Kako sprečiti i ukloniti vlagu

Da bi se vlaga sprečila i uklonila sa zidova naše kuće ili stana, prvo je najvažnije ustanoviti izvor vlage. Ponovno farbanje i ostala oblaganja ničemu ne služe ako uzrok nije otklonjen. Ako je zahvaćena čitava strana zida, čak i temelji, uvidećete da vam je neophoda pomoć pravog majstora.

Uzroci i izvori vlage

1. Uzrok vlage: probijanje kišnice

Vlaga je ponekad vezana za prodiranje kišnice u zidove i drvenu građu. Fasade veoma izložene pljuskovima lako mogu dobiti mrlje od vlage ako nisu zaštićene nepromočivim namazima.

U drugim slučajevima, voda može probiti kroz oštećeni dimnjak, polomljeni crep, pukotinu ili oštećeni oluk ili poroznu vodovodnu ili kanalizacionu cev.

Kada se vlaga jednom rasprostre kroz zidane elemente, ponekad je teško ustanoviti uzrok vlage, koji može biti daleko od oštećenja. Za vreme jakih kiša, ne oklevajte da dobro istražite tavanske prostorije, oluke ili fasadne površine kako biste otkrili gde kišnica probija u kuću.

2. Uzrok vlage: kapilarno penjanje vlage

Najteže je lečiti vlagu koja potiče iz tla. Ona se penje kapilarno u materijal kao voda u sunđer. Ona je utoliko pogubnija što napada prvo temelje i nemože se odmah uočiti.

Kada se u dnu zida jave beličaste šalitrane mrlje, sazdate od naslaga soli, spoljni malter, pa čak i vezivni malter, već se nadimaju i spremni su da se razdrobe.

Ta vrsta podzemne vlage može poticate od blizine podzemnih voda i slojeva ilovače, odliva kanalizacije ili sakupljanja kišnice ispod temelja.

U svim tim slučajevima, ona zahteva izvođenje obimnih radova, kako dranaže tako i nepromočivosti.

3. Uzrok vlage: spiranje i kondenzacija

Kada se tragovi vlage jave u kupatilu ili kuhinji, njihovo poreklo je najčešće vezano bilo za oticanje vode iz kanalizacionih cevi, što dovodi do spiranja vode, bilo za curenje sanitarnih ili kuhinjskih instalacija, bilo za kondenzaciju.

Ova poslednja nastaje zbog susreta vazduha krcatog toplom vodenom parom sa hladnom površinom, recimo slabo izolovanim zidom. Ona je delimično vezana i za nedostatak ventilacije i grejanja.

Često javljanje lužine na zidovima prvi je znak za uzbunu, čak i pre nego što se pojavi buđ i plesan.

Sprečavanje i lečenje unutrašnje vlage

Vlaga ponekad ima uzrok unutar same kuće. Mrlje plesni koje se javljaju u kuhinjama i kupatilima mogu biti izazvane neposrednim dodirom, recimo kada sudopere i lavaboi cure. U protivnom je ona vezana za kondenzaciju, pojavu karakterističnu za slabo vetrene prostorije. U prvom kao i u drugom slučaju treba brzo reagovati, pre nego što oštećenja uzmu maha.

Otklanjanje problema

1. Izvesne predostrožnosti koje ograničavaju opasnosti sakupljanja, prodiranja ili spiranja vlage mogu biti preduzete još prilikom gradnje prostorija koje se smatraju vlažnim: napraviti nagib, izvesti lajsne sa žljebom, postaviti cokle, namestiti lavaboe, sudopere i kade na određenoj udaljenosti od zida..
2. Ako u odaji ima gipsanih pregradnih zidova, možete ih zaštititi, u donjem delu, od ispiranja tekućom vodom ili prelivanja branikom na tlu od najmanje 2 cm. Prisustvo jednog reda pločica od nepromočivog gipsa pruža ipak tu vrstu zaštite.
3. Konačno, u kupatilima, najbolja obloga ostaju keramičke pločice, barem oko sanitarnih uređaja, koji mogu još biti postavljeni i na table izolacionog polistirena.

