Svaka država svoj novčani sistem reguliše zakonom koji je primeren njenom društveno-ekonomskom razvitku. Za plaćanje razlika u međunarodnim ramenama između zemalja, ranije se koristilo zlato. Međutim danas se to koristi u veoma retkim situacijama. Zbog toga država u svojim trezorima mora imati rezerve zlata.
Kako definisati paritet i devizni kurs
Kupljena roba može se isplaćivati u nacionalnoj valuti prodavca te robe ili pak u valuti neke treće zemlje ako prodavac tako zahteva.
Valuta je osnovna novčana jedinica jedne zemlje to jest to je njeno zakonsko sredstvo plaćanja. Ukoliko se zakonom utvrđuje odnos nacionalne valute prema zlatu onda se kaže da je to zlatni paritet. Danas se valute slobodno prodaju na tržištu novca gde se uspostavljaju stvarni odnosi između njih.
Mogućnost da se jedna valuta zameni za drugu naziva se konvertibilnost valute.
Devize su sva potraživanja u stranim valutama koja jedna zemlja ima prema drugim zemljama. Cena strane valute na domaćem tržištu naziva se devizni kurs. On pokazuje koliko je jedinica domaće valute potrebno za jednu jedinicu strane valute.
Na visinu deviznog kursa utiču ponuda i tražnja strane valute. Ako je ponuda stranog novca veća od tražnje za njim devizni kurs se smanjuje i obrnuto.
Prema načinu formiranja postoje fiksni i fluktuirajući devizni kursevi. Fluktuirajući devizni kurs se menja u zavisnosti od ponude i tražnje za stranom valutom. Dok fiksni devizni kurs određuje država i on je u dužem vremenskom periodu nepromenljiv.