Kakopedija Vaša online enciklopedija odgovora na svako kako pitanje
Veštačka stvarnost je način podražavanja stvarnog sveta koji nas okružuje korišćenjem slika i zvuka koje stvara računar. Sistemi virtuelne realnosti toliko su sofisticirani da su u stanju da kod korisnika stvore osećaj da se zaista nalazi u stvarnom svetu. Možda vam ove zanimljive „igračkice“ deluju fantastično, i u prvi mah, kao proizvod daleke budućnosti, one su već uveliko prisutne na tržištu i mogu se pronaći u pojedinim tematskim parkovima.
Kako se kreira virtuelna stvarnost
- U virtuelni svet se ulazi tako što se nosi posebna kaciga koja je povezana sa računarom. Na tankom televizijskom ekranu prikazuju se trodimenzionalne slike, a zvuk se reprodukuje u zvučnicima. Vi imate utisak da ste zaista okruženi ovim izmišljenim svetom. Možete dodirnuti ili pomeriti stvari u ovom virtuelnom svetu pomoću ručnog upravljaca koji je povezan sa računarom.
- Virtuelna stvarnost ima mnoge primene i imaće ih sve više razvojem tehnologije i padom cene. Najveću primenu nalazi u vežbi i obuci, tako da je moguće oponašati gotovo svaku situaciju iz stvarnog sveta. Na primer, virtuelni avion može da se koristi za vežbu pilota, a virtuelna kola za vežbu vozača. Virtuelni trening je sigurniji i jeftiniji od vežbi sa pravim vozilima.
- U budućnosti, deca će moći da uče u virtuelnoj stvarnosti. Učiće o starim Rimljanima tako što će posetiti virtuelni Rimski svet.
- Veličine predmeta u virtuelnoj stvarnosti ne moraju da odgovaraju stvarnim veličinama. Naučnici će moći da istražuju nove hemikalije tako što će spajati ogromne virtuelne molekule koji izgledaju kao da lebde u praznom prostoru.
- Za zabavu i dokolicu, neverovatni novi svetovi će biti mogući za igranje računarskih igara.
- Proizvođači će stvarati virtuelne objekte, kao što su automobili, i isprobavaće ih pre nego što ih zaista proizvedu. Arhitekte će izgrađivati virtuelne zgrade i šetati njihovom unutrašnjošću pre nego ih i sagrade.
- Kako se kreira virtuelna stvarnost?
U srcu svakog sistema virtuelne stvarnosti je moćan računar. Neophodno je da je brz u iscrtavanju trodimenzionalnih objekata. Takav računar se naziva mašina za realnost. Na računar se priključuju kacige sa televizijskim ekranima i slušalicama, kao i ručni upravljač. Kao dodatak, sa strane, postoji elektronski sistem praćenja položaja kacige i pravca u koji je usmeren ručni upravljač. Podaci koji govore računaru kako izgleda virtuelni svet, pohranjeni su u bazi podataka u memoriji. Ovi podaci sadrže informacije o obliku, boji i položaju svih predmeta virtualnog sveta. Računar pretražuje bazu podataka i iscrtava virtuelni svet. - Može se, dakle, zaključiti da je u celokupnoj priči o virtuelnoj stvarnosti najveći posao na samom računaru, budući da je on taj koji odlučuje šta će se sledeće zbiti u ovoj veštačkoj realnosti.
