Kako akcentovati reči u srpskom jeziku

Srpski jezik je prilično melodičan jezik upravo zbog raznovrsnog akcentovanja reči. Akcenat je naglasak, isticanje visine i jačine jednog sloga u reči. Pravilna upotreba akcenata važna je za negovanje književnog jezika i opšte kulture, dok pogrešna upotreba akcenata može dovesti do nedoumica u tumačenju značenja reči.

Kako akcentovati reči u srpskom jeziku

1. Književni srpski jezik poznaje četiri različita akcenta. To su kratkosilazni koji se obeležava znakom [‶], kratkouzlazni za koji koristimo ovaj znak [‵], dugosilazni [⁀] i dugouzlazni akcenat sa znakom [′]. Znakove za akcente ne pišemo uvek, već samo dok ih učimo ili objašnjavamo razlike i nejasnoće. Nosilac akcenta je samoglasnik u naglašenom slogu.
2. Dakle kada reč podelimo na slogove, primećujemo da se slog odlikuje nekom dužinom, određenom visinom tona i jačinom tona. Po tome ćemo razlikovati akcente.
3. Neakcentovani slogovi takođe mogu biti dugi i kratki. Kratak može biti svaki slog ispred ili iza akcentovanog sloga. Dugi neakcentovani slogovi međutim, obavezno stoje iza akcentovanog sloga.
4. Kratkosilazni akcenat govori da slog treba izgovoriti kratko, a da ton i visina naglo opadaju. Primer su reči: pas, kuća i sl.
5. Kratkouzlazni akcenat opet izgovaramo kratko, visina tona raste, ali jačina pada pre završetka sloga. Primer su reči: noga, voda.
6. Dugosilazni akcenat ukazuje na duže trajanje sloga, ton je visok na početku sloga, a onda se naglo spušta. Proverite ovo u rečima: pravda, radnik.
7. Dugouzlazni akcenat se izgovara dugo, a visina tona stalno raste. Primere imamo u rečima: raditi, generacija i sl.
8. Glavna pravila akcentovanja reči u srpskom jeziku su:
   1. Jednosložne naglašene reči mogu imati samo silazne akcente (kratkosilazni -konj ili dugosilazni – vek).
   2. Višesložne reči mogu imati bilo koji od navedena četiri akcenta, ali silazni akcenti mogu biti samo na prvom slogu višesložne reči.
9. Postoje i kratke reči koje nemaju sopstveni akcenat pa ga poprime od reči koja im sledi ili predhodi. Prve nazivamo proklitike, a druge enklitike. To su predlozi, rečce, veznici i partikule. Primeri: u, od, iz, se i sl.

Saveti

1. Ukoliko ste živeli na govornom području za koje je karakterističan manji broj padeža ili neka drugačija upotreba, biće vam potrebno neko vreme da osim naučenih pravila i praktično počnete da koristite akcente književnog srpskog jezika. Prihvatite sugestije dobronamerno i što češće se sami ispravite i glasno izgovorite reč kako je pravilno, to brže će to postati za vas nešto prirodno.
2. Reči koje vas zbunjuju uvek zapišite i razložite na slogove.
3. Kratkosilazni i kratkouzlazni akcenat je možda najteže razlikovati, ali kad primente dva osnovna pravila, sledeće što vam može pomoći je da obratite pažnju da li nakon sloga reč nastavljate kao da pevate. To ukazuje na uzlazni akcenat.