Kako izgleda porodični život

Mnogi brzopleto stupaju u brak ne razmišljajući o mogićim posledicama istog, već sa punom dozom optimizma, staju na ludi kamen koji će ih a možda i ne, skupo koštati glave, sve zavisi od osobe do osobe i odnosa koji se gaji među njima. Zajednički život ne podrazumeva samo i isključivo brak sa papirima već mogu i momak i devojka da žive zajedno što se kod nas zove i vanbračna zajednica.

Kako izgleda porodični život

1. Brak
   Za sklapanje braka pravno priznatog potrebno je
   • da se partneri slažu sa tim
   • da partneri budu punoletni, osoba uzrasta između 16 i 18 godina može da stupi u brak samo uz odluku suda, koji će proceniti da li je ona sposobna za obavljanje bračnih dužnosti
   • u našoj zemlji i dalje važi zakon da su partneri različitog pola
   • da partneri već nisu u braku sa nekim drugim jer je bigamija krivično delo koje se kažnjava zatvorom od tri meseca do tri godine
   • da partneri ispunjavaju niz dužnosti, kao što je nepostojanje krvnog srodstva, odnosa starateljstva ili usvojenja među njima.

   Brak se mora sklopiti u prisustvu matičara, samo venčanje u crkvi nije dovoljno. Za mesto sklapanja braka, parovi mogu da izaberu bilo koju opštinu na teritoriji Srbije. Ako je jedan od partnera strani državljanin, to ne predstavlja nikakvu prepreku za sklapanje braka.

2. Veridba
   Kao i u većini drugih zemalja veridba je danas samo deo tradicije, a ne i pravno regulisana institucija. Verenik je slobodan da je raskine bez straha da će biti obavezan pred sudom nadoknaditi moralnu štetu.
3. Vanbračna zajednicaNaš zakon priznaje vanbračnu zajednicu, i u pogledu prava i obaveza partnera skoro da je izjednačava sa brakom. Važno je samo da je stvarna i potpuna tj. da se ni u čemu ne razlikuje od braka, osim u formi, da partneri žive zajedno, da ne postoje pravne smetnje za njeno osnivanje. Zajednički život dve osobe koji ne ispunjava uslove, kao ni zajednički život homoseksualnih parova, u našem pravu nemaju status vanbračne zajednice.Vanbračna zajednica sa osobom koja je mlađa od 18 godina je zakonom zabranjena. Za ovo krivično delo predviđeno je kažnjavanje punoletnog lica koje živi u vanbračnoj zajednici, ali i kažnjavanje roditelja ili staratelja.
4. Razvod
   Kada jedan ili oba partnera više ne žele da žive zajedno, imaju pravo da okončaju brak razvodom ili da žive razdvojeni, održavajući pritom brak zakonski postojećim.
   Ako se jedan ili oba partnera odluče za razvod, to mogu da učine samo pred sudom.
   U našem pravu postoje dve vrste razvoda, razvod po tužbi i sporazumni razvod.
   U slučaju prvog, jedan od partnera podnosi tužbu za razvod, dok su kod sporazumnog oba partnera saglasna da se razvedu. Obično, prednosti sporazumnog razvoda leže u odsustvu konflikata i većoj verovatnoći da će se komunikacija normalno održavati. To je naročito bitno ukoliko partneri imaju decu, jer će se roditelji lakše dogovoriti o njihovom vaspitanju, obrazovanju i izdržavanju.
   Pitanje krivice za neuspeh braka u našem pravu se ne postavlja, već je potrebno utvrditi da li su bračni odnosi toliko poremećeni da je zajednički život nemoguć.U postupku razvoda, naročito kada roditelji ne mogu da postignu dogovor o nekim pitanjima, deca su izložena stresu.– Deca i razvod
   Roditelji koji prolaze kroz razvod ohrabruju se da postignu dogovor o tome gde će deca živeti i koliko će često posećivati svakog roditelja. Ipak, sudija prihvata takav dogovor samo ako je uveren da je u najboljem interesu deteta, u slučaju da proceni da će se dete pravilnije razvijati živeći odvojeno od jednog roditelja, odrediće zabranu viđanja ili pokrenuti postupak lišenja roditeljske dužnosti. Ako se smatra da je dete sposobno da samo prosuđuje, sudija će razgovarati sa njim o tom pitanju.
   Osim ako sud odluči drugačije ,roditelji i posle razvoda imaju odgovornost prema detetu i trebalo bi da se dogovaraju o svim odlukama od značaja za njegov život.
5. Dom
   I venčani parovi i parovi koji žive u vanbračnoj zajednici imaju jednaka prava na dom,bez obzira da li je prostor u kome žive njihovo vlasništvo ili ga iznajmljuju. To se može nastaviti čak i ako brak ne uspe, osim ako se na sudu donese drugačija odluka.
6. Novac i imovina
   Bilo da je reč o bračnoj ili vanbračnoj zajednici, partneri imaju zakonsku obavezu da brinu jedan o drugom i da se materijalno podržavaju. To im može biti obaveza čak i posle razvoda ili rastanka. Ako osoba koja je u braku umre ,a nije ostavila testament, deo nasledstva po zakonu pripada bračnom drugu. Međutim, ako nisu bili venčani, partner postaje zakonski naslednik samo ako se utvrdi da su uslovi vanbračne zajednice bili ispunjeni.
7. Biti roditelj
   Roditeljska prava i obaveze pravno su određena kroz odgovornost koju roditelji imaju prema svojoj deci, a koja podrazumeva njihovo pravo i obavezu da se brinu o fizičkim i emocionalnim potrebama deteta. Vanbračna deca imaju potpuno ista prava kao i deca rođena u braku.
   Odgovornost roditelja prestaje kada dete napuni 18 godina. Roditeljsko pravo može se produžiti i nakon punoletstva deteta, ukoliko ono usled zaostalog duševnog razvoja ili nekih drugih razloga nije sposobno da se stara o sebi.
   Roditeljsko pravo ne može imati niko drugi osim majke i oca zajedno, odnosno samo majke ili samo oca u slučajevima kada je drugi roditelj umro, kada je nepoznat ili kada je lišen roditeljskog prava, što se događa kao posledica ozbiljnog ugrožavanja dečijeg fizičkog, moralnog i intelektualnog razvoja.
   Roditelj koji zloupotrebljava ili grubo zanemaruje roditeljsko pravo može da izgubi dete, pa i biti kažnjen zatvorom do tri godine. Za roditelja koji je napustio dete u teškom položaju, a ono je usled toga izgubilo život ili mu je zdravlje bilo teško narušeno ,predviđena je kazna od jedne do osam godina zatvora.-Disciplina
   Roditelji imaju pravo da vaspitavaju svoje dete, a to često uključuje i kažnjavanje. Ipak, telesna kazna mora biti umerena i tazumna. Ako je prestroga, roditelji mogu biti krivično gonjeni,  a dete stavljeno pod delimičnu ili potpunu zaštitu države. U nekim zemljama u Danskoj i Austriji na primer nezakonito je udariti dete.-Izdržavanje
   Roditelju su dužni da izdržavaju svoje maloletno dete, ako ono do punoletstva ne završi školu, obavezni su da ga izdržavaju do kraja škole ili fakulteta, a ako je školovanje iz opravdanih razloga produženo, izdržavanje može da traje najkasnije do 26 godine života.
   Ako roditelji nisu živi ili nisu u mogućnosti da izdržavaju svoju decu, tu ulogu preuzimaju braća ili setsre koji imaju izvore primanja. U takvom slučaju ,obaveza izdržavanja postoji i između ostalih krvnih srodnika u pravoj liniji, na primer između dede i unuka ili babe.

