Kako analizirati delo „Hamlet“

„Prazne tikve prave veću buku.“ – Vilijam Šekspir

Kako napisati sastav na temu „Hamlet“

„Hamlet“ je još jedna Šekspirova drama, u ovom slučaju tragedija.
Govori o mladom Hamletu koji je mešavina sanjara i realiste. Čitajući ovo delo, mi spoznajemo tragičnu sudbinu Hamleta, ali i svih ostalih likova. Upoznajemo se sa pravim prijateljstvom i plemenitim osećanjima, ali i sa pohlepom i izdajom. Tema ove drame je sukob između glavnog aktera i njegovog strica Klaudija.

Delo počinje svoje redove tako što danski kralj iznenada umire. Imao je suprugu i sina, ali ne nasleđuje ga sin, već brat Klaudije. Novi kralj je izabrao i kraljicu, a to je Hamletova majka. Ovo će kasnije uneti crv sumnje u Hamletove misli. Sin pokojnog kralja nije mogao da preboli smrt svog oca utoliko više i teže zbog prilika koje su se ređale i samo njega vređale. Naime, nije mogao da shvati kako se njegova majka tako naglo odlučila za drugi brak, kako je tako lako zaboravila muža koga je istinski i odviše volela. Hamlet je bio zaljubljen u Ofeliju, ćerku Polonija koji je bio kraljev savetnik, pohlepan do srži i znatiželjan. Ofeliji je prijala Hamletova pažnja, ali ona na kraju pati i strada zbog njegove osvetoljubive prirode i nemogućnosti da se izbori sa sopstvenim bolom

Stražari su počeli da viđaju duh bivšeg kralja. O tome su obavestili Hamleta i Horacija, njegovog vernog i najboljeg prijatelja. Jedne noci, naš junak je i sam stražario u nadi da će bar još jednom ugledati svoga oca. To se i dogodilo. Kraljev duh mu je predočio istinu i tada Hamlet gubi svoj mir, a rađa se jedino želja za osvetom. Saznavši da mu je otac ubijen iz pohlepe i zbog vlasti, on smišlja plan osvete i realizuje ga. Počeo je da glumi ludilo i zbunio sve na dvoru. Najviše konfuzna bila je Ofelija, jer joj se Hamlet više nije udvarao, pričao je o stvarima koje ne priliče jednom plemiću, bio je grub i odbojan. Međutim, ona ga je opravdavala, ipak je doživeo veliku tugu i bilo joj je žao.

U to vreme na dvor stižu glumci i on dolazi na izvanrednu ideju. Sve što mu je duh njegovog oca ispričao, Hamlet je nalozio glumcima da odrade u predstavi. Igra je verodostojno predstavljena, pa savest Klaudiju nije dozvolila da predstavu odgleda do kraja. Napustio je pozorište, a glumcima nije bila jasna njegova reakcija, pa je svršetak glumačkog izlaganja usledio pre stvarnog, zamišljenog kraja. To je Hamletu bilo dovoljno, dobio je potvrdu, njegove sumnje više nisu bile bez ikakve osnove. Istog trenutka odlazi u posetu kraljici, odnosno svojoj majci Gertrudi. Zeleo je da shvati zašto je izdala svog prvog muža, okrivio ju je za svo to zlo, predočio joj kako od nje potiče sva tragedija.
Primetio je da se iza zavese, u njenoj odaji, krije neko. Misleći da je to kralj, besno izvlači oštricu i ubija jos uvek nepoznatu osobu. Tek kad se leš sručio na pod, on vidi da je to Polonije.

Odmah potom, uplašen za svoj život, Klaudije šalje Hamleta van zemlje i naručuje njegovo ubistvo. Hamlet je predvideo taj kobni plan i izdaju, pa se vraća na dvor gde ga čeka Polonijev sin i poziva na dvoboj. Laret je, u dogovoru sa Klaudijem, pripremio otrovan mač za dvoboj. Uspeo je da rani Hamleta, ali je istu oštricu osetio i na svojoj koži. Tada je priznao spletku i okrivio Klaudija.

Bes u Hamletu je doživeo kulminaciju i on ubija aktuelnog kralja. Kraljica je neposredno pre toga objavila kako je ubijena. Zapravo, svesno je popila otrovan sadržaj iz pehara namenjenog Hamletu. Više nije mogla da nosi težinu svoje savesti, optužbe na Hamletovim usnama i u njegovim očima, niti bol zbog buduće smrti svog sina.

Naš osvetoljubivi junak je uspeo pre svoje smrti da od svog vernog prijatelja zatraži samo jednu stvar – da se o ovome priča i nikada to zlo ne zaboravi. Horacije je pristao, a Hamlet pripao istoriji.

Hamlet je čovek koji se bori za pravdu i ljubav. Bio je mudar, smiren i hrabar, ali nemoćan da se bori sa svojim bolom koji je nadvladao svaku razumnu misao.

Ova tragična drama puno govori o ljudskim osećanjima i o životu uopšte. U svakom čoveku počiva jedan nenametljiv i uzdržan Hamlet, probudiće ga loše životne prilike , odnosno ljudsko zlo, pohlepa, sebičluk, nepoštovanje i sve ono loše u ljudima što jedan pravedan i istinoljubiv čovek ne može da podnese.

Fantastični Šekspir nas je obogatio za još jednu priču o životu i borbi. Dokazao nam je da bes, ljutnja i racionalno nerazmišljanje mogu izavati samo tragediju iz bezbroj činova.