Kako rastemo i zašto prestajemo da rastemo

Jedna od osnovnih osobina živih bića je da rastu. Rastenjem živo biće usavršava svoj sastav i funkcije. Najvažniji činioci koji izazivaju rastenje su nasledni.

rast

Kako rastemo i zašto prestajemo da rastemo

Postoje nekoliko faze razvoja kroz koja prolaze ljudska bića. To su sledeće faze: embrionalna faza (u majčinom stomaku), period odojčeta, period detinjstva, mladosti, zrelog doba i na kraju starosti.

Novorođenče od kada dođe na svet ima sve one živčane ćelije koje će imati u toku celog života: moždane i periferne. Upravo razvijanjem veza između ovih ćelija omogućava detetu da kontroliše svoje pokrete, da uči i ponaša se kao društveno biće.

Sva ljudska bića rastu na sličan način, međutim ipak postoje bitne razlike između različitog pola. U principu i dečaci i devojčice prolaze istu stazu, ali na različit način i različitom brzinom.

Telo najbrže raste u toku prvih nekoliko nedelja nakon rođenja, dok je tokom detinjstva sasvim umereno. Pri kraju detinjstva se tempo opet ubrzava, kod devojčica je to period između 11 i 13 godine, a kod dečaka između 12 i 14. Izvesno vreme oni rastu dok ne dostignu najveću moguću brzinu rastenja, a zatim tempo počinje da opada sve do trenutka kada rastenje potpuno prestaje.

Novorođenče je u proseku dugo od 48-50 cm. U toku narednih 20 godina dužina tela se povećava u proseku tri puta i kod žena iznosi oko 160 cm, a kod muškaraca oko 175 cm. Međutim, i nakon toga čovek ne prestaje da raste čak i posle svoje 25. godine.

Nakon tih godina čovek polako počinje da se smanjuje , tako da otprilike nakon 40. godine se u proseku smanjuje 1 cm godnišnje. Razlog za to jeste postepeni gubitak vode iz hrskavica u zglobovima kičmenog stuba.

Još jedna zanimljivost je da smo ujutru uvek viši nego prethodne večeri, a da se u toku dana smanjujemo.

Brzina rastenja se menja i tokom godišnjih doba, pa tako leti rastemo brže nego zimi.

Visina rasta zavisi pre svega od rada žlezda. Radi se o sledećim žlezdama: hipofiza, grudna žlezda, štitna žlezda i polna žlezda. Kada ove četiri žlezde rade normalno i kada postoji odgovarajuća ravnoteža između njih tada je i rast normalan.

Hipofiza podstiče rast kostiju. Ukoliko ona preterano funkcioniše tada i čovek više raste, u suprotnom ukoliko nedovoljno radi čovek ostaje malog rasta.

Dete se rađa sa velikom grudnom žlezdom koja raste i u toku detinjstva, da bi kada se napuni 13 ili 14 godina tu grudnu žlezdu zamenilo masno tkivo. Završetkom puberteta ova žlezda se gubi i na njenom mestu ostaje masno tkivo.

U svakom slučaju visina čoveka je nasledna. Normalni skelet raste u dužini u toku detinjstva i rane mladosti zato što se hrskavica pretvara u kost na krajevima kostiju koje rastu. Oboljenje hrskavice može da spreči normalan rast ruku i nogu.

Vaša reklama u ovom članku?
Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.

SLIČNO

master rad

Kako odbraniti master rad

Odbrana diplomskog master rada predstavlja svečani čin za kandidata i značajni datum u njegovom životu. …

Ostavite odgovor