Kakopedija > Elektronika i uređaji > Kako radi baterija

Kako radi baterija

Baterije proizvode elektrone unutar svojih „spremnika“ kako bi obezbedile energiju i pokrenule mnoge različite tipove električnih uređaja. Zbog toga što je protok elektrona kroz uređaj bitan za njegov rad, baterija mora da proizvede naizgled beskonačnu količinu elektrona kako bi dati uređaj snabdeli energijom. Unutar samog ‘’spremnika’’ baterije, koji obično ima izgled metalne kapsule cinlindričnog oblika, nalaze se razne hemikalije. Ove hemikalije reaguju jedna sa drugom i kroz proces koji je poznat kao elektrohemijska reakcija, one oslobađaju elektrone u spoljašnji prostor.

Baterija se sastoji od tri različite komponente. Pre svega, svaka baterija mora da ima pozitivan i negativan kraj. To ne znači da je svaki kraj (terminal) napunjen na određeni način, već to samo znači da prilikom izlaza elektrona, svako potencijalno punjenje drugog terminala je slabije od onog koji izbacuje elektrone. Ova dva terminala čine zatvoren krug. Ako povežete žicu između negativnog i pozitivnog terminala, elektroni izlaze iz negativnog dela i vrćaju se u bateriju kroz pozitivan terminal. Na ovaj način baterija ostaje u dobrom stanju prilično dugo.
Kako radi baterija

Praktična primena

Kada stavite bateriju u uređaj poput daljinskog upravljača, svakim pritiskom na dugme daljinskog upravljača struja izlazi iz baterije kroz negativni terminal. Elektroni se kreću kroz daljinski upravljač i njihova energija služi za korišćenje dugmeta. Potom, kada elektroni završe svoj posao, oni se propuštaju kroz drugu žicu i vraćaju u bateriju kroz pozitivan terminal. Zbog toga što elektroni i materija ne mogu tek tako da nestanu, zatvaranje kruga je neophodno kako bi se sprečilo nagomilavanje elektrona unutar daljinskog upravljača ili nekog drugog uređaja.

Tokom vremena, elektroni bivaju ispušteni u spoljašnji svet. Zbog otpornosti na žicu i kontakta sa drugim stvarima, broj elektrona koji se vrate u bateriju nije baš stopostotan. To je razlog zbog kog baterije slabe tokom vremena. Kada se elektroni vrate u bateriju kroz pozitivno naelektrisan terminal, oni se vraćaju u atome hemikalija unutar baterije. Ovo omogućava da baterija vrši svoju funkciju i proizvede još hemijskih reakcija.

Stvarna hemijska reakcija

Dakle, kako baterije zaista proizvode elektrone putem hemijske reakcije? Postoji mnogo tipova baterija koje rade na različitim principima, ali mi ćemo da se osvrnemo na rad baterija za automobil, odnosno akumulator. Baterije koje kupite u prodavnicama poput Duracell baterija koriste manje pokretljive hemikalije u svojim baterijama, a upotreba baterija tipa akumulator za kućnu namenu bi bila opasna. Tipično, standardne AA ili AAA baterije rade na principu hemijske reakcije cink-ugljenik. Pročitajte i kako da baterija mobilnog telefona traje duže.

Akulumulatori rade na principu reakcije olovo- kiselina. Unutar ćelije akumulatora, postoje dve ploče. Jedna je napravljena od olova, a druga od olovo dioksida. Obe ploče su uronjene u tečnost sumporne kiseline. Ploča napravljena od olova oslobađa jone olova koji se kombinuju sa sulfatinim jonima i proizvode sumpornu kiselinu. Oni se potom kombinuju i formiraju olovo sulfat i elektron. Ovaj novi olovo sulfat zajedno sa drugom sulfatnim jonima, hidrogen jonima i olovo dioksidom se kreće ka ploči olovo dioksida. Na ovoj ploči se stvaraju voda, elektroni i olovo sulfat. Kada se baterija (akumulator) prazni, svi elektroni napuštaju glavnu ploču i izlaze iz negativnog terminala baterije, ostavljajući za sobom olovo-sulfat i vodu. Oni se potom rastvaraju i čitav proces se ponavlja sa elektronima koji se vraćaju u bateriju tj. akumulator. Pročitajte i članak kako održavati i puniti akumulator.

Cink je najpopularniji izbor hemikalije za bateriju i osim u akumulatorima, nalazi se u oko 90% baterija sa kojima svakodnevno dolazite u kontakt.

Izvor: How Does A Battery Work

Vaša reklama u ovom članku? Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija.

Oceni članak

Oceni članak

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdice



broj glasova: 9, prosek: 3,56

Loading...

Zabrana kopiranja članka

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.
Jovan Spasojević
Obožavam da istražujem i dolazim do novih saznanja. Jako mi se dopada vaš sajt. Pokušaću i ja da doprinesem neki savetima.

Ostavite odgovor