Kako se pripremaju baletski performansi

Balet je naročita vrsta plesa. Ima baleta koji pripovedaju neku priču, ali, umesto rečima rade to pokretima i plesom. Ima i baleta koji su apstraktni, koji ne govore ni o čemu određenom, već samo izražavaju raspoloženje čistim plesom. Bilo kako bilo, bez obzira na to da li balet ima priču ili ne, publiku najviše zanima sam ples. Dok udobno smešteni u pozorišnim foteljama uživamo u veštini igrača, lepoti njihovih pokreta, koji deluju graciozno, prirodno i lepo, ne slutimo koliko su isti teški, koliko energije i i truda iziskuju od onih što ih izvode i koliko vremena i organizacije je neophodno da bi se stvorio performans koji će našem čulu vida prirediti pravu gozbu…

Kako se pripremaju baletski performansi

Da biste postali baletski igrač (balerina ili baletan) morate da prođete audiciju u naročitoj školi, kakva je, na primer, beogradska škola „Lujo Davičo“. Najčešće se počinje sa osam godina, i to ukoliko je visina i težina deteta odgovarajuća.

Baletski igrači naporno vežbaju kako bi njihovo telo postalo snažno i gipko. Čak i najpoznatiji igrači moraju svakodnevno da vežbaju u baletskim salama. Te sale najčesće imaju jedan ili dva zida prekrivena velikim ogledalima u kojima baletani i balerine mogu da vide svoje pokrete, kao i jedan dugačak rukohvat duž celog zida.

Na početku časa baleta igrači se pridržavaju za rukohvat, dok rade vežbe za zagrevanje mišića. Zatim se sve vežbe ponove, ovoga puta bez rukohvata, već uz dodatne pokrete rukama. Nakon toga se sporim pokretima poboljšava osećaj ravnoteže i kontrola. Na kraju dolaze vežbe okreta, malih i velikih skokova i uvežbavanje koraka.

Osim što moraju da nauče da kontrolišu svaki mišić, baletski igrači treba napamet da znaju svaki takt muzike i korake koji je prate, i to ne samo svoje, već i čitavog ansambla.
Osoba koja smišlja pokrete i povezuje ih u ples jeste koreograf. On pokazuje baletskim igračima sve pokrete koje oni treba jedan po jedan da savladaju.

Nekoliko poslednjih proba pred nastup održava se na pozornici. Umesto klavirske pratnje, tu je i čitav orkestar. U međuvremenu završeni su i kostimi i scenografija, da bi igrači mogli na vreme da se naviknu na njih. Balerine nose naročitu odeću sa ojačanim delom oko prstiju koji im pomaže da pravilno izvode svoje korake. Na nastupima neki igrači nose jaku šminku i perike.

Balet je iscrpljujuća umetnost, tako da većina koreografa ne zadaje jednoj balerini više od nekoliko minuta napornih koraka odjednom, kako bi povremeno mogli da se sklone iza scene i predahnu.

Tokom celovečernjeg nastupa svaki baletski igrač uloži tri do četiri puta više napora od prosečnog atletičara za isto vreme.

Kada hodaju ili stoje ljudi to rade celom površinom stopala, dok nožnim prstima održavaju ravnotežu. Jedan od izazova sa kojim se svaki baletski igrač, a naročito balerina, susreće jeste da to zaboravi i igra na vrhovima prstiju.

Učiniti da koraci na vrhovima prstiju izgledaju prirodno jedan je od najtežih zadataka koji se u ovoj profesiji nameće pred svakog igrača.