Svaki put kad nekome uputimo verbalnu poruku, uputimo i neverbalnu. Sve što kažemo propraćeno je neverbalnim signalima koje šaljemo. Neverbalna komunikacija uključuje pokrete tela, intonaciju odnosno naglasak koji dajemo rečima, izraze lica, fizičku udaljenost sagovornika, stil oblačenja i drugo. Neverbalna komunikacija pomaže u komunikaciji i međuljudskim odnosima u privatnom i poslovnom životu. Međutim, neverbalna komunikacija je mač sa dve oštrice, koliko pomaže toliko može i da odmogne ukoliko nije usaglašena sa onim što kažemo rečima.
Kako neverbalno komuniciramo
- Naša tela su retko mirna. Stalno pomeramo ruke, noge, oči i glavu. Izrazi lica nam se menjaju, trzamo lice, dodirujemo nos, provlačimo ruke kroz kosu, i radimo još mnogo različitih stvari svesno ili nesvesno. Ono što se u stvari dešava je da naša tela govore. Pokreti koje pravimo izražavaju ono što osećamo i ono o čemu razmišljamo. Gestikulacija i položaj tela daju žive poruke. Bili oni planirani ili ne, oni šalju jasne signale, koji mogu biti primljeni i protumačeni.
- Neverbalna komunikacija govori o nama samima, šta zapravo mi jesmo.
Odnos verbalne i neverbalne komunikacije
- Suprotna poruka od verbalne – kada nekome kažemo da je sve u redu, a imamo tužan izraz lica
- Potvrđuje verbalnu – kada nekom kažemo da skrene u određenom pravcu i rukom pokazujemo isto to
- Zamenjuje verbalnu komunikaciju – kada rukom usmeravamo nekog stranca, da skrene u traženom pravcu
- Dopuna za verbalnu komunikaciju – kada namestimo izraz lica kakav je neko imao, čiju reakciju opisujemo drugima
- Naglašava verbalnu komunikaciju – kada dignemo glas u sred rečenice ili ruku
Kako sve možemo slati neverbalne signale
- Mimika – izraz lica Posmatrajući naš izraz lica ljudi mogu da procene da li smo srećni, tužni ili nas nešto boli, i šta mislimo o nekoj temi. Izrazom lica možemo da stavimo do znanja da li nam je drago što ga vidimo, da li smo ljuti na njega ili da li se slažemo sa onim što misli. Najčešće korišćeni signal je osmeh, koji označava da smo srećni i da sagovorniku ne mislimo zlo. U poslovnom komuniciranju osmeh opušta sagovornika i stvara prijateljsku atmosferu. Pored osmeha, na licu može da se pročita i iznenađenje bilo ono prijatno ili neprijatno, razočarenje, čuđenje, ravnodušnost, simpatije, prezir, sažaljenje i saosećajnost. Kada smo ljuti i napeti obično skupljamo usta ili spuštamo obrve. Kada želimo da uplašimo nekoga obično zurimo bez treptanja. Veoma često se javlja i kiseli osmeh, kada se lažno osmehujemo i pretvaramo se da nam je drago što smo nekog videli. Dešava se i da blefiramo, odnosno šaljemo netačne signale mimikom lica, kako sagovornik ne bi otkrio naša stvarna osećanja. Klimanje glavom u većini kultura je pozitivno, izražava potvrđivanje, podršku i interesovanje, dok u drugim kulturama to može da bude negativno.
- Pogled i kontakt očima Nagoveštava želju za komunikacijom i pokazuje prijateljstvo. Ako izostane može da ukaže na nedopadanje ili nedostatak interesovanja. Brzo pomeranje očiju pokazuje da je osoba uznemirena ili da se nalazi u situaciji iz koje želi da pobegne. Prevrtanje očiju ukazuje na nezainteresovanost, dok oboren pogled ukazuje na umor i neraspoloženje. Osoba koja je stvarno iznenađena onim što govorimo, gledaće pravo u oči. Konstantno gledanje na sat, u toku razgovora, izražava veliku dosadu sagovornika, i predstavlja veoma neučtiv gest. Kontakt očima treba da je umeren, jer se na taj način posmatra kao izraz naklonosti i prijateljstva. Odsustvo kontakta očima pokazuje da je među sagovornicima prisutan neki konflikt. Ako kontakta očima ima malo, sagovornik može da pomisli da nam razgovor sa njim nije zanimljiv, krijemo nešto ili smo nervozni. Kada kontakta očima ima suviše, sagovornik može da se oseti neprijatno i zapita se da li postoji neki problem. Produženi kontakt očima koriste dominantne osobe koje hoće da zbune i pokolebaju sagovornika.