   -Usvojenje
   Svako ko ima manje od 18 godina može biti usvojen, dok usvojilac mora biti punoletan i najmanje 18 godina stariji od usvojenika.
   Nepotpunim usvojenjem ostvaruje se pravna veza između usvojioca i usvojenika, s tim što srodnici usvojioca nemaju nikakva prava i obaveze prema usvojenom detetu, kao što ni dete ne gubi prava i obaveze prema svojim krvnim srodnicima. Često, do nepotpunog usvojenja dolazi da bi se regulisalo pitanje nasledstva.

   Potpunim usvojenjem se izmedju usvojioca i jegovih srodnika s jedne i deteta s druge strane, uspostavljaju sva prava i dužnosti koje po zakonu postoje u odnosu roditelja ,dece i srodnika, dok prava i dužnosti između deteta i njegovih krvnih srodnika prestaju da važe. Po zakonu, samo dete mlađe od 5 godina može biti potpuno usvojeno.

8. Nasilje u porodici
   Ko upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da će napasti na život ili telo povređuje ili ugrožava telesni ili duševni integritet člana porodice, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora od tri godine.
   Za teže oblike krivičnog dela nasilja u porodici predviđene su znatno oštrije kazne čak i do 15 godina zatvora.-Stereotipi
   Neupućena osoba sklona je da tipičnog nasilnika u porodici zamišlja kao muža, alkoholičara koji prebija ženu i dete, ali istina je malo drugačija.
   Nasilje se javlja svuda, bez obzira na uslove u kojima neko živi ,i ne mora biti samo fizičke prirode.
   Ono se izražava i kroz emocionalno zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu, izazivanje ekonomske zavisnosti, pokazivanje moći, izolaciju žrtve… Deca koja posmatraju maltretiranje jednog od roditelja ili koja trpe direktno nasilje od strane člana porodice i zložena su velikom stresu i opasnosti od jakih poremećaja u fizičkom i emotivnom razvoju.– Šta da radiš?
   Često, ni same žrtve nasilja u porodici nemaju dovoljno hrabrosti, ali ni podršku sredine da istupe i zatraže pomoć. Povrede nam nanose članovi porodice, neko ko nam je blizak i prema kome često osećamo ljubav. Samim tim, veoma je teško shvatiti da nam oni zapravo čine zlo.

   Ako u tvojoj porodici postoji nasilje, važno je da skupiš hrabrost i zatražiš pomoć. Postoje otganizacije koje će ti pomoći da se suočiš sa činjenicom da se tako nešto uopšte dešava u tvojoj porodici, a zatim i rešavanju ovog problema.