Kako prepoznati depresiju u klimakterijumu

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, trenutno više od 10% svetskog stanovništva boluje od depresije. Označena je kao četvrta na listi najozbiljnijih zdravstvenih problema ljudi. A za žene ona predstavlja čak zdravstveni problem broj dva.

Žene od depresije obolevaju dva puta češće od muškaraca. Smatra se da tome doprinose hormonske promene, produženi stres zbog većeg broja socijalnih uloga kao što su trudnoća, porođaj, briga o deci, klimaks… Nizak nivo stresa u savremeno doba prisutan je gotovo kod svih ali se ova razlika iumeđu polova odnosi na – REAGOVANJE NA STRES. Na primer, muškarci burnije od žena reaguju na gubitak posla a žene burnije reaguju na probleme u svom socijalnom miljeu.

Kako prepoznati depresiju u klimakterijumu

MENOPAUZA se javlja kod žena uglavnom između 40 – 55 g. života pri čemu menstruacija postepeno izostaje. Prirodni pratilac proređivanja mesečnog ciklusaje smanjenje proizvodnje ženskih polnih hormona –estrogena i progesterona. Promena nivoa hormona često je praćena neprijatnim simptomima: toplotni valunzi, znojenje i depresija, razdražljivost, nesanica i osećaj zamora. U tom peridu žene su naklonjene većem broju hroničnih obolenja kao što su šećerna bolest, visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, osteoporoza…

Sve to može da rezultira pojavom depresivnog stanja pa ako ona poprimi kliničku sliku depresivnog poremećaja potrebno je obratiti se psihijatru.

Depresija nije smrtonosna ali je smrtonosna njena najteža komlikacija . Kod 2/3 depresivnih bolesnika javljaju se suicidalne ideje a 15% bolesnika izvrši suicid. Naročito je važno dobro proceniti rizik mogućeg pokušaja samoubistva ili samopovređivanja o čemu bolesnici ređe govore spontano. Uslovi za bolničko lečenje je rizik od samoubistva, nesposobnost da se vodi briga o samome sebi, prisustvo psihotičnih simptoma…

1. Prvi korak u lečenju je donošenje odluke gde će se lečenje sprovoditi. Tako se i bira ambulantno ili bolničko lečenje.
2. Nesaradnja porodice je takođe dodatna preporuka da se lečenje obavi u bolnici koje treba biti što kraće u skladu sa težinom bolesti.
3. KAKO SE LEČI DEPRESIJA ?
   LEKOVIMA I PSIHOTERAPIJOM
4. Najpre treba postaviti tačnu dijagnozu.Treba utvrditi u kakvim uslovima živi i radi bolesnik, kakva je porodična, socijalna i radna sredina.
5. Antidepresivi predstavljaju grupu lekova koji poboljšavaju raspoloženje, oslobađaju od straha i napetosti i stimulišu voljno – nagonske dinamizme i treba ih prepisivati u odgovarajućem vremenskom trajanju i uz odgovarajuće doziranje. Prevremeni i prerani prekid terapije razlog je češćeg javljanja novih epizoda depresije.
6. Od velike važnosti za pravilno i uspešno lečenje depresije je odnos bolesnika prema svojoj bolesti kao i odnos bolesnik – lekar. Psihoterapija ima značajni uticaj na povećanje poverenja bolesnika u uspeh lečenja i motiviše bolesnika za redovno uzimanje leka kao i na dolazak na redovne kontrole. Psihoterapija može biti individualna, grupna, porodična…
7. Cilj lečenja nije samo otklanjanje simptoma, nego uspostavljanje dugotrajno dobrog stanja i prevencija novih depresivnih epizoda.
8. Svojim ponašanjem svaki čovek može unaprediti svoje zdravlje i ubrzati lečenje.

Saveti

1. Pratite svoje misli i osećanja. To je početak suočavanja sa problemom. Pričati sa porodicom o svom problemu je najbolja strategija u borbi protiv depresije.
2. Imajte poverenje u svog lekara i sarađujte sa njim u svom lečenju.
3. Živite u sadašnjem trenutku, razmišljajte pozitivno, družite se sa pozitivnim osobama, radujte se malim stvarima a trudite se da postignete više, volite i praštajte, budite umereni i ŽIVITE SA OSMEHOM.

Upozorenja

1. Što se pre počne sa lečenjem, bolji su izgledi za izlečenje.