- Gestikulacija – upotreba ruku i nogu Česti pokreti se posmatraju kao pozitivna pojava, dok njihov izostanak deluje negativno. Kao pozitivni shvataju se i opušteni, blagi i pokreti otvorenih ruku, već neočekivani pokreti, grčeviti i stisnute pesnice se ne posmatraju kao blagonakloni. Gestikulacija nam pomaže da u razumevanju poruke, da opišemo pokretima nešto što govorimo, da naglasimo nešto što je važno, podizanjem kažiprsta, da privučemo i održimo pažnju sagovornika i sl. Savijanje prstiju i udaranje po stolu, kao i igranje sa sitnim predmetima, cupkanje nogom ukazuju na nervozu i napetost. Česta promena položaja nogu pokazuje zabrinutost i dosadu, kao i igranje sa olovkom pokazuje znak nepažnje. Prekrštene ruke označavaju distanciranje od sagovornika i odbrambeni stav. Ruke spuštene na natkolenice pokazuju otvorenost za razgovor. Veoma je važno imati kontrolu nad telesnim pokretima, stavom i izgledom. Takođe bitno je u kontroli i ne preterivati jer može da odaje utisak napetosti.
- Stav – položaj tela Stavom osobe se mogu preneti razne poruke, kao što su energičnost i umor, intersovanje i dosada, odobravanje i odbijanje, zabrinutost i poverenje. Uspravan hod, stojanje ili sedenje odaje utisak osobe, koja je snažna i sigurna od sebe, dok pogrbljenost ukazuje na slabost i manju značajnost određene osobe. Telesni stav se dobija ispravljanjem leđa, pomeranjem ramena unazad, isturanjem grudi i podizanjem brade. Pogurenost pokazuje obično podređeni položaj. Izrazito savijanje leđa i glave, pokazuje osećaj ugroženosti i odbačenosti, kao i potrebu osobe da pobegne iz okoline u kojoj se nalazi. Osobe koje drže opuštena ramena i ruke obično izražavaju umor i nezainteresovanost, dok zabacivanje tela unazad pokazuje ležernost i psihičku opuštenost. Naginjanje prema sagovorniku pokazuje interesovanje i odobravanje.
- Komuniciranje pomoću izgleda – odeća i celokupna pojava Postoje pravila šta je adekvatno obući i u kojim situacijama. Osobe koje ne posvećuju dovoljno pažnje svom izgledu rizikuju da budu shvaćene kao osobe, koje ničemu ne posvećuju dovoljno pažnje. Normalno je da se razlikuje oblačenje u slobodno vreme i na poslu, takođe određene svečane prilike zahtevaju posebno oblačenje. Veoma je važno informisati se o kodeksu oblačenja u organizaciji u kojoj ste zaposleni i u najvećoj mogućoj meri i prilagoditi se njemu. Odeća koju nosimo govori o nama samima i ljudi će donositi zaključke na osnovu onoga što vide. Npr. uniforme nose policajci i lekari, s jedne strane uniforma govori o statusu i autoritetu, dok sa druge strane ukazuje na jednakost i ne razlikovanje onih koji se bave istim poslom. Svakodnevna odeća u većini kompanija se smatra neadekvatnom, jer kompanije žele da i imidž zaposlenih odslikava imidž kompanije. Različite kulture imaju različito odevanje, koje ukazuje na pripadnost ljudi datoj kulturi. Klasično odelo govori nam da je u pitanju poslovan čovek ili je neka svečana prilika u pitanju. Kada je izgled u pitanju važno je voditi računa i o frizuri, nakitu, šminci i higijeni. Vodite računa o frizuri i higijeni, ne bi trebalo da izlazite iz kuće ili da idete na posao izgužvani, čupavi, sa flekama na odeći. To odaje utisak nemarnosti, ljudi mogu da pomisle da ste i u ostalim životnim sferama nemarni. Nakit i šminka treba da su svedeni preko dana i na poslu, jer tako ostavljate utisak ozbiljne osobe.
- Glas – vokalna ekspresija Kada razgovaramo sa nekim prenosimo mnogo više od samih reči, putem glasa. Jačina glasa – ljude koji govore glasnije obično shvatamo kao sigurne u sebe, prodorne, uticajne u odnosu na one koji govore tiho. Jačinu glasa treba menjati obično u zavisnosti od toga da li želimo da naglasimo pojedine reči i rečenice ili da unesemo dinamiku u svoj govor. Dinamika glasa se odnosi na brzinu govora. Obično osobe koje brzo govore smatramo za dinamične, one koje previše brzo govore nervozne, umeren govor karaktrističan je za stabilne i promišljene ljude, dok suviše spor govor za bezvoljne i flegmatične osobe. Intonacijom glasa ljudi nam odaju da li je njihov ton ironičan, šaljiv, preteći, nesiguran ili upitni. Akcenat predstavlja način izgovranja reči, koji je karakterističan za određeno podneblje. Različiti uzdasi i izdasi mogu da odaju umor, razočaranost ili nestrpljivost, kao i nakašljavanje koje služi kao znak za privlačenje pažnje.