Pazite na nepromočivost

Uopšteno govoreći, svaki proboj obloge mora da postane nepromočiv, bilo da se radi o proboju cevi, kačenju nameštaja ili bojlera.

1. Kanalizacione cevi se mogu izolovati naglavcima od pene, ali je najvažnija dobra hidroizolacija oko sanitarnih i kuhinjskih uređaja. To nalaže da zglobni spojevi, spojnice ili nepromočivi kit ne smeju imati prekide i treba dobro da se održavaju.
2. Obratite pažnju, recimo, da se na spoju između kade i pločica ne javi ni najmanji trag plesni. Ako je ipak bude, zamenite vezivni materijal silikonskim fongicidnim kitom ili plastičnim profilima.
3. Nadzirite isto tako stanje spojnica između pločica. Ako se one budu krunile toliko da vlaga prodre do zida, treba preraditi zidnu oblogu.

Ograničite kondenzaciju

Koncentracija vodene pare na zidovima stvara s vremenom crne tačke i buđ. Problem kondenzacije može da se javi podjednako u malim stanovima, u kojima kupatila i kuhinje nemaju prirodnu ventilaciju, kao i u velikim apartmanima koji se slabo greju ili se u njima retko boravi. Takve situacije obično zahtevaju istovremeno postavljanje ventilacije, izolacije i grejanja.

1. Ventilacija. Da biste izbegli da se vazduh previše zasiti vlagom potrebno je da on struji i obnavlja se, što zahteva barem postavljanje ventilacionih rešetki kada nema otvora. Ipak je delotvorniji kontrolisani mehanički ventilacioni sistem. Njega možete dopuniti higroregulacionim otvorima za ubacivanje i izbacivanje vazuha: pokretani detektorima vlage, oni uvode veće ili manje količine vazduha da bi nivelisali nivo vlage u prostorija.
2. Izolacija i grejanje. Stan treba pravilno da se greje da se ne bi zasitio vlagom. Pošto orošavanje nastaje usled susreta vodene pare i hladnog zida, toplotna izolacija igra bitnu ulogu. Sprečavajući nagle promene temperature u prostoriji, ona sprečava proces kondenzacije. Ipak pazite: ako pojačate izolaciju, morate istovremeno pojačati i protok vazduha.

Lečenje vlage

1. Pre nego što zamenite oblogu izjedenu vlagom, prvo morate ustanoviti izvor problema, izvršiti potrebne radove i osušiti zid. Tek onda možete mirno da razmotrite kako da popravite nastalu štetu.
2. Čišćenje podloge. Način uklanjanja vlage zavisi od obloge, zida i stepena oštećenja; tapeti se moraju skinuti; boja oprati deterdžentom; gips ili malter ostrugati ili očetkati. Ako crnkasti tragovi istrajavaju, možete ih ili hemijski obraditi, ili spaliti spomenute gljivice let lampom.
3. Nanošenje fongicida. Pre nego što postavite novu oblogu, treba da premažete površinu lekoviti fongicidnim sredstvom. Natopite materijal do zasićenja, po potrebi ga premažite dva-tri puta četkom. Ako se i tada jave tragovi vlage, preparat morate ubrizgati u dubinu, naniže, na svakih 35 cm. Posle ubrizgavanja, zapušite rupe malo nagnute naniže, na svakih 35 cm. Posle ubrizgavanja, zapušite rupe i čekajte da se površina osuši. Savetuje se osim toga da se prostorija greje više dana pre ponovnog farbanja ili oblaganja.
4. Lečenje drvenarije. Drvenariju takođe mogu nagrizati razne vrste gljvica, usled čega će vremenom istruliti. Drvo se steže, zatim se javljaju naprsline u pravcu vlakana. Da biste ga izlečili, stružite i četkajte zahvaćene delove dok ne dobijete glatku i zdravu površinu, zatim osušite i namažite odgovarajućim fongicidnim sredstvom. Ako su oštećenja dublja, možete izvesti nadogradnju pomoću kita za drvo, čak, i prema potrebi, zamentiti čitav komad drvenarije.

