Kako znati granicu pristojnosti

Naš narod je poznat po otvorenosti i neposrednosti u komunikaciji, što se uglavnom može smatrati srdačnim ponašanjem. Međutim, trebalo bi pripaziti na dozu te opuštenosti. Ne treba dozvoliti da naš govor i ponašanje pređu granice pristojnosti, čak i kada je iz najbolje namere. Ovo upozorenje je naročito važno kada se radi o prvom kontaktu s nekim, o formalnom ili poslovnom razgovoru ili o komunikaciji sa osobama iz neke druge zemlje, čija se kultura razlikuje od naše.

Kako znati granicu pristojnosti

1. Kada razgovaramo sa nekim koga ne poznajemo dovoljno dobro, normalno ne možemo unapred znati šta je za tu osobu pristojno, a šta ne, na šta je navikla, a šta bi je šokiralo, kao ni kulturnu pozadinu te osobe. I upravo zato što ne znamo, treba da se trudimo da pridjemo osobi s poštovanjem i opreznošću.
2. Budite smireni i blagim osmehom odgovorite na situacije u kojima niste sigurni šta bi bilo prikladno. Setite se da lepa reč otvara svaka vrata.
3. Pratite ponašanje osobe sa kojom razgovarate i prema tome zaključite da li se treba striktno držati formalnosti tokom celog razgovora ili treba postepeno prelaziti na malo lakše i ležernije teme.
4. Većina ljudi prihvatiće rukovanje kao normalan vid ponašanja. Strancii koji se umesto rukovanja naklone sagovorniku, verovatno su bar čuli za najpoznatiji evropski pozdrav, pa se neće šokirati. Ipak ne insistirajte.
5. Izbegavajte svaki drugi fizički kontakt kao što je tapšanje po ramenu, zagrljaj, poljubac, unošenje sagovorniku u lice i sl.
6. Utišajte telefon i nipošto nemojte odgovarati na nebitne poruke dok vam sagovornik nešto govori. Neka poruke sačekaju.
7. Držite se što više razloga zbog koga ste se sreli i započeli razgovor. Ukoliko se ukaže prilika da prosto proćaskate, izaberite za početak opšte teme, pričajte o vremenu, dajte osobi pristojan kompliment, ispričajte anegdotu iz svog života bez suvišnih initmnih detalja, ispričajte vic.
8. Nemojte psovati, pričati sa punim ustima, kašljati u sagovornika, nemojte uzimati u svoje ruke njegov mobilni telefon ili nakit koji vam je privukao pažnju. Divljenje izrazite rečima. Ukoliko vam se neko dopadne, uzdržite se od upornih nepristojnih pogleda i komentara na račun intimnijih delova tela. Nekom sledećom prilikom, ukoliko osoba bude raspoložena za dalje druženje, videćete šta joj u tom smislu prija i da li je zainteresovana za vas. Nemojte ogovarati osobu koja nije prisutna.
9. Ne upadajte sagovorniku u reč i ne skačite sa teme na temu prebrzo. Ukoliko vam je važno da komentarišete, a sagovornik razvlači priču, pokušajte gestom da mu skrenete pažnju. Npr. klimajte glavom dok govori ono što je važno, a kad želite nešto sami da kažete, značajno podignite obrvu ili prst. Trebalo bi da zastane, pa se vi uključite. U protivnom, ipak sačekajte, ispoštujte ga u nadi da će kasnije i on vas.
10. Nepristojno je malo poznate osobe ispitivati na temu njihovih finansija, tražiti detalje o bolestima, detalje o bračnom i ljubavnom životu, seksualnoj opredeljenosti, rasnoj pripadnosti i poreklju, kao i o njihovoj veroispovesti.
11. Razgovor o politici nije nekulturan, ali je tema veoma škakljiva. Niko ne želi da zbog nekog neslaganja na tom polju upropasti šansu da bolje upozna osobu.
12. Ukoliko se ne slažete sa mišljenjem sagovornika, dovoljno je jednom prostom rečenicom to saopštiti. Ne padajte u vatru! Ne donosite preuranjene zaključke o nečijoj ličnosti na osnovu nečega što je rekao. Možda je rekao bez razmišljanja, možda je otvoren za druge predloge, ali sve i da čvrsto stoji iza nečega što vam se ne dopada, nije to ništa strašno. Svi smo mi različiti i naše je demokratsko pravo da imamo sopstveni stav i mišljenje.
13. Ukoliko sagovornik prvi uvredi vas, dovoljno je reći da greši ili da nije lepo to što je rekao, dostojanstveno skratiti priču i oprostiti se od osobe.
14. Kada ste u restoranu, poželjno je da ponudite da platite račun ili da budete spremni da platite svoj deo. Kada drugi žele da vas počaste, prihvatite i ljubazno se zahvalite, ali ne dozvolite da se to dešava više puta u nizu!
15. Nepristojno je nuditi onome koga malo poznajete da svaka njegova potreba bude o vašem trošku i insistirati da koristi vaš smeštaj ukoliko se nije polažalio da ima taj problem. Nudeći preterano velike usluge na neki način šaljete poruku osobi da je ona finansijki ugrožena ili inferiorna u odnosu na vas. Ako ste suprotnog pola, sagovornik takođe može posumljati u vaše poštene namere.
16. Na kraju razgovora ukoliko želite da ponovo sretnete osobu kulturnije je ponuditi svoju vizit kartu ili broj telefona nego tražiti isto od osobe.
17. Možda neko od vas rezonuje da osoba koja ne želi da odgovori na ovde pomenuta pitanja nešto krije. Uglavnom se ne radi o tome. Jednostavno svi imamo pravo na svoju privatnost u početku. Intimni život se ne naziva tako bez razloga. Neprirodno bi bilo u svakog imati neograničeno poverenje. Postavljanje granica pristojnosti u razgovoru je neophodna mera predostrožnosti. To je način da poštujemo jedni druge. Ne brinite, sve što je važno da znate, osoba će dobrovoljno reći.

Saveti

1. Budite strpljivi i koncentrisani na ono o čemu sagovornik priča.
2. Govorite uvek samo u svoje ime. To je ujedno najbolji način da podstaknete sagovornika da bude opušteniji sa vama.
3. Pitajte da li je potrebno i ponudite pomoć bez nametanja i navaljivanja. Naučite da se zahvalite za svaku sitnu pažnju upućenu vama. Ipak, važno je ponekad biti u stanju da se bez mnogo objašnjavanja i nervoze odbije ili izbegne ponuda koja ne odgovara.

Upozorenja

1. Ako dođe do nesporazuma ili napravite nesvesno neki propust, odmah se izvinite.