Kako disciplinovati nestašno dete i ostati normalan

Psiholozi i roditelji se najčešće bave raznim tehnikama disciplinovanja, ali se jednom važnom oblašću nikada dovoljno ne bave. Ne posvećuje se dovoljno pažnje roditeljima i tome kako se oni osećaju. Svi smo videli, a mnogi i osetili koliko je neprijatno baviti se vaspitavanjem deteta.

Kako disciplinovati nestašno dete i ostati normalan

Svako dete se suprotstavlja disciplinovanju, jer je to na neki način uterivanje u red, a svojeglava, znatiželjna mala bića to najmanje vole. Svako dete pronadje način koji će mu pomoći da ostvari svoje naume, ali ideje su im nekad zastrašujuće pa moramo biti dosledni.

Medjutim, disciplinovanje je neophodno i bez obzira na to koliko je teško, mora se sprovoditi. Postoje razne efikasne tehnike vaspitavanja koje roditeljima znatno pomažu.

Danas je tempo života brz i to ga čini stresnim. Roditelji imaju posla preko glave, od stalnog zapošljenja, do kućnih i porodičnih obaveza, pa im ostaje jako malo vremena, živaca i osmeha za disciplinovanje, zdravu komunikaciju i odgovaranje na milion nevinih, znatiželjnih pitanja.

U trenucima kada se osećate iscrpljeno, umorno, kada vam je samo do mira i tišine, najteže je baviti se neumornom decom i njihovim idejama.

Jedne večeri, kada je moj sin imao oko dve godine, osetila sam se kao da mi je 80 godina. Bila sam umorna od kućnih obaveza, ali i od mališana koji je samo jurio negde i to obično tamo gde ne sme, gde je opasno i gde se može gadno povrediti. Zanimale su ga fioke, noževi, kompjuter, olovke, telefon, stolice i sve ostalo sto mu nismo dozvoljavali. Svaki slobodan trenutak i trenutak moje napažnje vešto je koristio za ostvarenje svojih prikrivenih želja i da uradi ono što se od njega nije očekivalo.

U kući nikoga nije bilo, jer su se svi bavili svojim obavezama, muž je bio na poslu, a ja sam morala da čisto, brišem i skuvam nešto. Nikada se nisam osetila tako iscrpljeno da sam se u jednom trenutku spustila na krevet i digla ruke od svega.

Tog momenta je i moj mišić seo pored komode sa njegovim stvarima i počeo garderobu da vadi na pod. Zabavljao se tako nekih dvadesetak minuta, a kasnije me pitao može li da spakuje kako se njemu dopada. Dozvolila sam nerazmišljajući. Zabava je potrajala još dvadeset minuta. Ja sam iskoristila vreme da odmorim svoje sive ćelije i opustim mišiće koji su više bili napeti od nervoze nego od obaveza. Nastavila sam dalje. Što se tiče garderobe, nije bilo nikakve štete, jer je i onako sve bilo u haosu, svakako sam morala prepakovati.

Dakle, moj iskren savet, u kriznim situacijama, je da pustite klince da rade ono što vole, naravno na bezbednom mestu sa bezbednim stvarima, kako bi vaš razum ostao zdrav, a vi smireni. Nije dobro da pokušavate preko svojh mogućnosti, jer ćete, na kraju krajeva, sve te obaveze završiti kada se klinci umore i prepuste snu.

Najbitnije je da ostanete smireni, jer vaša nervoza dakako utiče i na vaše potomke, a i vaše užurbano kretanje podstiče decu da rade upravo to, samo na način koji su sami smislili.

Saveti

1. Istina je da disciplinovanje zahteva upornost, ali ništa se značajno neće promeniti, ako nekada napravite neki ustupak.
2. U trenucima iscrpljenosti, najbitnije je napraviti time out, jer svaki drugi pokušaj može dodatno iskomplikovati situaciju.
3. Pronadjite ono što vas, u momentima kada više ne znate šta ćete sa sobom, interesuje i opušta. To će vam biti ventil i pomoćiće da se opustite i dopunite baterije za dalje. Bez obzira koliko traje, izolacija i pad u neki svoj svet, dopustiće vam da i dalje osmeh krasi vaše lice, a vi budete dosledan i pravedan roditelj.