Vekovni san čoveka o letu ostvaren je pronalaskom upravo ovog izuma, koji je iz korena promenio kvalitet ljudskog života. Zahvaljujući nepresušnoj riznici ideja Mikelandjela, kao i velikoj upornosti i hrabrosti braće Rajt, čovek današnjice kadar je prevaliti ogromne distance za tako kratko vreme, da mu je za života omogućeno da poseti gotovo sva mesta na ovoj našoj planeti…
Kako izgleda konstrukcija aviona
Prve kratke letove izveli su tokom 19. veka ser Đorđ Keli u Engleskoj i Oto Lilijental u Nemačkoj, na letelicama koje su sami izradili. Prvi let na letelici sa motorom izvela su 1903. braća Orvil i Vilbur u Americi. Francuz Luj Blerio je 1909. preleteo La Manš. Deset godina kasnije, Alkok i Braun po prvi put izvršili su prelet preko Atlantika.
Civilno vazduhoplovstvo se razvilo posle Prvog svetskog rata. Tokom dvadesetih godina 20. veka putnici su često leteli poštanskim avionima, ponekad sa poštanskim vrećama u krilu. Kasnih tridesetih letenje je postalo znatno udobniji način putovanja. Između Evrope i Dalekog istoka moglo je da se putuje u velikim letećim lađama, koje su čak mogle da slete na vodu i da sa nje polete. Prvi međunarodni putnički letovi, od Londona do Pariza, počeli su 1919. godine. Prvi putnički avioni često su bili prepravljeni bombarderi iz Prvog svetskog rata.
Prvi mlazni avion „Hajnkel He-178“ poleteo je 1939. Ipak glavni razvoj mlaznjaka usledio je posle Drugog svetskog rata. Prvi mlazni putnički avion „The heavy land comet“ pušten je u saobraćaj 1952. godine. Danas, na gotovo svim dužim rastojanjima lete mlazni avioni.
Većina aviona ima središnji deo koji se naziva trup sa krilima. Manja krila, horizontalni stabilizatori, kao i vertikalni stabilizator, rep, nalaze se na zadnjem delu trupa aviona. Ravna krila su najbolja za prevoz masivnog tereta pri malim brzinama, dok se za bržu vožnju koriste krila zakošena u nazad. Neki vojni mlazni avioni, kao „Tornado“, imaju pokretna krila koja mogu dodatno da se pri velikim brzinama pomere unazad. Neki avioni nemaju posebna manja krila kao horizontalne stabilizatore. Umesto njih, krila stvaraju trougao koji se zove delta. Takav modek krila preimenjen je i kod aviona „Concord“. Delta krila su dobra za velike brzine ali se pri malim brzinama ne ponašaju dobro. Krila kod tipa „Concord“ bila su postavljena pod takvim uglom da je pri sletanju nos aviona morao da bude spušten kako bi pilot video napred. Kod nekoliko tipova aviona krila su postavljena pozadi a horizontalni stabilizatori nalaze se na prednjem delu.
Avioni obično imaju kostur načinjen od lagane legure kao što je duraluminijum. Pokriveni su pločama laganog metala koje čine omotač i trup veoma snažnim, poput cevi. Krila su napravljena na sličan način. Pre nego što je ta tehnika razvijena, dvadesetih godina prošlog veka, avioni su imali drvene ili metane kosture prekrivene platnom ili učvršćene žicom.
Većina modernih aviona koristi mlazne motore raznih tipova. Čak i kad se koristi elisa, pogon može da dolazi iz turboelisnog motora. Sve do pedesetih godina većina aviona imala je elise pokretane klasičnim motorima. Neki mali avioni to imaju i danas. Ovi motori rade po istom principu kao i motori automobila.
„Concord“, stvoren šezdesetih godina 20. veka, bio je prvi supersonični (brži od zvuka) putnički avion. Mogao je da prevozi do 144 putnika brzinom dvostruko većom od brzine zvuka. Budući da su danas avio kompanije više zainteresovane za štednju nego brzinu, današnji avioni lete upola manjom brzinom nego Konkord, pa i sporije. Koristeći računare projektanti su razvili krila koja lakše klize kroz vazduh, i motore koji su tiši i bolje iskorišćavaju gorivo. Jedan „Jambo jet“ može da, koristeći istu količinu goriva, preveze četiri puta više putnika nego „Concord“.
Što se tiče unutrašnjosti aviona, najveći deo čini prostor za smeštaj putnika u kome se nalaze sedišta i kasete za ručni prtljag. Iza ovog odeljka smešteni su zadnji toaleti i zadnja kuhinja. U prednjem delu aviona nalazi se kabina u kome za kontrolnom tablom sede pilot i kopilot. Iza ovog odeljka nalaze se prednja kuhinja i prednji toaleti. Na samom „kljunu“ aviona nalazi se radar za navigaciju. U donjem delu trupa aviona smešten je prtljažni prostor. Za ukrcavanje se koriste prednja i zadnja vrata, a u za to predviđenim okolnostima mogu se koristiti i izlazi za slučaj opasnosti.