Kako je otkrivena hipnoza

Hipnoza je stanje koje podseća na san ali ga u stvari izaziva osoba ( hipnotizer ) čije sugestije subjekat hipnoze spremno prihvata. Hipnotisana osoba odgovara na automatski način ignorišući aspekte okoline na koje ne ukazuje hipnotizer.

Kako je otkrivena hipnoza

Još u primitivnim narodima bilo je poznato da se na određeni način može uticati na ponašanje i osećanje ljudi uz izvođenje određenih rituala i pomoću raznih halucinogenih biljaka.

Hipnoza ima prošlost staru koliko i čarobnjaštvo i magija. U drugoj polovini 18. veka, u Beču, Franc Mesmer je počeo da primenjuje hipnozu na mentalno poremećene osobe ali nije uspeo da je naučno sagleda. Verovao je da je to neka viša sila koja prelazi sa hipnotizera na lice koje se hipnotiše i to je nazvao “animalni magnetizam”, međutim danas mnogi hipnozu nazivaju “mermerizam”.

Skoro vek kasnije, proučavao ju je škotski hirurg Džejms Brajd koji je pokušao i naučno da je dokaže. Tada se prvi put pojavljuju termini “hipnotizam” i “hipnoza”. Sigmund Frojd se oslanjao na hipnozu pri istraživanju podsvesti, a kasnije je korišćena u medicini i psihologiji kao korisno sredstvo za smirivanje pacijenata i kao anestezija, za menjanje neželjenih oblika ponašanja i otkrivanje potisnutih sećanja.

Istina je da, iako se ni danas pouzdano ne zna kako, hipnotisan čovek može da drhti kao da mu je hladno ili da se znoji kao da mu je vruće, da pobledi kao da se uplašio ili da pocrveni kao da se postideo, da se priseti događaja iz prošlosti koga se u “normalnom” stanju ne bi setio.

Ne postoji uopšteno prihvatljivo objašnjenje hipnoze, iako se jedna istaknuta teorija fokusira na mogućnost disocijativnih stanja koja utiču na delove svesti. Hipnozu često primenjuju psiholozi i psihijatri, posebno obučeni za to i uz pismenu saglasnost pacijenata.

Pročitajte i članak: kako hipnotisati osobu.