Kakopedija Vaša online enciklopedija odgovora na svako kako pitanje
Za većinu ljudi govor je jedno od najvažnijih sredstava komunikacije i izražavanja. Različina emotivna stanja, uključujući i želju da se dopadnemo, često uzrokuju veliku pričljivost.
Kako da ne pričate previše
Pričljivost, brbljivost, verglanje ili već kako kog drugačije da nazovemo konstantno izgovaranje reči u nizu bez pauze i predaha, može da deluje veoma odbojno osobi koju želimo da pridobijemo. Zato, da ne biste uništili svoje šanse kod drugih, uvežbajte ova tri mala trika verbalne komunikacije koja će vam pomoći u savlađivanju vaše loše navike:
- Obratite pažnju na signale
Ukoliko vašeg sagovornika skoro da ne interesuje ono što pričate, onda će i dva minuta razgovora biti previše. Zato, nemojte previše da se upuštate u razgovor, da širite temu i nadovezujete se na asocijativne predmete u cilju širenja razgovora. Sačekajte da vam sagovornik da pozitivan odgovor, kao što su osmeh i klimanje glavom, ali opet ni osmeh i klimanje glavom da ne bude konstatno potvrđivanje vašeg vođenja beskrajnog monologa. Ako vas sagovornik gleda dok govorite, znači da je zainteresovan za sadržaj koji iznosite, ako pak oreće glavu, šara pogledom, gleda u daljinu ili pak zeva, to vam je znak da definitivno ga vaša priča ne interesuje. - Angažujte druge.
Većina ljudi otkriva detalje iz sopstvenog života u nameri da podstakne sagovornika da učini isto. Ipak, to ne ide baš tako. Da bi vam bilo jasnije, prenosimo vam jednu anegdotu. Prilikom udvaranja jednoj ženi, muškarac je neprekidno pričao o sebi. Kada je konačno zaćutao, dama ga je upitala:“Zbog čega mi sve to pričate?“ Muškarac je odgovorio:“Da bih vas bolje upoznao“. Ako zaista želite da saznate više o svom sagovorniku, kao i da ostvarite dvosmernu dužu konverzaciju, manje pričajte o sebi, a više postavljajte pitanja sagovorniku. Ako stalno pričate priče o sebi, može se steći utisak da pričate jadikovku svog života ili stvari a koji još uvek traje jer upravo pravite u pauzi rezime koji izlažete. dopustite da i sagovornik kaže nesto na tu temu. Neka jednu rečenicu prati i pitanje sagovorniku: „Rođena sam u znaku lava, a ti?“. Time dajete sagovorniku lepo smernicu da odgovori na pitanje, kaže nešto o sebi i da započnete pravu konverzaciju. - Otkrijte pravi ritam
Budite svesni da osobi, sa kojom razgovarate, možda odgovara drugačiji ritam razgovora i komunikacije. Neki ljudi prave duge pauze između rečenica, neki opet neprestano pričaju ne čekajući da sagovornik izrazi do kraja svoju misao. Na vama je da otkrijete pravi modus razgovora. Ipak, da ne biste „upadali“ u tuđe izlaganje, što je definitivno odraz nevaspitanja i nepoštovanja, uvek izbrojte do pet nakon što zaključite da je sagovornik izložio svoje, i tek tada započnite svoju priču. Ako vama sagovornik nedozvoljava upadanjem ureč da završite svoju misao, onda zaista niste dobri sagovornici i ova komunikacija treba da se prekine. Uostalom, nije u pitanju debatni klub, gde se takmičite u izlaganju i potvrđivanju svojih stavova. Zapamtite, upoznajete se i stalo vam je do te osobe, pa budite malo fleksibilniji. - Pružajte i uzimajte
Ne postoji magično vremensko ograničenje koje garantuje dinamičnu, sadržinu, korisnu ili interesantnu konverzaciju. Međutim, morate da imate na umu da se uvek radi o igri naizmeničnog uzimanja i davanja. Sasvim je OK držati duge monologe u okviru konverzacije, ukoliko ih drži i druga strana. Osim toga, važno je da pokažete interesovanje za sagovornika, bilo postavljanjem ličnih pitanja ili davanjem komentara o onome što je upravo izgovoreno. To već spada u pravu komunikaciju, ali nemojte dozvoliti da se konverzacija pretvori u držanje predavanja ili monologa. Razgovor je naizmenična razmena rečenica dveju strana. Pa prema tome, dajte priliku da se rečenice razmene.
