Kako bolje pamtiti

Koliko ćemo zapamtiti od onoga što čitamo u mnogome zavisi od koncentracije.

Poteškoće sa pamćenjem se često javljaju, ne zbog nerazumevanja teksta koji se čita nego baš zbog “pada” koncentracije, pa zato, da bi se bolje pamtilo važno je poraditi na razvijanju i održavanju pažnje.

Evo i nekoliko saveta za jačanje koncentracije…

Kako bolje pamtiti?

1) Pre svega treba, koliko god je to moguće, otkloniti tzv. spoljašnje smetnje. U spoljašnje smetnje spadaju-buka sa ulice, prizori koje vidimo kroz prozor, mirisi iz kuhinje na primer, neprilagođena temperatura u sobi u kojoj čitamo (previše toplo ili previše hladno), zatim tesna, neudobna garderoba koju nosimo i slično. Za prevazilaženje ovih ometanja pažnje bilo bi poželjno da sedite na mestu odakle se ne vidi saobraćaj, prolaznici, svetleće reklame i sl. Zatim, da koliko je god to moguće obezbedite tišinu u sobi u kojoj radite, da izbegavate neudobnu odeću koja steže i da prilagodite odgovarajuću temperaturu. Pri tom je važno da vazduh bude svež i čist ali da ne bude previše hladno. Ne remetite svoju koncentraciju jedući, pijući ili pušeći dok čitate.

2) Unutrašnje smetnje takodje utiču na gubitak koncentracije. U unutrašnje smetnje spadaju sanjarenje i tzv emocionalni konflikti. Emocije poput zabrinutosti, straha, tuge, ljubomore i slično stvaraju sukob unutar uma i ometaju sposobnost pamćenja. Dok smo zaokupljeni brigom, tugom, ili nekom drugom uznemiravajućom emocijom, ne možemo usmeriti punu pažnju na ono što čitamo. Lek za prekomerno sanjarenje je takva organizacija života u kojoj se pronalazi veće zadovoljstvo u realnosti. Da emocionalni konflikt ne bi ometao koncentraciju nužno je baviti se ili čitanjem ili svojim problemom sa ciljem da ga rešimo. Zakon pažnje kaže da se ne možemo posvetiti dvema stavrima odjednom.

3) Gubitak interesovanja za temu je takođe jedan od uzroka pogoršane koncentracije. Da bi se pojačalo interesovanje za ono što se čita pokušajte, pre svega, da vidite izvestan značaj teme dovedeći je u vezu sa: oblastima koje vas zanimaju,vašim svakodnevnim životom, lokalnim događajima i slično. Zatim, koristitie maštu-interesovanje se može razviti razmišljanjem o tome šta dobijate savladavanjem teme, odnosno šta gubite ukoliko ne naučite to što čitate. Takođe može biti od pomoći i upotreba autosugestije-na primer, ponavljajte sebi jednostavnu afirmaciju kao: Ovaj predmet me zanima sve više i više.

4) Ometanje koncentracije može biti prouzrokovano i sukobom volje i mašte.Pokušavamo da učimo uz napor volje ali nam mašta dočarava zadovoljstvo nečeg drugog, što bi smo u tom trenutku radije radili. Zato je važno konstruktivno koristiti maštu, a to se postiže tako što kada nameravamo da prionemo na posao-u mašti cemo predstaviti sebi da tako i činimo. To stvaranje mentalnih slika vrlo pozitivno utiče i na jačanje koncentracije i na bolje razumevanje teksta koji se čita i na bolje pamćenje.