Kako je tekao razvoj oblika vrednosti

Prilikom razmene robe vrednost jedne robe se izražava određenom količinom druge robe. Količinska srazmera u kojoj se upotrebne vrednosti jedne vrste robe razmenjuju za manju ili veću količinu upotrebne vrednosti neke druge robe naziva se prometna vrednost. Preko prometne vrednosti izražava se vrednost robe.

Kako je tekao razvoj oblika vrednosti

1. Postoji više oblika vrednosti robe, a to su :
   • prost (slučajan)
   • potpun (razvijen)
   • opšti
   • novčani oblik.
2. Prost (slučajan) oblik vrednosti javlja se u prvobitnoj ljudskoj zajednici kada dolazi do pojave malih količinskih viškova vrednosti. Pleme je prilikom slučajnih susreta sa drugim plemenom razmenjivalo određene vrste robe koje je imalo više od potrebnih količina za robu koja im je bila neophodna. Taklav oblik razmene jedne vrste robe za drugu vrstu robe naziva se trampa. 2 robe su imale različite uloge. Jedna roba je imala aktivnu ulogu jer je trebala da izrazi svoju vrednost u drugoj robi, tako da se ona nalazila u relativnom obliku vrednosti. Druga roba je imala pasivnu ulogu jer je trebalo da izrazi vrednost prve robe, pa se kaže da se oan nalazila u ekvivalentnom obliku vrednosti.
3. Sa razvojem proizvodnih snaga razemena nema više slučajni karakter već postaje veoma česta pojava. U ovom obliku vrednosti jedna roba se mogla razmenjivati za niz drugih roba.
4. Sa daljim razvojem robne proizvodnje i razmene nameće se potreba za pojavom jedne robe kaje služiti kao opšti ekvivalent odnosno robe u kojoj će se izražavati vrednost svih drugih roba. U pojedinim krajevima ta roba je bila krzno, u nekim stoka, dok je u drugim bilo žito…
5. Kada jedna roba stekne monopol i postane glavna u vršenju uloge opšteg ekvivalenta tada opšti oblik vrednosti prelazi u novčani, a roba koja vrši ulogu opšteg ekvivalenta postaje novac. U početku tu ulogu je vršilo zlato jer je po osobinama bilo pogodno za tako nešto (postojano je, deljivo, u malim količinama predstavlja veliuu vrednost, a i ono samo je roba jer je rezultat čovekovog rada, pa prema tome ima i vrednost). Od momenta kada je preuzelo funkciju novca zlato pored prirodne upotrebne vrednosti (kao plemeniti metal, nakit) dobija i društvenu vrednos jer se njime meri vrednost drugih roba.