Kako meditirati

Meditacija je mentalna disciplina pomoću koje pokušavate da odete izvan granica razuma u dublje stanje relaksacije ili svesti. Postoje mnoge različite metode za meditaciju.
U srži meditacije je cilj da se fokusirate i, na kraju, utišate svoj um. Kako budete napredovali, videćete da ćete moći da meditirate bilo gde i bilo kad, nalazeći unutrašnji mir bez obzira šta se oko vas dešava. Takođe ćete videti da što ste svesniji svojih razmišljanja moći ćete bolje da kontrolišete svoje reakcije (oslobodite od besa, na primer). Ali, najpre morate da naučite kako da ukrotite svoj um.

Kako meditirati

1. Nađite vremena za meditaciju. Odvojite dovoljno vremena za meditaciju u svojoj dnevnoj rutini. Efekti meditacije su najprimetniji kada meditirate redovno i dosledno, a ne povremeno.
   • Neki ljudi će naći da je meditacija od pet minuta vredna truda, dok drugi, pak, misle da su koristi dugog meditiranja svakako vredne utrošenog vremena.
   • Možete meditirati u bilo koje doba dana; neki ljudi vole da dan započnu sa meditacijom, drugi da ga okončaju sa razbistravanjem uma, a neki, pak, najviše vole da tokom užurbanog dana nađu utočište u meditaciji. Ipak, generalno gledano, najlakše je meditirati ujutru, pre nego što dan izmori vaše telo i zada vašem mozgu još stvari o kojima će razmišljati.
   • Ne meditirajte odmah nakon obroka, niti kad ste gladni. Sistem za varenje može dosta da ometa.
2. Nađite ili napravite tiho, opuštajuće okruženje. Naročito je važno, kada ste početnik, da izbegnete sve ono što vam može remetiti pažnju. Isključite sve televizore, telefone i druge glasne kućne aparate. Ako puštate muziku, obavezno neka bude umirujuća, nežna i da se ponavlja, kako vam ne bi razbila koncentraciju. Meditacija napolju može biti pogodna, ali samo ukoliko ne sednete blizu prometnog puta ili drugog izvora buke.
3. Sedite u visini poda. Ako je pod neudoban, sedite na jastuk. Ne morate da sedite u klečećoj poziciji, niti u bilo kojoj drugoj koja vam je neudobna. Važno je da su vam leđa ispravljena, jer će vam to kasnije pomoći u disanju.
   • Nagnite karlicu napred sedeći napred na debljem jastuku ili stolici čije su zadnje noge odignute od poda 8 ili 10 cm.
   • Počevši od donjeg dela leđa, složite pršljenove kičme tako da budu izbalansirani jedan na drugom i poduprite celu težinu grudi, vrata i glave. Ako ovo pravilno uradite, imaćete osećaj da uopšte nije potrebno da ulažete napor da grudi držite uspravno. (Zapravo je potrebno malo napora, ali sa pravilnim držanjem, on je tako neznatan i pravilno raspoređen da ga i ne primećujete.)
   • Opustite ruke i noge. Ne moraju biti ni u jednom određenom položaju, samo je bitno da su opuštene i da ne utiču na ravnotežu grudi. Ruke možete staviti na kukove, ali možda bi vam u početku bilo lakše da ruke pustite da vise sa strane – njihova težina u takvom položaju pomoći će vam da otkrijete gde ne postoji sklad.
4. Opustite celo telo i tražite one delove koji nisu opušteni. Kada ih nađete, (a naći ćete ih), opustite ih. Može se desiti da uvidite da ih ne možete opustiti ukoliko ne prilagodite svoje držanje tako da se taj deo bolje „namesti” i onda oko njega više nema posla. Ovo se obično dešava sa mišićima blizu kičme. Takođe možete primetiti da ste malo krivi i da je potrebno da se malo ispravite. Mali mišići po licu su takođe često napeti.
5. Usresredite pažnju na tok vašeg disanja. Slušajte ga, pratite, ne procenjujte (npr. „Kao da malo škripi… da se nisam prehladio?”). Cilj je da dozvolite da „čavrljanje” u vašoj glavi postepeno nestane. Nađite „sidro” koje će umiriti vaš um.
   • Pokušajte da recitujete mantru (ponavljanje svetih reči). Jedna jedina reč kao što je „aum” koja se ponavlja ustaljenim ritmom je najbolja. Možete je izgovarati naglas ili u sebi. Početnicima će možda biti lakše ako broje udisaje. Počnite da ih brojite od 1 do 10, a onda jednostavno krenite opet od 1.
   • Da biste neutralisali slike koje vam se stalno javljaju u mislima, zamislite mesto koje vas umiruje. Ono može biti stvarno ili izmišljeno. Zamislite da ste na vrhu stepenica koje vode do mirnog mesta. Brojite stepenike dok silazite sve dok ne budete smireni i opušteni
6. Utišajte svoj um. Kada istrenirate um da se usresredi samo na jednu stvar, sledeći korak je da se fokusira na ništa, esencijalno „razbistravanje” uma. Ovo zahteva besprekornu disciplinu, ali je vrhunac meditacije. Nakon fokusiranja na samo jedno, kao što je opisano u prethodnom koraku, to možete ili odbaciti, ili nepristrasno posmatrati i dozvoliti mu da dođe i ode, a da ga ne etikatirate kao „dobro” ili „loše”. Na isti način pristupite svim mislima koje se vraćaju u vaš um, sve dok ne preovlada tišina.

