Kako definisati internu komunikaciju u ustanovi

Interna komunikacija u ustanovi predstavlja unošenje informacija u ustanovu i prenošenje informacija po službama, npr. Doma zdravlja. Razmenjivanje informacija i ideja unutar ustanove. Odgovorni za prenos informacija su: direktor, načelnici službi, šefovi nižih organizacionih celina, lice zaduženo za odnose sa javnošću i svi zaposleni koji razmenjuju informacije i ideje, unose informacije u ustanovu i prenose po službama Doma zdravlja.

Kako definisati internu komunikaciju u ustanovi

1. Interna komunikacija prestavlja razmenjivanje informacija i ideja unutar ustanove. Ostvaruje se u formalnom i u neformalnom obliku.
2. Formalna interna komunikacija se zasniva na principu subordinacije (nadređenosti i podređenosti). Počinje od direktora, teče kroz niže rukovodeće nivoe do izvršnih radnika. Glavni cilj ove komunikacije je rukovođenje i upravljanje pojedincima na nižim hijerarhijskim strukturama.
   Ostvaruje se kroz naredbe, uputstva, odluke, rešenja i naloge koje se kreću u silaznom toku i kroz informacije, podatke, izveštaje, odgovore, predloge, sugestije, zahteve i dr. koje idu uzlaznom putanjom, tj. od nižih struktura prema direktoru.
3. Neformalna interna komunikacija podrazumeva prenos informacija onima sa kojima se dolazi u kontakt. Neformalno komuniciranje se obavlja: kroz neobavezne razgovore zaposlenih na svim nivoima, preko privatne mreže telefonskih kontakata, neposrednim kontaktima za vreme i van radnog vremena, u prostorijama i van prostorija ustanove i dr.

Saveti

1. Uvek je bolje biti informisan, nego neinformisan, ali ne treba ni preterivati.

Upozorenja

1. Nema "bajatije" stvari na svetu, od zastarele informacije.