Delimično isušivanje pregradnog zida

Mogu postojati određene situacije kada je lečenje izvora vlage teško izvodivo, naročito u slučajevima kapilarnog penjanja vlage koji zahtevaju opsežne radove isušenja. Onda možete delimično naneti vodootporni očvršćivač, koji će obrazovati nepromočivu barijeru. Ali to važi za najgori slučaj, jer će se voda uvući negde drugde. Ako na taj način sanirate unutrašnji zid, znajte da se zasigurno radi samo o privremenom rešenju.

Pošto sasvim ogolite zid izjeden vlagom, nanesite vodootporno sredstvo. Ostavite zatim da se osuši, zatim zakrpite šupljine, ako nisu suviše duboke, sredstvom koje istovremeno krpi i gletuje. Da budete sigurni, sačekajte nekoliko nedelje pre nego što ponovo okrečite ili postavite drugu zidnu podlogu.

Obrada zidova protiv vlage

Prema tome da li vlaga potiče od prodora kišnice ili od podzemnih voda, zvanih kapilarna penjanja, rešenja koja treba izvesti potpuno su različita. U prvom slučaju, zamena crepa, odgušenje oluka ili malterisanje pukotine mogu zaceliti zlo u korenu. U drugom slučaju, samo opsežni radovi, kao što je presecanje kapilarnog širenja, vode rešenju problema.

Zaštita fasade od nevremena

Sprečavanje prodora i spiranja vode, kako na fasadama tako i na krovu, zahteva određene predostrožnosti u kišovitim predelima: postavljanje obložnih elemenata na najizloženijim fasadama, dodavanje krovnih ispusta ili zidarske „kape“.

Možete takođe posaditi drveće ili grmlje koji će, s vremenom, obrazovati zaklon od kiše, ali pazite u tom slučaju da drveće bude dovoljno odmaknuto da ne bi ugrozilo krov.

Da biste ojačali nepromočivost zida, namažite njegovu površinu zaštitnim sredstvom. Proizvodi koje danas možete koristiti u tu svrhu uvažavaju dva zlatna pravila: čine zid nepromočivim puštajući ga da diše. Takvim postupkom se površine štite i od mahovine, lišajeva, priljanja i trošenja. Bezbojni, oni ne menjaju spoljašnji izgled.

Popravka odliva i pukotina

Oluk koji preliva, slabo zazidan dimnjak, ispucalo ležište prozora ili terasa, sve su to elementi koji pogoduju prodoru vode, zbog čega građevina mora dobro da se održava.

Krpljenje pukotine nameće vrlo različita rešenja, prema tome da li problem potiče od krova, fasade ili zidanog otvora. Među njima figuriraju ojačanje veza između zidanih delova i drvenarije, zamena crepa i začepljenja sitnih pukotina: premazi i sintetički kitovi su pogodni ako one ne prelaze 10 mm.

Inače je bolje koristiti preparat koji ojačava nepromočivost. U svim tim slučajevima je bolje rešiti problem u korenu pre nego što preradite unutrašnje obloge.

Ublažiti vlagu u podrumu

U slučaju vlage u ukupanom podrumu, nećete uvek biti u prilici da sprečite prodor vlage u korenu.

Da biste dobili barem čistu prostoriju ipak možete naneti na unutrašnji zid neki nepromočivi namaz ili da postavite zidnu oblogu. Vlaga se neće povući, ali neće više biti vidljiva.

Postavljanje zidne obloge. Da biste to uradili upotrebite gipsane ploče debljine 10 mm presvučene listom aluminijuma protiv kondenzacije i postupite na sledeći način

1. ušrafite u zid kostur od obrađenih drvenih gredica ili metalnih profila od galvanizovanog čelika. Poređajte ih u cik-cak kako bi vazduh mogao da prolazi iz jednog odeljka u drugi.
2. zašrafite gipsane ploče za kostur. Na taj način će zidna obloga biti udaljena od „bolesnog“ zida nekoliko centimetara; tako da zidani delovi mogu da „dišu“.
3. predvidite u gornjem i donjem delu dve ventilacione rešetke: tako pojačavate cirkulaciju vazduha iza obloge, što će doprineti ozdravljenju prostorije.

Predupredite kapilarno podizanje vlage

Kapilarno podizanje se manifestuje prisustvom, u osnovi zida, šalitre i bubrenja koji se mogu podići do 2 m iznad tla.

