Kako rastemo i zašto prestajemo da rastemo

Jedna od osnovnih osobina živih bića je da rastu. Rastenjem živo biće usavršava svoj sastav i funkcije. Najvažniji činioci koji izazivaju rastenje su nasledni.

Kako rastemo i zašto prestajemo da rastemo

Postoje nekoliko faze razvoja kroz koja prolaze ljudska bića. To su sledeće faze: embrionalna faza (u majčinom stomaku), period odojčeta, period detinjstva, mladosti, zrelog doba i na kraju starosti.

Novorođenče od kada dođe na svet ima sve one živčane ćelije koje će imati u toku celog života: moždane i periferne. Upravo razvijanjem veza između ovih ćelija omogućava detetu da kontroliše svoje pokrete, da uči i ponaša se kao društveno biće.

Sva ljudska bića rastu na sličan način, međutim ipak postoje bitne razlike između različitog pola. U principu i dečaci i devojčice prolaze istu stazu, ali na različit način i različitom brzinom.

Telo najbrže raste u toku prvih nekoliko nedelja nakon rođenja, dok je tokom detinjstva sasvim umereno. Pri kraju detinjstva se tempo opet ubrzava, kod devojčica je to period između 11 i 13 godine, a kod dečaka između 12 i 14. Izvesno vreme oni rastu dok ne dostignu najveću moguću brzinu rastenja, a zatim tempo počinje da opada sve do trenutka kada rastenje potpuno prestaje.

Novorođenče je u proseku dugo od 48-50 cm. U toku narednih 20 godina dužina tela se povećava u proseku tri puta i kod žena iznosi oko 160 cm, a kod muškaraca oko 175 cm. Međutim, i nakon toga čovek ne prestaje da raste čak i posle svoje 25. godine.

Nakon tih godina čovek polako počinje da se smanjuje , tako da otprilike nakon 40. godine se u proseku smanjuje 1 cm godnišnje. Razlog za to jeste postepeni gubitak vode iz hrskavica u zglobovima kičmenog stuba.

Još jedna zanimljivost je da smo ujutru uvek viši nego prethodne večeri, a da se u toku dana smanjujemo.

Brzina rastenja se menja i tokom godišnjih doba, pa tako leti rastemo brže nego zimi.

Visina rasta zavisi pre svega od rada žlezda. Radi se o sledećim žlezdama: hipofiza, grudna žlezda, štitna žlezda i polna žlezda. Kada ove četiri žlezde rade normalno i kada postoji odgovarajuća ravnoteža između njih tada je i rast normalan.

Hipofiza podstiče rast kostiju. Ukoliko ona preterano funkcioniše tada i čovek više raste, u suprotnom ukoliko nedovoljno radi čovek ostaje malog rasta.

Dete se rađa sa velikom grudnom žlezdom koja raste i u toku detinjstva, da bi kada se napuni 13 ili 14 godina tu grudnu žlezdu zamenilo masno tkivo. Završetkom puberteta ova žlezda se gubi i na njenom mestu ostaje masno tkivo.

U svakom slučaju visina čoveka je nasledna. Normalni skelet raste u dužini u toku detinjstva i rane mladosti zato što se hrskavica pretvara u kost na krajevima kostiju koje rastu. Oboljenje hrskavice može da spreči normalan rast ruku i nogu.