Kako treba da izgleda seminarski rad

Seminarski rad predstavlja obradu određene teme od strane studenta ili učenika na temu koju je odabrao i zadao profesor, ili ju je student ili učenik odabrao u dogovoru sa profesorom. Svrha seminarskog rada jeste iznošenje mišljena potkrepljenog literaturom, istraživanje i pronalaženje i dolaženje do novih činjenica i zaključaka, uz napomenu da se one ne kose sa naukom, temom i da budu u okvirima onoga što je profesor rekao i pojasnio učeniku.

Pored navedenih ciljeva seminarskog, važan aspekt pisanja istog jeste i savlađivanje tehničkih stvari. Tehnička strana seminarskog podrazumeva način na koji se kuca, font kojim se kuca, prored, razmak, pismo (u dogovoru sa profesorom, mada u poslednje vreme profesori dozvoljavaju jednako korišćenje i ćirilice i latinice), izradu svake strane, numerisanje, navođenje literature, bibliografije, strane za komentar i svega ostalog što će biti pojašnjeno u daljem članku.

Izbor teme za seminarski radi

Izbor teme za izradu seminarskog rada u vezi je sa predmetom koji učenik ili student sluša. Profesor može dati spisak tema kako bi se oni koji pišu odlučili, ali i sami studenti ili učenici mogu dati svoj predlog teme koju bi želeli da razrade u svom seminarskom radu. Nakon odabira teme, potrebno je da student ili učenik pribavi svu literaturu koja mu je potrebna. Profesor će dati spisak, u nekim slučajevima, knjiga ili studija koje su potrebne za obradu onome koji piše. Takođe, profesor može ,,dati slobodnog prostora“ studentu ili učeniku da i sam potraži, po svom izboru, određene knjige ili studije. Pre kucanja (pisanja) samog seminarskog potrebno je svu literaturu iščitati, razumeti, izvući najvažnije kako bi se to na valjani način unelo u seminarski rad prilikom izrade.

Broj strana i tehnička uputstva za seminarski rad

Najčešći broj strana koje treba da sadrži seminarski rad je 15 (profesor će tačno reći koliko strana treba da ima rad iz njegovog predmeta), prored u seminarskom radu je 1,5 (1.5 Lines), font koji treba koristiti je Times New Roman, veličina slova je 12 pts, papir treba da bude A4 formata (preciznije mere: 210mm x 297mm).

Kada se koriste fusnote veličina slova u njima treba da bude 10 pts. Važno je podesiti i veličine margina: leva treba da bude 3 cm, a ostale 2 cm. Takođe, treba se strogo držati zadate teme u seminarskom radu, ne odludati sa iste, pa tako misli (rečenice) treba da budu smislene, povezane, razumljive i gramatički i stilski zadovoljavajući oblikovane.

Struktura seminarskog rada

Kada je u pitanju prva (naslovna) strana seminarskog rada, u samom vrhu treba upisati naziv škole, fakulteta ili druge obrazovne institucije koju student ili đak koji piše rad pohađa. Font slova u ovom slučaju je Times New Roman, veličina slova je 16 pts, obavezno je boldirati (podebljati crnom) ova slova. Na samoj sredini ove prve strane treba da stoji naziv (tema) seminarskog rada. Font je, takođe, Times New Roman, veličina slova 16 pts, boldirano (podebljano crbom bojom). Ispod svega ovoga, sa leve strane (u levom uglu), potrebno je da stoji ime i prezime učenika ili ime i prezime studenta sa obaveznim brojem indeksa, kao i broja studijske grupe (ukoliko studira određeni profil koji treba naznačiti). Sa desne strane, u desnom uglu ispod svega ovoga, potrebno je da stoji ime i prezime profesora sa titulom koju ima – font je Times New Roman, a veličina slova je 12 pts. Na dnu ove stranice, na samoj sredini, potrebno je da stoji mesto, mesec u kojem se izrađuje rad i godina u kojoj se izrađuje rad.

Uvod (uvodni deo) treba da sadrži najvažnije karakteristike teme koja se obrađuje, treba da prikaže osobenosto i uvede u dalje tokove istraživanja i pisanja.

Glavni deo (neki ga nazivaju i – teorijski deo) treba da sadrži sve činjenice koje su vezane za temu samoge seminarskog rada. U ovom delu treba pristupiti problemu, obraditi ga, detaljnije istražiti i prikazati. Stuednt ili učenik može u svom seminarskom radu da koristi i određene grafikone ili sheme, ali sve treba da bude propraćeno pouzdanim referencama i izvorima koje treba navesti. Ukoliko se koristi literatura izvan one koju je dao profesor, potrebno je proveriti i sitražiti njenu tačnost i verodostojnost.

Zaključak treba da sadrži rezime (presek) svega onoga što je navedeno i o čemu je pisano u seminarskom radu. Zaključci ne treba da budu opširni, iscrpni ili duži od predviđenog. Treba da sadrže kratku i jasnu poruku onoga o čemu se pisalo u seminarskom radu.

Literatura je zasebno poglavlje i u njemu se navode sve reference u vidu knjiga i (ili) studija koje su korišćene u seminarskom radu. Bibliografski podaci mogu se navoditi na sledeće načine: numerički način, harvardski način ili kombinacijom oba ova načina. Numerički način podrazumeva da referenca dobija broj po redosledu po kojem se pojavljivala u tekstu. Na primer, referenca koja se pojavljuje 8. ona je broj 8. Harvardski način podrazumeva navođenje referenci prema abecednom redosledu prezimena autora čija se građa koristila. Ukoliko su dva autora u pitanju, navode se prezimena oba autora, ali ukoliko su u pitanju tri ili više autora, navodi se samo prezime prvog autora, a u nastavku se piše ,,i saradnici“. Ipak, pored sva tri načina popisivanja literature, preporučuje se harvardski način jer je najjednostavniji, ali ujedno je i najpregledniji.

Rad se potom štampa, koriči, i nosi na odbranu. Neki profesori rad pregledaju nasamo, pa tek nakon toga iznose obrazloženje i ocenu, a neki profesori odbranu seminarskog rada vrše usmeno, tako što se student ili učenik ispituje, pa se nakon toga potrebni podaci u vezi sa seminarskim radom unose u evidenciju.

Za pisanje seminarskog rada koji će biti dobar potrebno je neko vreme, nije preporučljivo žuriti, navoditi netačne izvore ili skretati sa teme ili je pogrešno obraditi. Treba dobro proveriti literaturu koja je preporučena, iščitati je, izvući sopstvene zaključke i uneti ih u seminarski rad. Ukoliko se doslovno ili putem parafraziranja navodi misao nekog autora, potrebno je to navesti u fusnotama, jer misao nije onoga koji piše seminarski rad (čak i ako nije pod znacima navoda), već autora određene studije, publikacije ili knjige.