- Telesna orijentacija Način na koji se ljudi telesno postave prema drugima. Prijateljskom orijentacijom se smatra kada vam neko priđe i sedne pored nas. Suprotno tome je kada neko sedne preko puta nas. Naginjanje prema drugoj osobi se smatra ili kao naklonost ili kao pretnja zalaženja u lični prostor osobe. Postavljanje fičke distance između vas i nekog drugog može izraziti nedopadanje ili netrpeljivost.
- Prostor Postoje prostori koje sagovornik smatra kao svoje – kuća ili stan i kancelarija. Ljudi teže da ovakve prostore zadrže za sebe i ne dozvoljavaju svima pristup u njih. Retko kad će dopustiti nekom nepoznatom da pređe tu granicu. Isto tako i u poslovnom životu, stolovi, blagajne ili kase, predstavljaju barijere, koje ljudi postavljaju kako bi zaštitili svoj radni prostor. Zamislite, npr. da u supermarketu kupac stane iza kase do trgovca, i započne razgovor sa njim. Međutim, u poslovnom životu ljudi koriste i nameštaj u kancelarijama kako bi izrazili svoju moć. Npr. veliki stolovi i velika i visoka stolica, koja je postavljena u liniji iznad vas, ukazuje upravo na to. Prostor se može posmatrati iz aspekta intimnog prostora svake osobe. On se može zamisliti kao neki nevidljivi mehur oko svake osobe i koji ne dozvoljavamo svakome da ga narušava. Prijateljima i članovima porodice ćete svakako dozvoliti da sede tik pored vas, da se naslone na vas, ali nekom strancu to sigurno nećete dozvoliti, već ćete držati distancu. U zavisnosti od odnosa našeg sagovornika prema našem prostoru, moći ćemo da zaključimo njegove namere. Isto tako i posmatranjem odnosa prema prostoru kada su u pitanju drugi ljudi, možemo da zaključimo kakav je njihov međusobni odnos, da li se poznaju ili ne, da li su bliski ili ne, da li su u svađi pa drže distancu i sl.
- Vreme Kada ostavite nekoga da čeka na sastanak, kao i vođenje diskusije, koja je kraća nego što je pristojno, ostavlja veoma negativan i neučtiv utisak. U privatnom životu obično kad kasnite, to se može pripsati neorganizovanosti određene osobe ili može da znači da ne pridajete neki značaj sastanku, pa želite što manje vremena da provedete u društvu određene osobe. Postoje i osobe, koje stalno kasne, jer im je to prešlo u naviku. Vreme je značajan faktor i kad npr. čekate na neke profesionalne usluge, kao što su usluge zubara, frizera i sl. Ovakvi ljudi poseduju specijalne veštine i organizuju vreme kako njima odgovara. U poslovnom životu, je opšte pozato da što duže čekate na prijem kod neke osobe, to je viši organizacioni status koji ta osoba ima. Neki ljudi igranjem sa vremenom, dopuštajući da ih čekate, žele da provere našu reakciju i strpljenje.
- Neverbalna pisana komunikacija Podrazumeva veličinu i vrstu fonta, stil pisanja, rukopis, pravopis. U zavisnosti od toga kakav utisak želimo da ostavimo, vodićemo računa i ovim kategorijama. Logično da kada je u pitanju dopisivanje sa prijateljima i rođacima to će biti neformalno (koristićemo boje, različite fontove, stilove pisanja), ali u poslovnom životu mora biti svedeno, u skladu sa poslovnim pravilim pisanja, jer u suprotnom slučaju ostavili bi smo utisak neozbiljne i neprofesionalne osobe. Mora se voditi računa i o materijalu na koji je napisano nešto, npr. kada šaljete pismo, cv ili rukujete sa nekim dokumentom, mora se voditi računa da hartija ne bude izgužvana, pocepana ili masna. Isto tako kada posmatramo neku web stranicu ili power point prezentaciju, značajno je da je pozadina usaglašena sa onim što je napisano, jer to ukazuje na ozbiljnost i uložen trud u nešto što ste radili.
- Neverbalna komunikacija koja nije u skladu sa verbalnom može značajno da ugrozi proces komuniciranja, dok u slučaju kada jeste u skladu sa verbalnom, može u nekoj meri da poboljša proces komunikacije, ali ne i drastično. Neverbalna komunikacija koja je u privatnom životu poželjna i značajno pomaže komunikaciji, nije uvek poželjna u poslovnom komuniciranju. Tapšanje po ramenu, grljenje, gurkanje, osmesi, povišen ton glasa moraju da budu umereni prema osobama sa kojima profesionalno sarađujemo, da ne bismo dovodili sagovornike u neprijatnu situaciju.
- Važno je da budemo svesni svojih pokreta, da ih kontrolišemo kada za to postoji potreba, i da ukoliko i slažemo nešto, to ne odamo nekim iznenadnim pokretom, bojom glasa ili sklanjanjem pogleda u stranu.
Dobro obradjena tema.