Kako je nastala Ajfelova kula

Priča o Ajfelovoj kuli pokazuje koliko je njena istorija zaista bila jedinstvena. Za razliku od drugih tornjeva nastalih u istom vremenskom periodu, Ajfelova kula je sagrađena samo sa razlogom da bi se isticala i odudarala od tadašnjih građevina.

Svetski sajam 1889. godine

Povodom stogodišnjice Revolucije, lokalne vlasti u Parizu su donele odluku da organizuju Svetski sajam kako bi istakle francuski talenat i kreativnost. U moru ideja, jedna je podrazumevala i izgradnju tornja. Međutim, nije bilo predviđeno da struktura potraje – zamisao je bila da se toranj sagradi samo za potrebe izložbe i nakon nje da se sruši. Ustvari, sugerisano je da dizajn tornja omogućava njegovo lako rasklapanje.

Istorija Ajfelovog tornja počinje sa čovekom čije ime nosi. U to vreme, Gustav Ajfel je radio na projektovanju tornja. Najpre je svoje nacrte predstavio zvaničnicima u Barseloni, Španiji. Španci uopšte nisu bili impresionirani. Dizajn tornja im je izgleo čudan. Štaviše, smtarali su da je preskup i nije vredan troškova izgradnje.

Pošto je bio odbijen, Gustav je otputovao u Pariz i prezentovao skice tamošnjim vlastima. Oni su uvideli potencijal konstrukcije i prihvatili projekat.

Oštre kritike i prezir

Nakon završetka izgradnje tornja, kritičari nisu gubili vreme u izražavanju prekora i nalaženju zamerki. Za neke od njih, toranj je izgledao staromodno, podsećajući na građevine 19. veka. Drugi su, pak, govorili da nedostatak spratova i nivoa čine građevinu potpuno beskorisnom i nepraktičnom.

Ipak, ono što je bilo najviše kritikovano u istoriji Ajfelovog tornja jeste njegov otvoreni stil strukture. Većina poznatih umetnika nazvala ga je debaklom i krajnje monstruoznom građevinom.

Divljenje javnosti

Neki od zvaničnika i umetnika su bili spremni na najgore, ali tokom Svetskog sajma 1889. godine, narodu se dopao jedinstven izgled tornja. Pored toga, ljudi su bili u mogućnosti da se pomoću liftova popnu na toranj. Nudio im se pogled na Pariz koji nije imao premca. U periodu od jedne godine, troškovi izgradnje su povraćeni. Toranj je postao ogroman uspeh.

Iako je postao veoma popularan, 1909. godine toranj se suočio sa problemom. Sa svojih 20 spratova, građevina je bila daleko iznad granice od 7 spratova dozvoljenih po tadašnjem zakonu. Priča Ajfelovog tornja bi se upravo tu završila da je tada bio srušen. Međutim, vlada je dozvolila da građevina ostane. Do tog trenutka, toranj je već postao slavan i prepoznat kao simbol zemlje.

Činjenice i brojke

Građevina je visoka 300 metara, i ima osnovu od 40 m². Rešetkasta čelična konstrukcija je napravljena od 1.500 pojedinačnih delova koji su prikovani sa preko 500.000 zakivaka. Jedna od prednosti otvorene arhitekture tornja je veoma visoka otpornost na jake vetrove.

Nekoliko godina, Ajfelova kula je bila najviša građevina na svetu. Tek 1931. godine, njenu vladavinu je potisnula građevina Empajer Stejt Bilding u Sjedinjenim Državama. Ali kao što je će istorija Ajfelovog tornja pokazati, njegov status simbola Francuske i jednog od svetskih čuda traje i danas.

Izvor: Why was the Eiffel Tower Built