Kako dnevna i veštačka svetlost utiču na vid

Sunčeva svetlost – oreol zdravlja

Govoreći o zdravlju uvek se moraju uzeti u obzir svi oni aspekti koji se tiču prirode. Pamti civilizacija jednu priču o osobi koju je ujela zmija. Mudrac se okrenuo, pored sebe našao travu i pojeo. Ovaj prirodni serum sačuvao mu je zdravlje. Tako bar veli legenda. A on na sve to u ta davna vremena reče samo da ponekad lutamo miljama daleko da nađemo spas, a ne znamo da se spas upravo krije, tu, gde ležimo ridajući nad sudbinom, u najbližoj okolini. Legendi možda i ne možemo poverovati, ali nikako nije na odmet uzeti savet ovog „Mudraca pod hipotezom“ i uvrstiti je negde u krajnji kut podsvesti. Nikad se ne zna kada će i koliko da nam zatreba ova mudrolija. Jer priroda, ponekad, pruža mnogo više nego što i sami mislimo a svaki otrov u prirodi krije poneki protivotrov, samo ga treba instiktom nanjušiti.

Poklon Suncu

Neko bi možda rekao da je ovaj mini uvod besmislica, ali njegova suština i te kako krije jednu tajnu poruku, ovog puta transparentno datu. Priroda je ta koja nas je iznedrila, priroda je ta kojoj se suprotstavljamo pa nam logično, nekadi vrati. Posmatramo li je kao protivnika, doživećemo neprijatnosti jer se u tom slučaju sami prema sebi postavljamo sa izvesnim gardom. Posvetimo li se prirodi, posvetili smo se sebi. Sunce je ono koje nam na neki način, metaforički, neko bi reko i hiperbolično rečeno, dariva život. I koliko god se mi ne saglašavali sa time, upravo Sunčeva svetlost i toplota omogućavaju da se život kao takav odvija. Osim neophodnog kompleksa vitamina koji preuzimamo direktno sunčajući se, ono što nam sunčani dani donose jeste i neizmerna pozitivna energija, dobro raspoloženje i više vedrine. Ovo potvrđuje i nauka. Gledano iz sumorne perspektive polarne noći, polarni dan je nešto što čitava Skandinavija mesecima očekuje. Da, jer je tada svetlo. A Sunce je to koje nam pored svega navedenog odašilje i dovoljno „njenog visočanstva“ – svetlosti.

Posmatrano kroz prizmu nauke svetlo tj. svetlost, predstavlja deo spektra elektromagnetnog zračenja iz opsega talasnih dužina vidljivih golim okom. Za mnoge svetlost predstavlja obdanicu, a nekima se pod pojmom svetlosti najpre u misaonu asocijaciju uvrste osvetljenje i veštačka svetlost.

Sumrak – saučesnik slabljenja vida

I kao što se ujutru, kada se budi priroda a za njom i čitava civilizacija, svetlost polako šunja da nas uvede u pogon dana, tako se u smiraj dana svetlost zavlači iza krošanja drveća, krije iza krovova i zapada daleko, iza bregova, planina i brda, ostavljajući nas da čekamo sledeća jutra. A nama, ljudskoj vrsti, nekako sve to deluje zaverenički pa se uzalud borimo da savladamo prirodu te hodamo ulicama, u pomrčini, štedeći struju, čekajući uličnu rasvetu koje još uvek nema, ne paleći svetla u hodnicima, zureći u novine. I tada, baš u tim momentima iz sumraka stupa blagi „šamar“ prirode koja nam najpre opominjući miluje obraz a onda nas i osvesti nagoveštavajući nam, definitivno,da je vreme da spavamo i čekamo novi dan da uđemo u radni pogon. Ipak, mi se sumraku ne predajemo, već se pobunjeno hvatamo za prekidač, uzdajući se u loša svetla i sobne lampe, naprežući rožnjaču, kidajući sitna slova iz knjiga, sa monitora, ozbiljno preteći sopstvenom vidu. U tom grmu počinje problem. Ne zbog toga što je čovek funkcionalan samo po danu. Nikako ne zbog toga. Već zato što zalivajući svoju funkcionalnost ne vodi računa o kvalitetu osvetljenja koje poseduje na radnom mestu.

Večernja luča – mač sa dve oštrice

Mnogih produktivnih umova koji ne priznaju pojam „radno vreme“ kao ni vremenske odrednice dana, ima širom sveta. Ne može se zameriti savremenom Homo sapiens sapiensu na tome, ali bi valjalo imati na umu da mudar čovek mora da poštuje prioritete a glavni prioritet je upravo zdravlje. Spavanje i odmor isto su toliko bitni koliko i rad. A nekako se prirodno nametnulo da je upravo noć ta koja se valja iskoristiti kao vreme za odmor. Ipak, uz dobro osvetljenje ponekad se može do kasno u noć raditi i potpuno posvetiti duhovnom ili poslovnom napretku. Zamračene sobe nikako nisu rešenje. Slabe sijalice, lusteri projektovani iz čiste estetike takođe. Kvalitetne plafonjere utiču na osvetljenost sobe. Dobra i pouzdana plafonska rasveta omogućuje da, onim radnim noćobdijama, noćni poslovi uspevaju koliko i dnevni. Neonsko osvetljenje kao i plafonjere u vedrijim i izuzetno svetlim nijansama menjaju fokus sa dana na noć pa tako mnogi koji rade mogu noću postignuti jednako dobre rezultate kao i danju. No, ipak, dnevno svetlo je zdravije, primerenije i svakako bolje. Ukoliko je bilo kako moguće, neka Vam dnevno svetlo radni prostor ispunjava onda kada i radite. Ne zanemarujte važnost dnevnog svetla. „Nemoj kvarit oči sutra biće dan“. Ili jednostavno dobro razmislite onda kada birate kancelariju, radnu sobu ili redizajnirate radni prostor. Nikako ne zanemarujte važnost pravilne i kvalitetne rasvete.