Kako prepoznati pravi med

I pored podataka koji ukazuju da je u poslednjih deset godina broj pčelinjih društava u Srbiji gotovo udvostručen u isto vreme se pojavljuju informacije da se na tržištu sve više pojavljuju falsifikati meda. Kako bi se zaštitili potrošači, prepoznali pravi prirodni pčelinji proizvodi i efikasno suzbilo tržište lažnog meda, Ministarstvo poljoprivrede Vlade R Srbije je decembra 2015. godine donelo Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda (Službeni glansik Republike Srbije br. 101/15 od 08. decembra 2015. godine).

Prirodan i falsifikovan med

Pravilnikom je definisano da je med prirodna supstanca koju proizvode medonosne pčele i to preradom nektara biljaka, sokova sa živih delova biljaka ili sakupljanjem ekstrakta insekata koji sišu sokove sa živih delova biljaka, koje pčele sakupljaju, prerađuju, dehidriraju i odlažu u ćelije saća.

• Falsifikovani med nastaje tako što se šećer rastvori u vodi i pomeša sa prirodnim medom. Drugi način je da proizvođači, koji ne vode mnogo računa ni o potrošačima, ali ni o pčelama, rastope šećer u vodi i takavu smesu (šećerni sirup) ostave pristupačnu pčelama, koje invertuju šećerni sirup i odlažu ga u ćelije saća. I pored toga što je prozvod pčela ne radi se o pravom medu, jer pčele nisu preradile prirodne sastojke već šećerni sirup.
• Prirodni med bi u proseku trebalo da sadrži 17,7% vode; 34% grožđanog šećera; 40,5% voćnog šećera, 1,9% tršćanog šećera; 0,18 % pepela, dok ostalo čine belančevine, aromatična jedinjenja, organske kiseline, alkohol, dekstrini, koloidne supstance, hormoni, polen i vosak.

Kako otkriti da li je med prirodan ili veštački prilikom kupovine

1. Da li je med koji je skladišten u tegle prirodan ili veštački najjednostavnije je prepoznati tako što se tegla prevrne naopačke i ukoliko je klobuk (mehur) vazduha, koji je bio na vrhu tegle jedinstven i postepeno prelazi na drugu stranu (dno tegle) onda je med prirodan.
2. Ukoliko se med kupuje iz većih posuda (idealno je da je skladišten u posudama od metala koji ne oksidiše ili pocinkovanog lima), potrebno je uzeti drvenu kašiku zahvatiti med i sa visine od 20 do 30 cm okrenuti ga da curi u posudu. Ako se nit curenja ne prekida to je dokaz da je med takođe prirodan.
3. Nauka i pčelari su odavno rešili pitanje da je med koji se vremenom kristališe prirodni med, mada je kod običnih potrošača to pitanje i do danas mnogima nejasno i stvara nedoumicu i nesigurnost prilikom kupovine meda.
   – Uzok kristalizacije meda nije manja količina vode nego veći procenat grožđanog šećera (glukoze) u odnosu na voćni šećer (fruktozu) i mali procenat dekstrina.
   – Sve vrste meda ne kristališu se istom brzinom. Med sakupljen od lipe, suncokreta, livadski i šumski med kristališe se brže od bagremovog meda.
   – Može se i kod prirodnog meda izazvati brža kristalizacija tako što se u tečan med, koji je mlad (nedavno vrcan), doda manja količina starog kristalizovanog meda.
   – Kristalizovan med se vraća u prvobitno stanje tako što se posuda u kojoj je med spusti u veću posudu u kojoj je topla voda, tako da se postepeno iz kristalizovanog vraća u prvobitno stanje, koje je jednostavnije i lakše za konzumaciju.
4. Ukoliko želite da kupite kvalitetan domaći med i preparate od meda, posetite Seosko Blago, gde možete pronaći širok asortiman proizvoda od meda.

Kako proveriti već kupljeni med

1. Manju količinu meda protrljati među prstima i ukoliko prsti nisu lepljivi radi se o pravom pčelinjem proizvodu
2. Zreo med ne bi trebalo, ukoliko se stavi na papir brzo da napravi fleku sa druge strane, jer u sebi sadrži tačno onoliku količinu vlage koje su pčele dozvolile da med ima pre nego što su voskom zatvorile ćelije saća napunjene medom (Kada skladište med, pčele ne zatvaraju voskom odmah ćelije saća već čekaju određeno vreme dok med ne sazri, odnosno dok u njemu ne ostane idealna količa vlage da bi mogao da opstane za zimu i da ga koriste kao hranu)
3. Prirodni i zreo med, kada se spusti u čašu vode, a idealno je da je voda mlaka, pada na dno i ostaje zalepljen za kašiku i tek prilikom mešanja počinje postepeno da se otapa (Idealno konzumiranje meda je upravo tako da se kašika meda razmuti u čaši mlake vode, jer tako med zadržava sva svojstva, a lakše se razmuti nego u hladnoj vodi. Treba izbegavati da se med stavlja u vruću vodu ili čajeve dok je tečnost pretopla)
4. Ukoliko se manja količina prirodnog meda, recimo u supenoj kašici, izloži visokoj temperaturi ne bi trebalo da promeni boju, kao ni miris, kada počne da vri
5. Kriška hleba, na kojoj je namazan prirodan med, posle kraćeg vremena postaće čvrsta, deluje kao da je dobila tanak sloj korice
6. Prirodni med ima veću gustinu u odnosu na falsifikovani i iznosi oko 1,4 za razliku od falsifikovanog koja je oko 1,3. Jednostavno ukoliko se u posude iste zapremine stave prirodan, odnosno falsifikovan meda, posuda u kojoj je prirodan med mora da bude teža

Saveti

1. Važno je, prilikom kupovine meda u tržnim centrima, obratiti pažnju na deklaracije, jer postoji razlika i u samom kvalitetu meda, odnosno treba videti da li je reč o prerađenom proizvodu koji se koristi u pekarskoj industriji. Med predviđen za pekarsku industriju u sebi sadrži i do 20% vode više nego što je dozvoljeno. Na takvim proizvodima na etiketama jasno treba da stoji da je reč o pekarskom medu, koji je namenjen za kuvanje i spremanje hrane. Problem je što veoma često negde na poleđini, malim slovima stoji takav natpis, a kupci ne obrate posebnu pažnju i dovode sebe u zabludu da su kupili med sa svim prirodnim svojstvima.

Upozorenja

1. Potrebna količina vode u medu je veoma važna, jer pčele neće pristupiti zatvaranju ćelija saća u kojima su sakupile med dok iz njega ne ispari prekomerna količina vlage. Tek kada med sazri pčele ga u potpunosti skladište za zimu, odnosno preko ćelija saća izgrađuju tanak sloj voska. Tako skladišten med sadrži sve neophodne sastojke i ima najveću hranljivu vrednost
2. Pčelari, u želji da u toku jedne kalendarske godine ostvare što bolji prinos veoma često sele pčele sa jedne na drugu lokaciju - pašu, pa tako i do tri puta vrcaju med iz košnica u toku jedne sezone.
3. Zbog nedovoljnog vremena pčelari su veoma često prinuđeni da vrcaju med koji pčele nisu zatvorile, odnosno vrcaju med koji nije zreo, kako bi oslobodili ramove i saće da bi pčele unele nove količine meda. Zbog toga mnogi pčelari tako izvađen med skladište u odgovarajuće posude koje ne zatvaraju, odnosno ostavljaju da se u nešto drugačijim uslovima uradi ono što je trebalo u košnici, da ispari odgovarajuća količina vlage iz meda, kako bi bio zreo i spreman za ishranu.