1. Građevinska pravila. Da bise predupredila ova vrsta problema, građevinska pravila nalažu da se zid zaštiti horizontalniom nepromočivim usecima, zvanim „preseci kapilarnosti“, postavljenim bez prekid u podnožju zida. Ta nepromočiva barijera treba da se postavi na 15 cm iznad poda i može se sastojati od bitulitskog filca ili cementnog maltera koji sadrži neko nepropusno sredstvo. Da bi se još ojačala nepromočivost zida savetuje sa da se uzemljeni zidovi oblože bojom, bitumenskim premazom ili listom šupljikavog polietilena.
2. Izvršiti drenažu pre zidanja. Na određenim rastrestitim terenima, koji zadržavaju dosta ispirajuće vode, opasnost od kapilarnog penjanja vlage je izraženija. Tada je bolje izvršiti drenažu pre gradnje. Mada se drenaže moge izvršiti  u svako doba. Radi se o postavljanju oko kuće rova sa poroznim ili perforiranim cevima koje će skupljati infiltriranu vodu i odvoditi je prema, recimo, nekom jarku. Rov je ispunjen materijalima, bilo prirodni, bilo sintetičkim, koji vrše funkciju filtera; tlo se zatim poravnjava odmah ispod nepromočive obloge postavljene u podnožju zida.

Izvođenje preseka kapilarnosti

Ako živite u staroj kući, može se desiti da građevina nije zaštićena presekom kapilarnosti, Ispraviti to znači upustiti se u duge i skupe radove, koje je bolje poveriti profesionalci. Postupak može biti mehanički ili hemijski.

1. Mehanička brana. Temelj zida se najpre ukloni, deo po deo, pa se redom zameni vodootpornim materijalom. Drugo rešenje se sastoji u zasecanju temelja i uvođenju nepromočivog lista, na primer bituliranog filca, pre nego što se usek ispuni malterom.
2. Hemijska brana. Moguće je takođe izraditi vodootporni usek hemijske prirode. Tada koristimo materijal koji ne propušta vodu, zapravo smesu cementa, kvarca i smole, koji deluju na sledeći način: oni se najpre natope vodom, zatim otvrdnu i pretvore se u vodootporne kristale, pre nego što ispune sve najsitnije zazore i stvore branu kapilarnom penjanju vlage. Ova smesa se uvodi bilo prostim nalivanje, bilo ubrizgavanjem pod pristiskom, u rupe izbušene u temeljima zidova. Ovaj postupak vredi i ako su se na zidovima već javili tragovi vlaga ili kada se radi o ojačanju već postojećeg nepromočivog umetka.

Ojačanje preseka kapilarnosti

Vremenom, presek kapilarnosti može da se razgradi. Tada se savetuj njegovo ojačanje vodootpornim sredstvom.

Ako odlučite da izvedete radove, iznajmite mašinu za ubrizgavanje i pripremite 3 litre tog sredstva po kvadratnom metru.

U slučaju punih zidova primenite ubrizgavanje spolja. Ako su šuplji, obradite ih s obe strane. Ako vlaga zahvati unutrašnju oblogu bolje je da delate iznutra, postupajući kao što sledi:

1. skinite oblogu. Ogolite kamen ili opeke duž postojećeg umetka, zaobilazeći uzidane kabloge i vodovodne cevi.
2. ibušite iznad nepromočivog umetka rupe promera 12 cm i duboke oko 75 mm (odmerite dubinu prema burgiji električne bušilice). Pazite da ne probijete zid, što bi ga oslabilo; ako je izrazito debeo, izbušite rupe i sa spoljne strane.
3. ubrizgajte tečnost prema uputstvu za upotrebu mašine, obično opremljene sa više ubrizgavača. Pošto ih postavite, uključite pumpu i zaustavite je čim sredstvo izbije na površinu. Isto postupite kod svih rupa.
4. ostavite da se šuši najmanje dva dana. Kada kamen ili opeke povrate prvobitni izgled, zapušite rupe malterom. Sačekajte da se stvrdne pre nego što obnovite zidnu oblogu.