Saveti

1. Nekim ljudima, fokusiranje pažnje na misao ili objekat ima upravo suprotan efekat od onog koji bi trebalo da ima u meditaciji. Ovo fokusiranje vas vraća u život fokusa, koncentracije, napetosti. U ovom slučaju, kao alternativa za gorenavedene tehnike, neki meditatori preporučuju da se pažnja NE fokusira. Umesto da se fokusirate na neku misao ili objekat, ova vrsta stanja se postiže dostizanjem nultog stanja. Uzdignite svoju pažnju iznad svih misli do tačke gde gubite svu pažnju i sve misli.
2. Šta ćete raditi sa tihim umom zavisi od vas. Neki smatraju da je to pravi trenutak da se u podsvest uvede neka namera ili željeni ishod. Drugi, pak, više vole da se odmaraju u retkim trenucima tišine koje pruža meditacija.
3. Ne očekujte rezultate odmah. Cilj meditacije nije da vas preko noći pretvori u zen majstora. Meditacija najbolje deluje kada se obavlja zarad nje same, bez vezivanja za rezultate.
4. Ako vidite da vam misli lutaju, pokušajte da sebe ne kritikujete zbog toga. Nemirno lutanje je normalno stanje zdravog uma. Ovo je prva lekcija koju mnogi nauče u meditaciji i veoma je korisna. Jednostavno, nežno, pozovite svoju pažnju nazad na disanje i setite se da ste upravo imali kratko, ali vredno „buđenje”. Postati svestan misli koje lutaju je uspeh, a ne neuspeh.
5. Nekim ljudima je teško da meditiraju pred spavanje. Ako ste jako pospani, možda ćete primetiti kako vam pada glava. Meditiranje može postići suprotan efekat i razbuditi vam mozak zbog čega će vam posle biti teško da zaspite.

Upozorenja

1. Kako budete upoznavali druge ljude koji meditiraju, možda ćete naleteti na neke koji će se hvaliti kako mogu da meditiraju jako dugo, čak satima sedeći. Nemojte da dođete u iskušenje da promenite svoj način meditacije kako biste ih sustigli. Meditacija nije takmičenje. Ona je način života.
2. Ako vam je držanje dobro, skoro sigurno ćete osetiti efekat na vratu i verovatno ramenima. Samo se opustite. Ako je efekat toliko naglašen da postaje bolan, istežite i opustite taj deo kada ne meditirate.
3. Trebalo bi da vam bude dovoljno udobno da se koncentrišete, ali ne toliko da osetite potrebu da zaspite.
4. Možda bi bilo korisno da na početku seanse u glavi premotate prethodni dan, ako to možete da uradite na opušten, pasivan način. Ovo se često dešava prirodno, i ponekad je najbolje da dozvolite da se ovo desi, ali je važno da to emotivno ne preživljavate i da se to ne oduži pre početka meditacije. Ovaj postupak je poznat kao „obrađivanje” nedavnih događaja, a sticanje veštine objektivnog sagledavanja događaja povećava nivo svesti i emotivnog blagostanja.
5. Kada meditirate, lako izgubite osećaj za vreme. Razmišljanje o vremenu može da ometa u meditiranju. Neki ljudi smatraju da im je lakše da podese tajmer, koji će umesto njih brinuti o vremenu. Izaberite blag tajmer. Ako je preglasan, iščekivanje alarma takođe može dekoncentrisati.