Kakopedija Vaša online enciklopedija odgovora na svako kako pitanje
Da bez vode nema života zvuči pomalo otrcano, ali je tačno, zato je tema ovog članka – zalivanje voća. Sve je uzalud, i plodna zemlja, i najbolje sorte, i kvalitetna đubriva, i sve ostalo, ali ako nema dovoljno vlage, voća će bolovati a može se i osušiti. Biljka hranu preko korena može primati samo ako je otopljena u vodi.
Potreba za vodom je najveća u proleće kada počinje vegetacija, kad se na biljki stvara lisna masa, otvaraju cvetovi, oprašuju i kad se stvaraju plodovi. U većini naših krajeva padavina ima dovoljno pa je zalivanje voća neophodno u prve 3 godine. Kasnije ćete redovnom obradom zamljišta osigurati voćki dovoljno vlage. Naravno u nekim periodima suše i stare voćke je neophodno zalivati.
Nedostatak vode ne podnose sve voćke jednako. Breskva najteže ponodsi sušu. Takođe, opasan je i višak vode ako se zadržava u sloju korenovog sistema. Tada koren neće imati dovoljno vazduha.
Leti kad su visoke temperature prekopajte plitko zemlju oko voćke da bi se kroz pukotine sprečilo oticanje vode ili njeno isparavanje. Posle kiše obavezno razbijte tvrdu koricu koja se stvara na površini zemlje. Imajte na umu da je veličina korena približna veličini krošnje. Leti vlagu može sačuvati pokrivanjem tla oko biljke raznim materijalima, najčešće pokošenom travom. Preko toga ćete vršiti prihranu rastopljenim đubrivima.
Ipak to malčiranje može imati i negativnu stranu. U travi se mogu nastaniti štetni insekti ili glodari.
U novije vreme, da bi se zadržala vlaga, tlo se prekriva crnom plastičnom folijom. Mada, neka lična iskustva su pokazala da to i nije baš dobro, jer voćaru amateru nije presudan samo prinos već i lepota vrta koja bi time bila narušena.
Sve u svemu, u sušnom periodu bitno je voćku dobro zaliti u jutarnjim ili večernim satima na 7-15 dana. Dan posle toga, prekopajte zemlju ispod krošnje i to če biti dovoljno.
