Kako je nastala atomska bomba

Istorija atomske bombe počinje sa Menhetn projektom. Početkom 1939. godine, zadatak je bio da se kreira bomba. Grupu naučnika koja je izmislila bombu činili su Robert Openhajmer, Edvard Teler, Rudolf Pajerls i mnogi drugi.

Kako je nastala atomska bomba

1. Poreklo Menhetn Projekta
   Koreni ovog projekta leže u pismu Alberta Ajnštajna predsedniku Frenklinu Ruzveltu. 2. avgusta 1939. godine, Ajnštajn je poslao pismo predsedniku Sjedinjenih Država navodeći da Nemci pokušavaju da obogate uranijum 235. Ovaj proces bi im omogućio da naprave atomsku bombu. Takva tvrdnja navela je Ruzvelta da donese odluku o stvaranju Menhetn projekta. Istraživački centar za oslobađanje uranijuma uspostavljen je u Oak Ridžu, u Tenesiju. Neki od naučnika koji su učestvovali u procesu su bili Harold Urej i Ernest Lorens.
2. Testiranje i rezultati
   Kroz razvoj i istoriju atomske bombe, na sam projekat potrošeno je preko 2 milijarde dolara. Pored Openhajmera, Pajerls i Telera, učestvovali su i drugi naučnici: Dejvid Bom, Leo Silard, Nils Bor i Judžin Vigner. Oto Friš, Feliks Bloh, Emilio Segr, Džejms Frenk, Klaus Fuh i Enriko Fermi su takođe učestvovali u Menhetn projektu. Sedište se nalazilo u Los Alamosu.Projekat je trajao tokom celog Drugog svetskog rata. Dan testiranja je bio 16. jul 1945. Naprava (kako su je zvali) bila je detonirana 16. jula 1945. godine, u tačno 5:29h. Mesto aktiviranja je bilo u planinama Jemez u severnom Novom Meksiku. Jako svetlo je postalo naradžaste boje, a potom se pretvorilo u crvenkasto. Krećući se uvis brzinom od 110 m/s, oblak u obliku pečurke pojavio se na visini od 9,144m.Zabeleške o istoriji atomske bombe pokazuju da se radioaktivno staklo stvorilo na tlu gde je bomba eksplodirala. Eksplozija je prouzrokovala toliko jaku svetlost da je jedna slepa osoba videla bljesak iako je bila udaljena 160km.

   Openhajmer je tada rekao „Postao sam Smrt“. Nakon testiranja, većina naučnika je glasala protiv upotrebe bombe. Potpisali su peticiju protiv njene upotrebe. Njihovi protesti su ignorisani.

3. Hirošima i Nagasaki: 1945
   Atomska bomba je bačena na Hirošimu 6. avgusta 1945. Bomba se zvala Mališa (engl. Little Boy) i izbačena je iz aviona Enola Gej (engl. Enola Gay) . Bačena je u 8:15 prepodne i strašnom jačinom je udarila o tlo.Istorijski podaci pokazuju da je kao posledica razaranja atomskom bombe bilo 66.000 mrtvih u trenutku eplozije, a preko 70.000 ljudi je bilo povređeno. Površina prečnika 1,6km je bila potpuno uništena. Sve je isparilo ili bilo spaljeno. Velika šteta je bila i na području udaljenosti do 3km.Još jedna atomska bomba (sa središtem od plutonijuma) bačena je na Nagasaki 9. avgusta 1945. god. Preko 25.000 ljudi je bilo ubijeno na licu mesta. Uprkos ovim činjenicama, dve bombe su ustvari koristile manje od desetine 1% svoje prave snage. Dan kasnije, Japan se predao Savezničkim snagama.

   Atomske bombe ne samo da su okončale II Svetski rat već su takođe otvorile vrata u doba atomskog i nuklearnog naoružanja. Razvoj i istorija atomske bombe vodiće do stvaranja još destruktivnijeg naoružanja za masovna razaranja.

Izvor: Who Invented Atomic Bomb