Kako se ponašati za stolom

Način kako se čovek ponaša za vreme jela smatra se kao osnovno merilo njegovog ponašanja. Međutim i u tome ima mnogo preterivanja, veštački stvorenih pravila koja ponekad od nas prave ukočene i krute figure, pa stoga veliki broj ljudi poziv na svečani ručak ili večeru predstavlja pravi bauk. Opsednuti strahom da u nečemu ne pogrešimo ili ne učinimo nešto što nije u redu, zbunjujemo se tako da nam često presedne i jelo i počast koja nam je ukazana pozivom na svečanost. Da odmah pređemo na nekoliko osnovnih pravila koja važe uvek i u svim prilikama ako se radi o jelu i piću. Osnovno je držati se prirodno i ležerno, da ne žurimo.

Kako se ponašati za stolom

1. DRŽANJE ZA STOLOM
   Ako ste u gostima kod rodbine ili prijatelja, onda će domaćica pozvati sve da sednu za sto i u najčešćem slučaju odrediti svakome mesto. U svečanim prilikama domaćini sačekaju sve goste i predstave ih onima koji su ranije stigli. Zatim se gosti pozivaju da zauzmu svoja mesta za već postavljenim stolom. Da bi se izbegli nesporazumi oko toga gde ko sedi, najbolje je unapred napraviti redosled. Domaćica seda prva i gostima pokaže njihova mesta ili se na karticama ispišu imena zvanica i stave ispred čaša. Domaćini sedaju na dva suprotna kraja stola jedno naspram drugog. S desne strane domaćice mesto je određeno za najvažnijeg gosta a sa leve strane drugi gost po istom redosledu. Posle završenog jela domaćica ustaje prva. Za vreme jela držite se neusiljeno, ali dobro pazite da su vam ruke samo šakama i podlakticom naslonjene na sto. Čuvajte se da nepotrebnim pokretima ruku ne smetate svojim susedima. Salveta se poluotvorena drži na kolenima i njome se koristimo izuzetno i samo za ovlažno brisanje usta i vrhova prstiju. Kada uzimate jelo u tanjir služite se priborom.
2. PRIBOR ZA JELO
   Osnovni pribor su kašika, viljuška, nož. Kašike i noževe stavljamo sa desne strane tanjira a viljuške levo. Pribor za jelo se drži čvrsto ali ne prekruto. Nož u desnoj ruci, viljuška u levoj. Ako se jede samo viljuškom onda se ona drži u desnoj. Kašika se drži tako da palac stoji na gornjoj, kažiprst i srednji na donjoj strani drške. Nož i viljuška se drže tako da se njihov držak obuhvati kažiprstom i palcem a oslanja se na ostala tri prsta koja su savijena. Da bismo lakše rezali kažiprstom pritiskamo nož, ali ne prejako i ne preblizu oštrici.
3. KAKO TREBA JESTI
   Srkanje i mljackanje dok jedemo krajnje je neučtivo a naročito ako takav način jedenja pravdamo kako nam inače jelo nije slatko. Nakloniti se nad tanjir je neukusno, kao i kada svaki put zagrizemo komad hleba umesto da ga prvo otkinemo prstima. Umakanje hleba u tanjir da bi se obrisao ili umočio u neko jelo dozvoljeno je samo kada jedemo sami. Nožem se nikada ništa ne stavlja u usta. U supu se nikada ne drobi hleb.
   Kompot se jede srednjom kašikom. Kremovi desertnom.
   Sendviči se uzimaju rukom. Ako su veliki preseku se nožem.
   Riža se jede viljuškom.
   Kolači se jedu malom viljuškom, a suvi se uzimaju rukom.
   Torte malom viljuškom ili desertnom kašikom.
   Čips listići prženog krompira se uzimaju prstima.
   Meso se reže nožem. Sa kostiju se skida pomoću noža i viljuške a samo u intimnom krugu dozvoljeno je i to uz prethodno izvinjenje, komade mesa rukom prinositi ustima da bi se zubima meslo skinulo sa kostiju.
   Riba se jede viljuškom i posebnim širokim nožem, ako takvog nema onda viljuškom uz pomoć komadića hleba u drugoj ruci.
   Artičoke se jedu prstima tako da se odvaja listić po listić.
   Špargle se jedu viljuškom tako da se preseče zeleni kraj.
   Špagete ne pokušavajte jesti na italijanski način namatanjem na viljušku, ako tome niste zaista vešti. Radije ih jedite kao ostala jela.
   Krompir se ne reže nožem nego se uvek jede viljuškom.
   Sir se reže nožem, stavlja se na komadić hleba i odmah prstima prinosi ustima.
   Rakovi se jedu prstima.
   Kavijar se stavlja nožem na hleb namazan maslacem i jede iz ruke. Ukusniji je ako se na njega nacedi koja kap limuna.
   Sos nikada ne treba jesti kašikom ili umakati u njega hleb. Najbolje je ostaviti jedan krompir, izgnječiti ga i tako pojesti sos.
4. PIĆA
   Pre jela se služi piće koje se naziva aperitiv. U svečanim prilikama pije se belo vino uz belo meso, crno vino uz tamno meso, a šampanjac posle jela. Uz jelo je bolje piti malo nego previše. Ako ste pozvani nećete piti pre nego što domaćin ne da znak za početak, time što podiže čašu i nazdravlja gostima redom.
5. UŽIVANJE
   I na kraju jedno opšte pravilo koje će doprineti da se za stolom osećamo prijatnije je da sto treba da bude postavljen sa ukusom, u prijatnoj i čistoj prostoriji, atmosfera neka bude vedra, a takva će biti ako se jede bez žurbe, ako se za vreme jela ne vode suviše teški razgovori i ako se ne misli na poslovne stvari i svakodnevne brige.