Kakopedija > Elektronika i uređaji > Kako napraviti daljinski kontrolisanog robota

Kako napraviti daljinski kontrolisanog robota

Mnogo ljudi smatra robote mašinama koje su potpuno autonomne. Ako malo proširimo definiciju robota dolazimo do zaključka da se i daljinski kontrolisane mašine takođe mogu smatrati robotima. Možda mislite da je izrada robota komplikovana ali u stvarnosti stvari su dosta jednostavne ako imate prave informacije. U ovom članku ćemo obraditi proces izrade daljinski kontrolisanog robota.
Robot

Kako napraviti daljinski kontrolisanog robota

  1. Odlučite se kakvog ćete robota praviti. Prva stvar koju treba da shvatite je da nećete biti u mogućnosti da napravite humanoidnog robota u punoj veličini koji može raditi poslove umesto vas. Sa početničkim nivoom znanja moći ćete da napravite bežično kontrolisanog robota koji će imati mogućnost kretanja u četiri pravca, levo, desno, napred, nazad. Kako budete postajali iskusniji polako ćete moći da dodajete module i proširujete funkcionalnost vašeg robota. Treba se voditi principom da nijedan robot nikada neće biti suštinski završen. Uvek se može nadograditi i učiniti boljim.
  2. Dobro isplanirajte vašeg robota pre nego što počnete sa izradom, čak i pre nego što naručite delove. Morate se pozabaviti dizajnom vašeg robota. Vaš prvi robot bi trebalo da bude jednostavnog dizajna kao na primer plastična platforma sa dva servo motora. Platforma ostavlja dosta prostora za dalju nadogradnju. Dimenzije platforme bi trebalo da budu, okvirno, oko 15 cm sa 20 cm. Dizajn ovako jednostavnog robota možete obaviti na papiru uz pomoć obične olovke i lenjira. Možete nacrtati robota u razmeri 1:1 zato što nije velikih dimenzija. Kako budete gradili veće i kompleksnije robote biće potrebno da naučite da koristite neke od CAD(Computer Aided Design) programa kao što je npr. Google Sketchup.
  3. Prvo izaberite delove koje ćete koristiti, još uvek nije vreme za naručivanje. Pokušajte da naručite delove sa što manjeg broja različitih sajtova, ne bi li ste smanjili troškove isporuke. Za izradu robota biće vam potreban materijal za šasiju, dva servo motora, baterija, prijemnik i predajnik.
  4. Biranje servo motora. Servo motori omogućavaju vašem robotu da se kreće. Koristićemo dva motora, po jedan za svaki točak. Na ovaj način možete koristiti najednostavniji način upravljanja kretanjem realizovanjem diferencijalnog pogona. To znači da se robot kreće napred kada se oba motora vrte napred istom brzinom, tj. nazad kada se oba motora vrte unazad istom brzinom. Ako želimo da robot skrene u stranu potrebno je da se jedan motor okreće dok drugi miruje. Servo motor je drugačiji od klasičnog motora na jednosmernu struju zato što ima ugrađen prenos i može se okretati samo za 180 stepeni(postoje i drugačije verzije). Za potrebe ovog projekta koristiti ćemo servo motore zato što je postupak dosta lakši a i kontroleri brzine motora imaju visoku cenu. Kada govorimo o odabiru servo motora treba voditi računa o četiri osnovne karakteristike:brzina, obrtni moment, težina. Veličina i težina trenutno ne igraju veliku ulogu jer će šasija biti prazna. Najbolje bi bilo je da nabavite motore prosečne veličine. Takođe je bitno da servo motor ima hod od 360 stepeni. Obrtni moment predstavlja snagu motora. Da bi robot bio u stanju da se kreće potrebno je obezbediti dovoljno snage. Problem je to što, generalno, sa rastom snage brzina motora opada, dakle potrebno je izbalansirati obrtni moment i brzinu.
  5. Izaberite bateriju koju će vaš robot koristiti kao izvor napajanja. Potrebno je koristiti baterije jednosmerne struje. Najbolje je da koristite baterije čija je voltaža u rasponu od 4,8 do 6 volti. Za robota kojeg gradite poželjne su baterije od oko 2000 mAh.
  6. Izaberite prijemnik/predajnik. Ovo će, najverovatnije, biti najskuplji deo vašeg robota. Ako kupite jeftininji prijemnik/predajnik vaš robot će moći da obavlja neke osnovne operacije, dok će dodavanje novih modula biti otežano jer nećete imati dovoljno kanala za njihovu kontrolu. Postoji nekoliko frekvencija koje možete koristiti za komunikaciju: 27Mhz, 72Mhz, 75Mhz, and 2.4Ghz. Standardno, 75 Mhz se koristi kao frekvencija za upravljanje kopnenim robotima. Ipak, 2,4 Ghz je najbolja frekvencija zato što ima najmanje smetnji. Preporučujemo da izdvojite malo više novca i nabavite predajnik/prijemnik od 2,4 Ghz. Za ovaj projekat potrebno je da nabavite prijemnik/predajnik sa bar 2 kanala, međutim, ako ćete kasnije dograđivati robota biće vam potrebno 3,4 i više kanala.
  7. Izaberite točkove. Kada govorimo o točkovima bitne su tri stvari:prečnik, trenje kao i činjenica da li se mogu lako povezati sa servo motorima. Što je prečnik točka veći robot će se brže kretati i biće u mogućnosti da se bolje penje ali će imati manji obrtni moment. Što je trenje veće točak bolje prianja na površinu. Nabavite točkove sa penom ili gumom na obodima. Većina točkova koje možete naći u prodaji mogu se samo zašrafiti za osovinu motora, tako da ne morate brinuti o tome mnogo.
  8. Naručite delove sa nekog od pouzdanih sajtova ili posetite prodavnicu delova lično.
  9. Sastavite vašeg robota. Sada kada imate sve delove možete sastaviti vašeg robota. Potrebno je postaviti motore na parče plastike koje predstavlja šasiju. Naravno, motori treba da su okrenuti ka spolja. Povežite točkove sa servo motorima. Pričvrstite prijemnik i bateriju za šasiju.
  10. Povežite sve žice. Sada je potrebno samo povezati sve sa prijemnikom. Povežite kanal 1 sa jednim i kanal 2 sa drugim motorom. Na mesto na prijemniku gde piše “battery” povežite bateriju.
Vaša reklama u ovom članku? Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija.

Saveti

Upozorenja

Oceni članak

Oceni članak

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdice



broj glasova: 20, prosek: 3,70

Loading...

Zabrana kopiranja članka

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.
Jasmin Pavlovic

Jedan komentar

Ostavite odgovor