Kako nastaju alergije

Od alergija danas pati ogroman procenat svetske populacije. One se mogu ispoljavati na razne načine, počevši od onih bezopasnih kao što je kijanje ili suzenje očiju pa do onih ozbiljnijih kao što je gušenje. Alergije ustvari predstavljaju pogrešnu reakciju organizma na neke spoljašnje faktore. Funkcija imunološkog sistema je da prepozna potencijalne opasnosti i da im se suprotstavi, ali u slučaju alergija on neškodljive spoljašnje faktore tumači kao opasnosti po naš organizam.
alergije

Kako nastaju alergije

Da bismo razjasnili kako alergije nastaju, potrebno je objasniti kako naš imunološki sistem funkcioniše. On je sastavljen od ćelija i molekula koji čuvaju naš organizam od bolesti koje izazivaju razni spoljašnji činioci ili činioci koji deluju unutar našeg organizma, što je slučaj kod malignih oboljenja. Kada imunološki sistem identifikuje neki opasan činioc, on prerađuje informacije o njemu i uništava ga. Međutim, može da se desi da on pogrešno prepozna neki faktor kao potencijalno opasan i u tom slučaju dati faktor koji pokreće ovu reakciju odbrambenog sistema nazivamo alergenom. Nakon prerade informacija o alergenu, stvara se imunoglobulin E koji predstavlja specifični odbrambeni molekul. Osoba tada postaje osetljiva na dati alergen, ali još uvek ne pokazuje nikakve znake preosetljivosti. Tek nakon što ponovo dođe do kontakta sa ovim alergenom, pokreće se niz biohemijskih reakcija. Glavnu ulogu u ovim reakcijama imaju histamini, prostaglandini i leukotrieni čijom aktivacijom se pokreću alergijske reakcije.

Da bi se alergija razvila kod osobe, potrebno je da ona bude genetski sklona alergijama. Zbog delovanja ovih genetskih faktora, veoma je verovatno da će se kod dece čiji roditelji pate od određenih alergija javiti ista. Međutim, alergijske reakcije se javljaju i kod osoba koje nemaju ovaj genetski činilac. Ovo se dešava kada je osoba izložena nekoj stvari iz spoljašnje okoline koja ima potencijal da izazove alergiju. Izazivači alergija u svom sastavu najčešće sadrže neki protein, ali i ako ga nema u njihovom sastavu, moraju biti vezani za protein da bi izazvali alergijsku reakciju. Kada govorimo o spoljašnjim faktorima kao izazivačima alergija, moramo obratiti pažnju na dve osnovne teorije. Jedna je, tzv. ekološka teorija prema kojoj je učestalost alergija posledica sve veće zagađenosti okoline. Dakle, što više zagađujemo svoje okruženje, to više raste i broj pogrešnih reakcija našeg imunološkog sistema. Druga teaorija koju moramo uzeti u obzir je higijenska teorija koja kaže da broj alergija raste zbog ušuškanog života u urbanim naseljima. U gradovima se ljudi od malih nogu štite od mikroorganizama kojima bi oni svakodnevno bili izloženi u selima pa se zbog toga imunološki sitem pogrešno razvija. Umesto da nas štiti od štetnih mikroorganizama, on nas brani od raznih alergogenih stvari.

Vaša reklama u ovom članku?
Sponzorišite ovaj članak sa reklamom ka vašem sajtu, poslu, ponudi.. Budite brži od vaše konkurencije. Kliknite ovde za više informacija

Saveti

Zabrana kopiranja članka

Ceo sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Kakopedija.com i autora, ukoliko nije drugačije napisano. Njegovo preuzimanje je uslovljeno Creative Commons 3.0 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navođenja autora i linka ka izvoru, ili korišćenje u komercijalne svrhe smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.

Sanja Stojkov

SLIČNO

vitamin c

Kako vitamin C utiče na naš imunitet

Vitamin C igra glavnu ulogu u stvaranju kolagena, koji je važan za rast i obnavljanje …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *