Kakopedija > Zdravlje i lečenje > Kako čuvati zdravlje oka

Kako čuvati zdravlje oka

Oko je najsofisticiraniji organ u ljudskom telu i kao čulo vida nam omogućava da opažamo svet oko nas. Zdravlje oka treba negovati, svakodnevno treba posvetiti pažnju i odvojiti malo vremena kako bi naš vid bio i ostao zdrav. Jasan vid je najveće bogatstvo. Potrebno je na vreme otkriti eventualnu bolest oka jer se u ranoj fazi sve lakše leči bez dugotrajnih posledica.

Kako čuvati zdravlje oka

  1. Preporučuje se redovna kontrola očiju. Kontrolu treba obavljati i za zdrave oči. Preventivno ponašanje podrazumeva redovne posete oftalmologu koje nas mogu spasiti od raznih oštećenja vida. Ukoliko imate dioptriju neohodno je redovno je proveravati. Ako primetite simptome kao što su crvenilo oka, zamućenje vida, duple slike u jednom oku, blede slike, loš nočni vid, osetljivost na svetlost, česte glavobolje, nejasne boje sa povećanjem žutila i često menjanje dioptrije odmah se javite svom očnom lekaru. Samo pod nadzorom stručnog lica možete pružiti punu negu svojim očima.
  2. Često treptanje obezbeđuje oku dovoljno vlage. Svaka zdrava osoba trepće u proseku od 10 do 15 puta u minutu. Kada je čovek koncentrisan trepće mnogo ređe. Potrebno je samo steći naviku za čestim treptanjem. Ukoliko imate potrebu za žmirkanjem, zamenite to čestim treptanjem.
  3. Redovno nosite naočare sa zaštitnim UV faktorom. Štitite oči od štetnog dejstva sunčevih zraka leti kao i zimi. Tokom zime sunčevi zraci mogu biti štetniji od letnjih. Opremiti se naočarama sa zaštitnim faktorom i nositi ih sunčanim danima tokom čitave godine.
  4. Hranite se pravilno i zdravo. Zdrava ishrana podrazumeva raznovrsnost namirnica. Unosite što više svežeg voća i povrća, dok unos šećera svedite na minimum. Pre svega treba jesti zeleno lisnato povrće i citrusno voće. Važnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju ima i lutein. Sok od neobrađenog peršuna povoljno utiče na vid. Isto dejstvo imaju sokovi od pomorandže, borovnice i šargarepe. Namirnice bogate vitaminom A su veoma dobre za vid, a to se odnosi na grašak, kupus i kukuruz.
  5. Ukoliko Vaš posao podrazumeva rad za računarom od oko 6 i više sati neophodna su dodatne mere za zaštitu očiju. Pravite pauzu u radu na svakih 45 min do sat vremena. Pauze iskoristite da prošetate i odmorite vid. Osvetljenje u prostoriji mora biti veoma dobro, naročito je važno da Vaš radni sto bude dobro osvetljen. Položaj stolice mora biti takav da kičma bude u udobnom položaju kako vratni mišići ne bi bili uklješteni i time smanjili protok krvi.
  6. Izbegavajte trljanje očiju. Jutarnje trljanje očiju čini opasnu naviku. Prilikom dodirivanja očiju rukama mogu se prenositi različite infekcije. Često trljanje očiju može dovesti do deformacije rožnjače poznate pod nazivom keratokonus. Ukoliko imate ovu naviku potrudite se da trljanje očiju svedete na minimum.
  7. Izbegavajte da sapunica i šampon dospeju u oko. Pridržavajte se upozorenja koje se nalazi na anbalaži šampona i pazite da on ne dospe u oči jer ima štetno dejstvo. U slučaju kontakta šampona sa okom potrebno je odmah temeljno isprati oko.
  8. Ukoliko nosite kontaktna sočiva redovno ih održavajte. Kontaktna sočiva nemojte nositi duži period od predviđenog. Redovno proveravajte dioptriju jer je nošenje neodgovarajuće dioptrije veoma opasno i dodatno pogoršava vid. Dakle, nakon utvrđivanja prave dioptrije redovno nosite odgovarajuća sočiva.
  9. Zaštitite oči dok se bavite sportom. Tokom sporta, naročito grupnog i sporta u vodi, Vaše oči su izložene opasnostima poput fizičke povrede, infekcija i bakterija. Ukoliko imate osetljive oči preporučljivo je nositi zaštitu za oči tokom bavljenja sportom i tako izbegnite eventualne povrede.
Vaša reklama u ovom članku? Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija.

Oceni članak

Oceni članak

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdice



broj glasova: 4, prosek: 4,25

Loading...

Zabrana kopiranja članka

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.
Jelena Đuriček
Ja sam Jelena iz Pančeva sam, završila sam FON, smer Upravljanje kvalitetom i hobi mi je sport.

SLIČNO

sunce organizam

Kako sunce utiče na naš organizam i kožu i kako se zaštititi

Sunce sve jače i jače greje i treba ga se čuvati. Iako svi jedva dočekamo …

Jedan komentar

  1. Milena Milojevic

    tužno je što tek kad imamo tegobe počnemo da se pridržavamo svega ovoga :( kao na primer ja..

Ostavite odgovor