Kakopedija Vaša online enciklopedija odgovora na svako kako pitanje
Da biste sazidali čvrstu konstrukciju, treba međusobno vezati kamenove, opeke ili blokove pomoću maltera ili betona.
Za finalnu unutrašnju obradu neophodni su proizvodi poput gipsa.
Sastav maltera
Običan malter se sastoji od vezivnog materijala (cement i/ili gašeni kreč), vrlo finog granulata (pesak ili sl.) i vode. Voda smesu čini mesivom i hemijski reaguje s vezivom, koji kristališe i obrazuje čvrstu masu. Višak vode isparava i malter se suši, dostižući čvrstinu, koja će biti optimalna posle tri do četiri nedelje.
Izvesne vrste maltera, koje se prave od sintetičkih vezivnih materijala, odabrenih granulata i aditiva, imaju specifične karakteristike: malter za lepljenje keramičkih poločica, za ispunjavanje spojnica, brzo stežući malter, itd.
Razni vezivni materijali
Za maltere koje sami spravljamo, a koji će se koristiti za malterisanje, koristimo cement i/ili gašeni kreč kao vezivo.
Sivi cement. U pitanju je običan cement. Veštački ili kompozitni, on daje tvrd i vrlo otporan malter, nepromočiv ali podložan naprslinama.
Beli cement. Može zameniti sivi cement kod vezivanja elemenata svetle boje, ali su njegove vezivne karakteristike slabije.
Brzo stežući cement. Ovaj cement, koji se steže za 10 do 30 minuta, služi za brzu gradnju.
Gašeni kreč. Prirodni kreč ili veštački, daje masan ili uljevit malter, manje otporan od cementnog maltera ali elastičniji i blago vodopropusan, što omogućuje spojenim materijalima da „dišu“.
Mešavina cement-gašeni kreč. Ovom mešavinom se dobijaju „mešani malteri“ koji nude nešto manju otpornost ali veću elastičnost nego malteri od čistog cementa.
Pesak. Pesak mora biti hemijski što inertniji, bez soli, šalitre, blata ili organskih otpadaka. Najbolji je „rečni pesak“, čija obla zrna ne prelaze prečnik od 0,5 mm.
Voda. Voda za mešanje, čista i bistra, mora biti dozirana, vrlo škrto:
– malter suviše bogat vodom nema čvrstinu: on se steže sušenjem i ostaje porozan, dakle podložan prodoru atmosferske vode i mraza;
– suviše suv malter gubi vezivna svojstva i postaje trošan posle sušenja.
Malter sa dobro doziranom vodom mora ostati masnjikav, blago uljevit, dovoljno čvrst da se drži za nagnutu mistriju. Tokom mešanja, dolivanje vode zavisi od željenih svojstava maltera. Nemoguće je odrediti unapred tačnu razmeru: u zavisnosti od prirode peska i njegovog zadržavanja vlage, doziranje će biti različito.
Kako zamesiti malter
Malter možete mešati ručno, lopatom na čistom tlu ili, ako količina nije velika, pomoću mistrije, u posudi za mešanje od mekog materijala (kaučuk, plastika itd.). Postupite u četiri etape:
- Naspite sastojke u čistu posudu. Budite precizni pri doziranju cementa, kreča i peska. Upravo time određujete čvrstinu smese.
- Mešajte „na suvo“ različite sastojke, pomoću mistrije, dok ne dobijete smesu ujednačene boje.
- Napravite malu jamu na sredini posude i nalivajte vodu malo po malo. Nastojte da upotrebite što je manje vode moguće: nemojte preći više od pola zapremine cementa.
- Dok sipate vodu prekrivajte je sa strana pripremljenom masom i mešajte sve dok ne dobijete uljanu i umesivu smesu.
Koristite malter i beton ubrzo po njihovom mešanju. Za radove koji ne zahtevaju izuzetnu otpornost (kameni zidići, na primer) možemo u određenim granicama, „ponovo oživeti“ malter koji počinje da očvršćuje dodavanjem vode i mešanjem mistrijom. Ali takav postupak umanjuje njegovu mehaničku otpornost.
Doziranje
Shodno izboru sastojaka i razmera mešavine dobijamo malter pogodan za različite radove (zalivanje, oblaganje, itd..).
Količina suvog peska koja se meša s jednom vrećom cementa:
– blokovi
– pune opeke
– šuplje opeke
110
100 – 125
140
77
77 -88
98
Količina cementa koju treba pomešati s jednim kubnim metrom finog peska:
– blokovi
– pune opeke
– šuplje opeke
450
400-450
350
9
8 – 9
7
13
11-13
10
– temeljni sloj
-telo premaza
– završni sloj
550
450
350
11
9
7
16
13
10
Malter mora da se suši u dobrim uslovima. Pod žarkim Suncem, prekrijte ga vlažnim krpama ili vrećama (papirnim ili jutenim) ili ga povremeno kvasite dobro raspršenim vodenim mlazom kako biste sprečili da se prezbro osuši. Ako pada kiša, zaštitite ga plastičnom folijom. Običnom malteru i betonu mraz može da naškodi samo ako nisu potpuno suvi. Da biste izbegli da naprsnu i drobe se, dodajte smesi sredstvo protiv mržnjenja.
Antišalitreni malter
Stari zidarski radovi, vlažni i šalitreni, mogu danas uspešno da se „leče“ nanošenjem specijalnog maltera (terasan).
Nastanak šalitre
Prisustvo šalitre ukazuje da unutar zidanog objekta prodire voda. Zid se onda ponaša kao sunđer: crpi iz tla vodu punu soli (karbonati, sulfati, itd..). Tokom godina, voda isparava i unutar zida se akumuliraju razne soli. Kada se zid ponovo ovlaži, soli nadolaze i rastaču zidnu oblagu. Bakterije – koje se hrane amonijakom i ugljenicima, stvaraju šalitru.
Lek
Antišalitreni malter sadrži veliku mrežu kapilara koja olakšava isparavanje vode i skladišti soli u mikro-rezervoarima; te dve funkcije sprečavaju javljanje fleka i rastakanje obloge. Ovaj malter se nanosi u tri sukcesivna sloja:
- Kameni zid izjeden vlagom i prekriven šalitrenim flekama morate pripremiti vrlo pažljivo za obradu.
- Uklonite sve trošne delove i pijukom uklonite trošni malter u spojnicama do dubine od nekoliko centimetara. Operite zid vodenim mlazom.
- Nadomestite ispalo kamenje i zamenite polomljeno zdravim komadima koje ćete zaliti malterom.
- Na glatki zid sagrađen od tvrdog kamenja, neporoznog, postavite galvanizovanu mrežu koja će olakšati nanošenje prvog sloja maltera nabacanog mistrijom
- Ponovo umešajte antišalitreni malter. Pređite njim čitavu površinu. Sutradan nanesite treći sloj kako biste dobili debiljinu obloge od 15 do 20 mm. Najbolja efikasnost se postiže malterisanjem obe strane zida.
- Antišalitreni malter može biti ostavljen go ili biti prekriven završnom oblogom. Što bude deblji, to će dejstvo leka biti trajnije.
