniji korak.
Kada ste napisali kvalitetnu besedu, treba da je oživite svojim govorništvom (besedništvom). Besedništvo je praksa u kojoj se primenjuju pravila o lepom govoru. Može biti sudsko, političko ili prigodno. Čitajte svoj rad na glas, opustite se i prepustite ideji o kojoj ste pisali, pokušajte da dramatizujete, pravite pauze, menjate intonacije. Ako niste sigurni da radite kako treba, obratite se učiteljima javnog nastupa, glumcima, dramaturzimai ili nekom profesoru/profesorki srpskoga jezika.
