Kako droga utiče na zdravlje čoveka

Razvoj i napredak civilizacijskih procesa, pored svojih dobrih, ima i loših strana. Osim što je poslednjih decenija došlo do ogromnog razvoja tehničkih i drugih dostignuća koji su nam unapredili i olakšali život, istovremeno je došlo i do razvoja nauke, pre svega hemije, što je za sobom povuklo stvaranje novih vrsta droga. Iako su se u početku biljke i supstance dobijene iz njih koristile isključivo u medicinske svrhe, danas su one dostupne svima, anjihovi efekti i posledice razarajuće ne samo za pojedinca, već i za celo čovečanstvo.

Kako droga utiče na zdravlje čoveka

1. Marihuana je danas najčešće konzumirana droga se pravi mešanjem suvog lišća, stabljika, cvetova i semenki indijske konoplje. U sebi sadrži oko 400 sastojaka, ali osnovni je THC koji dovodi do ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Udeo THC-a u ovoj biljci je oko 3%. Iako se marihuana određuje kao „laka“ droga, ona je veoma opasna po zdravlje i sa sobom nosi određene rizike. Ona deluje na sve sisteme u ljudskom organizmu, a njeni efekti zavise od jačine THC-a koji je u njoj sadržan. Njen uticaj na mozak ogleda se u tome što THC oštećuje nervne ćelije koje su zadužene za pamćenje i menja način na koji mozak prima informacije. To dovodi do problema sa učenjem i pamćenjem, zaboravljanje, a može dovesti i do dezorijentisanosti. Pored ovog, redovnom upotrebom marihuane povećava se rizik od bronhitisa i upale pluća, a koncentracija katrana i karbon monoksida koji pušači marihuane unesu u sebe veća je tri do pet puta od one koju udahnu pušači duvana. Marihuana negativno utiče i na srce i krvni pritisak.
2. Ekstazi ili MDMA je polusintetička psihoaktivna supstanca koja je zakonom zabranjena 1985., ali joj popularnost sve više raste na ilegaalnom tržištu. Konzumira se oralno ili ušmrkavanjem, a efekti traju oko dva sata. nakon uzimanja, ova droga uzrokuje rast krvnog pritiska i pulsa, Može dovesti do povišenja telesne temperature i lupanja srca. Štetne posledice MDMA su ogromne. Pored uticaja na srce i krvni pritisak, utiče i na apetit što može dovesti do gubljenja na telesnoj masi. Česte posledice su i poremećaji spavanja i pojava psihoze. Međutim, ekstazi nema samo trenutne posledic, nego oštećuje i genetski materijal. Osobe koje koriste ovu drogu mogu poremetiti i svoj mentalni sklop i patiti od depresije, strahova, autodestruktivnosti. Pošto MDMA deluje i na endokrini sistem, a pogotovo na hormon rasta, kod dece koja su konzumirala neke od derivata amfetamina može doći i do zastoja u razvoju.
3. LSD je najjača sintetička halucinogena droga koja je bez boje i mirisa, a prvi put je proizvedena 1938. godine. Najčešće se uzima oralno, u vidu tableta ili nanet na kocku šećera ili papirić, ali se može koristiti i intravenski ukoliko je u tečnom obliku. Ne postoji fizička zavisnost od ove vrste droge, dok se psihička teško stvara, ali upotreba LSD-a može imati različite štetne posledice po zdravlje, a pre svega po psihu osobe. Efekti traju dugo, od 8 do 12 sati, a ispoljavaju se u vidu različitih halucinacija u zavisnosti od količine unete droge. Upotreba LSD-a može da dovede do depresije, anksioznosti i različitih reakcija organizma koje mogu osobu da dovedu i do samoubistva.
4. Heroin je droga koja najbrže izaziva zavisnost. Spada u grupu opijata, a dobija se preradom opijumskog maka. Međutim, iako heroin u izvornom obliku dolazi kao kristalni prah bele boje, on se takav nikad ne nalazi na tržištu. Njemu se dodaju razne supstance pa od njih zavisi i boja heroina. Konzumira se ušmrkavanjem, pušenjem ili intravenski kada deluje gotovo odmah. Heroin deluje u tri faze gde početnu karakteriše euforija, zatim nastupa prijatan umor i na kraju padanje u san. Nakon buđenja, osoba je demotivisana, umorna, depresivna i željna nove doze. Pošto deluje na receptore u mozgu, heroin veoma lako izaziva i fizičku i psihičku zavisnost. Upotreba ove droge dovodi do nezaintereovanosti, gubljenja apetita i smanjenja telesne težine, otežava rad organa za varenje, a često rezultira i impotencijom i sterilitetom. Pored posledica upotrebe nesterilnih igala i drugog pribora, zavisnik od heroina propada i psihički, fizički, emotivno i socijalno.
5. Kokain je dobija iz južnoameričke biljke Koka, a može se konzumirati ušmrkavanjem, pušenjem ili intravenski. Njegovi efekti su instantni, a sama droga se apsorbuje preko svih sluzokoža zbog čega u slučaju ušmrkavanja kokaina dolazi do upale sluzokože nosa, a zatim i do perforacije nosne pregrade. Kokain se proizvodi u obliku kristalnog praha bele boje, a njegovo dejstvo se ogleda u tri faze. Prvu odlikuje euforija, zatim nastupa konfuzno-halucinatorna faza i, na kraju, depresija kada osoba ne reaguje ni na kakva spoljašnja nadraživanja. Kada ova droga prestane da deluje, zavisnik se suočava sa mučninom, povraćanjem, srčanim smetnjama i problemima sa krvnim pritiskom.