Kako se deli tržišna struktura

Tržište je mesto sučeljavanja ponude i tražnje ili ukupnost odnosa ponude i tražnje koji se na određenom prostoru i u određenom vremenskom periodu ispoljavaju u vidu razmene dobara i usluga. Tržište predstavlja dinamičku kategoriju i najpoznatiji ekonomski mehanizam koji se zasniva na opštim i ličnim interesima.

Kako se deli tržišna struktura

Strukturu tržišta možemo podeliti na savršenu (potpunu) i ograničenu (nepotpunu) konkurenciju.

Savršena konkurencija je tržišno stanje u kojem postoji veliki broj prodavaca i kupaca na tržištu homogenog proizvoda. To je svet gde je jedno preduzeće toliko malo u odnosu na svoje tržište da ne može uticati na cenu već prihvata cenu kao datu. To je konkurencija u kojoj ne postoje troškovi tržišnih transakcija. Pretpostavke savršene konkurencije su: preuzimanje cena (na tržištu se takmiče mnoga preduzeća i ukoliko se uzme u obzir da prodaja svakog pojedinačnog preduzeća čini samo mali deo tržišta može se zaključiti da njegove odluke nemaju uticaja na cenu), homogenost proizvoda (do preuzimanja cena dolazi kada se na tržištu prodaju isti ili skoro isti proizvodi, odnosno kada su svi proizvodi na tržištu jedni drugima supstituti i nemoguće je da jedno preduzeće poveća cenu a da se to negativno ne odrazi na njegovu prodaju) i slobodan ulaz i izlaz sa tržišta (što znači da ne postoje ograničenja u vidu posebnih troškova koji bi otežali ulaz-izlaz). Primer za proizvode na ovom tržištu su pšenica, kukuruz, brašno, šećer… Ovo je najređi tip tržišne strukture. Potpuna i efektivna konkurencija je vrlo retka situacija u ekonomiji i na realnim tržištima mnogo se češće susrećemo sa različitim oblicima monopolskih struktura.

Nepotpunu konkurenciju čine monopoli, monopolistička konkurencija i oligopoli.

Monopol je tržišno stanje u kome se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac a na strani tražnje mnoštvo kupaca. Ovo je najprofitabilniji tip tržišne strukture. Zahvaljujući nepostojanju tržišne konkurencije monopol diktira cenu i stvara ekstra profit. Oni mogu na kraći rok izbeći konkurenciju ali ne i na dugi (osim ako država ne ograniči ulazak drugih preduzeća tako što samo jednom da ekskluzivno pravo na prodaju nekog pojedinačnog dobra kao što je npr. PTT, struja, gas..). Veliki nedostatak monopola je što su cene visoke a količina opada što vodi ka nižem životnom standardu i nižem stepenu zaposlenosti.

Monopolističko takmičenje (monopolistička konkurencija) je tip tržišta sa kojim se najčešće susrećemo, to je tržište na kome veliki broj preduzeća međusobno konkuriše proizvodeći neidentične ali slične proizvode. Karakteristike ovog tržišnog oblika su što se nude roizvodi koji su međusobno zamenljivi ali nisu savršeni supstituti i što je ulaz-izlaz sa tržišta slobodan. Na ovom tržištu se prodaju hrana, odeća, sapuni, šamponi itd. Ukoliko bi neko preduzeće smanjilo cenu svog proizvoda automatski bi povećalo prodaju, pa konkurenti uglavnom prate ovu strategiju. Zbog ovakvih situacija uvek postoji pritisak na proizvođače da uvode inovacije kako bi opstali na tržištu.

Oligopol je oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko preduzeća učestvuje u celoukupnoj ponudi, oni su najrasprostranjeniji. Za razliku od monopola oligopolisti se obaziru na cene koje postoje na tržištu. Proizvodi oligopolista su homogeni (tada je reč o čistom oligopolu) ili diferencirani ( to je već diferencirani oligopol). Ova vrsta tržišne strukture ima veliki uticaj na tržištu. Javljaju se u teškoj industirji, proizvodnji čelika i aluminijuma, automobilskoj industriji odnosno tamo gde su potrebna velika ulaganja. Donošenje odluka oligopolista je mnogo složeniji proces nego kod ostalih tipova tržišne strukture, jer oni moraju uzimati u obzir odluke svojih rivala. Na ovom tržištu je identitet ekonomskih subjekata od velikog značaja.