Kakopedija > Zdravlje i lečenje > Kako ishranom poboljšati pamćenje

Kako ishranom poboljšati pamćenje

Primetili ste da vas pamćenje ne služi najbolje u zadnje vreme? Zaboravljate važne datume, rođendane, nekad ne znate ni koji je dan. Ne, male su šanse da ste dementni, samo niste skoncentrisani na trenutnu aktivnost. Loša koncentracija onemogućava učenje i pamćenje, obavljanje poslovnih i svakodnevnih obaveza.

Jako je važno kako se hranite, to je opšte poznata činjenica, ali za rad mozga je neophodan stalan dotok krvi i hranjivih materija. Neka hrana će delovati uspavljujuće, a neka će pak “izoštriti” moždane vijuge i sprečiti gubitak pamćenja.

pamcenje

Pre svega pravilno se hranite

  1. Obezbedite optimalan dnevni kalorijski unos. U jelovniku moraju biti zastupljene najvažnije grupe hranjivih materija: proteini, ugljeni hidrati i masti.
  2. Proteini tj.aminokiseline su neophodne za sintezu neurotransmitera. Ima ih u ribi, mesu, jajima, mleku i mlečnim proizvodima.
  3. Glukoza je prost šećer, izvor je energije i pokretač moždanih ćelija. Važno je održavati stalan nivo šećera u krvi kako bi mozak pravilno funkcionisao. Održanje istog nivoa šećera postiže se konzumiranjem hrane sa niskim glikemijskim indeksom iliti hrane iz kojih se glukoza sporo oslobađa, pa je stalan priliv prostih šećera u krv, što sprečava pojavu hipoglikemije. Poželjne namirnice bogate šećerom su: integralne žitarice, voće, povrće, mahunarke, orašasti plodovi.
  4. Esencijalne masne kiseline su nezasićene masne kiseline koje nije moguće stvoriti u organizmu, kao ostale, već se moraju unositi putem hrane. One su “hrana” za mozak. Omega-3 masnih kiselina ima u ribi, ribljem ulju, u biljnim uljima. Omega-6 ima u jajima, žitaricama, orašastim plodovima, biljnim uljima.
  5. Vitamini i minerali su neophodni za funkciju mozga i uopšte celog organizma. Učestvuju u svim metaboličkim procesima. Štite moždane ćelije od oštećenja slobodnim radikalima. Najlakše se uzimaju iz povrća i voća ili se daju kao suplementi.
  6. Pravilna ishrana podrazumeva tri glavna obroka i dve užine između. Trudite se da ih ne preskačete.
  7. Obavezno doručkujte pre nego što zaponete dnevne aktivnosti. Ni slučajno ne preskačite doručak čak i ako kasnite. Pravi izbor za doručak su žitarice od celog zrna i suvo voće.

Uzimajte dovoljno B vitamina

  1. Vitamini B grupe su vrlo važni za dobro funkcionisanje mozga.
  2. Vitamin B1 je odgovoran za dobru koncentraciju, za funkciju nerava i mišića.
  3. Vitamin B3 je važan za izgradnju svih ćelija pa i moždanih.
  4. Vitamin B9 (folna kiselina) i vitamin B 12 poboljšavaju i kratkoročno i dugoročno pamćenje.
  5. B vitaminima su bogati: žitarice, piletina, mahunarke, žumance, zeleno lisnato povrće, ribe , meso, iznutrice, mleko, orasi, krompir, suve šljive, suvo grožđe, pšenica, pšenične klice, kukuruz, pivski kvasac…
  6. Pravilnom i raznovrsnom ishranom neće doći do nedostatka vitamina B, upravo iz razloga što ga ima u gotovo svim namirnicama.

Vitamin A

  1. Vitamin A se stvara od beta karotena i važan je za dobro pamćenje.
  2. On je vrlo moćan antioksidans koji štiti mozak od oštećenja slobodnim radikalima.
  3. Vitamina A ima najviše u šargarepi, pomorandžama, lisnatom zelenom povrću.

Magnezijum

  1. Magnezijum obezbeđuje normalan rad nervnog sistema, deluje protiv stresa i napetosti, protiv problema sa spavanjem… ukratko pomaže normalno funkcionisanje.
  2. Namirnice koje sadrže magnezijum su: zeleno povrće, zrna žitarica, orasi, soja, pasulj, kukuruz, meso.

Cink

  1. Nedostatak cinka je odgovoran za senilnost, lošu koncentraciju, loše,depresivno raspoloženje.
  2. Ima ga u morskim plodovima, južnom voću, integralnim žitaricama.

Ginko biloba

  1. Preparati ginko bilobe su dobri za očuvanje memorije.
  2. Preporučuju se osobama koje imaju problema sa perifernom cirkulacijom, pa samim tim poboljšavaju i prokrvljenost mozga i njegovo bolje funkcionisanje.

Izbegavajte tešku i masnu hranu

  1. Hrana s puno zasićenih masti smanjuje dotok krvi u mozak, čime šteti moždanim funkcijama učenja i pamćenja. Iz tog razloga smo pospani posle obilnog ručka, pa je najbolje umne aktivnosti ne započinjati odmah posle obilnog obroka.

Čokolada

  1. Ako vam treba energija za veće mentalne napore slobodno pojedite štanglu čokolade. Birajte čokolade sa većim procentom kakaa i ne preterujte sa količinom.

Unosite dovoljno gvožđa

  1. Nedostatak gvožđa izazvaće malokrvnost, a za njegov nedostatak je najčešće kriva loša ishrana.
  2. Unosite dovoljno namirnica bogatih gvožđem i poboljšaćete moždanu aktivnost.
  3. Hrana bogata gvožđem: zeleno povrće, suvo voće (suvo grožđe, šljive, kajsije…), meso, riba, iznutrice, leguminoze.
Vaša reklama u ovom članku? Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija.

Saveti

Upozorenja

Oceni članak

Oceni članak

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdice



broj glasova: 12, prosek: 4,08

Loading...

Zabrana kopiranja članka

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.
Maja Kovačević
U neke stvari sam sigurna,u ponešto se razumem,a ono što ne znam-pitaću! Zato sam ovde...

SLIČNO

sunce organizam

Kako sunce utiče na naš organizam i kožu i kako se zaštititi

Sunce sve jače i jače greje i treba ga se čuvati. Iako svi jedva dočekamo …

Jedan komentar

Ostavite odgovor