Kako ishranom kontrolisati dijabetes

Ako ste nemarni, ne vodite računa o vrsti i količini hrane, kao i o rasporedu obroka u toku dana, nema leka kojim možete lečiti dijabetes. Svi dijabetičari se trebaju zdravo i pravilno hraniti, što nikako ne podrazumeva odricanja uz glad niti iscrpljivanje organizma strogim dijetama.

Kako ishranom kontrolisati dijabetes

1. Kada osoba sazna da boluje od šećerne bolesti, često pribegava gladovanju, samo da ostane zdrava i da joj bude dobro.
2. Dijabetičari najviše paze na ishranu kada bolest pokaže svoju ružniju stranu.
   Kasnije dolazi do stabilizacije, pa se često ljudi opuštaju i zaboravljaju šta se sme, a šta ne sme jesti, sto je jako loše, jer dolazi do pogoršanja stanja i komplikacija.
3. Jako je pogrešno uverenje da se neke namirnice više nikada ne mogu konzumirati, dok se druge mogu jesti i piti u neograničenim količinama.
   Zabluda je da se dijabetičarima prepisuju specijalne dijete. Ishrana dijabetičara je sastavljena od najzdravijih namirnica i na taj način se treba hraniti svako, dakle i najzdravije osobe.
4. Često se oboleli od ove bolesti žale na to kako je, u većim domovima, jako teško spremati hranu samo za jednog obolelog. Zapravo, to je najmanji problem, jer nikome neće skoditi zdrav način života. Uz malo truda, cela se porodica može hraniti u stilu dijabetičara. Na taj način se njima pruža ogromna podrška i sprečavaju se druge bolesti koje proizilaze iz nezdravih namirnica. Sprečićete pojavu kardiovaskularnih oboljenja, dijabeta, gojaznosti i na taj način zaštiti sebe od bolesti koju član Vaše porodice već ima.
5. Dijabetičar mora voditi računa o količini pojedene hrane, o količini po obroku, kao i o rasporedu obroka. Dakle, mogu koristiti sve hranljive namirnice, ali u količini koja ne remeti normalne vrednosti šećera u krvi.
6. Hranljive materije koje su organizmu potrebne: ugljeni hidrati, masti, proteini, voda, vitamini i minerali.
7. Nepotrebne kalorije se unose zbog nepažnje, kada osoba ne vodi računa o količini i vrsti hrane. Višak kilograma, koji se na taj način stvara, otežava dobru regulaciju šećerne bolesti, pa je neophodno korigovati obroke.
8. Treba imati najmanje 5 obroka u toku dana i to ujednačenih, odnosno ne praviti veliku razliku u količini pojedene hrane po obroku.
9. Najveća greska se pravi kod konzumiranja belog hleba, jer se najčešće pojede veća količina, a dozvoljeno je najviše 250g dnevno. Jos jedna greška je i u konzumiranju kukuruznog, crnog i raženog hleba, jer oni nisu nisko kalorični, već samo poseduju dijetna vlakna, minerale i vitamine.
10. Ugljene hidrate treba obezbediti iz voća i povrća i to uneti 60 posto dnevnog unosa hrane.
11. Proteini treba da iznose najviše dvadeset posto dnevnog unosa hrane. Deci, trudnicama i tek obolelim treba povećati količinu dnevnog unosa belančevina.
12. Masti treba da iznose najmanji posto dnevnog unosa hrane.
13. Posle konzumiranja UH i proteina, posto koji ostaje dopunjava se mastima i to najbolje nezasićenim koje se nalaze u jezgrastom voću i ribi.
    Vitamine treba konzumirati kao i potpuno zdrave osobe.
14. Raznovrsna ishrana će obezbediti dovoljnu količinu minerala, ali dodatno treba uneti magnezijum, cink i hrom.
15. Što se povrća tiče, treba samo paziti na šargarepu, mladi grašak, pasulj, cveklu, crni luk, boraniju i bundevu, jer oni sadrže nešto više kalorija. Svo ostalo povrće je dozvoljeno u količinama koje vi sami sebi odredite, slobodni ste da sami odlučujete.

Saveti

1. Ritam i vreme konzumiranja hrane treba prilagoditi načinu života.
2. Jedite belo meso i ribu bar dva puta nedeljno.
3. Količinu voća koje dnevno možete pojesti nikada nemojte uneti u jednom obroku.
4. Pazite se masti iz raznih keksova, pita, kolača...