Kako dete odvići od pelene

Mnogi roditelji jedva dočekaju leto, jer misle da je tada najzgodnije da svoje dete odviknu od pelena. Pri tome zanemaruju najvžniju stvar, a to je mališanov uzrast.

Kako dete odvići od pelene

1. Roditelji, u najboljoj nameri, često greše pokušavajući da bebe, sa nepunih godinu dana, naviknu na nošu. Često se i ljute kada mališani obave nuždu u peleni ili gaćicama, pa ih čak i kažnjavaju. Stvar dodatno otežava upoređivanje svog deteta sa decom prijatelja i rođaka.
2. To što je napolju toplo nije razlog da vaše dete, koje još nije došlo u odgovarajuću fazu, terate da nauči nešto što jednostavno ne može da uradi. Optimalno vreme da nauči kada će da traži nošu i obavi nuždu je kada sazri. Nedopustivo je da budete nestrpljivi, jer to nema nikakve veze ni sa vama, ni sa detetom, već sa njegovim razvojem. Kažnjavanja su potpuno neopravdana jer dete od godinu dana, pa čak i starije, ne može da shvati da je to što je obavilo nuždu u peleni ili gaćicama nešto loše, što na kraju krajeva i nije.
   Strpljenje je najvažnije kada je odgajanje dece u pitanju, ali i poznavanje razvojnih faza i sposobnosti deteta.
3. Opšta preporuka, kao i za svako učenje je poznavati, pratiti i uvažavati svoje dete, uvažavati njegove potrebe i individualnost. Ali, u isto vreme ga i usmeravati tako da ovlada veštinama potrebnim za svakodnevno snalaženje, da bi se u svakoj situaciji osećalo sigurno u odnosu na svoje vršnjake i okolinu.
4. Svakom od nas se dogodilo da ponekad pomislimo kako naše dete nikad neće savladati neku veštinu, a vidimo da neki od njegovih vršnjaka to rade sa lakoćom, i tada gubimo strpljenje. Ovo je prepoznatljiva situacija i kada je odvikavanje od pelena u pitanju. Još će se naći jedan broj roditelja koji će vam dolivati ulje na vatru pričom da je njihovo dete već piškilo ili kakilo u nošu čim je počelo da sedi, već sa desetak meseci radilo takve i takve stvari, što će samo povećati vaše nestrpljenje.
5. Sposobnost deteta da kontroliše mokrenje i stolicu zavisi od sazrevanja nervnog sistema i funkcija vezanih za to, i nije kod svakog deteta ista. Nervni centri koji ove funkcije kontrolišu najčešće sazrevaju između 18 meseci i 3 godine. Dete je tada u stanju da poveže osećaj koji ima – dok ima stolicu ili mokri – sa tim što se od njega očekuje. Znači da je zrelo da može da oseti, da može da mu se objasni i da može da shvati. Sazrevanje ovih centara se poklapa sa uzrastom kada dete sebi kaže ja, a nije više bata ili seka. U ovom uzrastu, deca već samostalno hodaju i verbalno komuniciraju.
6. Roditelj može da uoči da je dete postalo svesno dok je još u pelenama – da ima neke senzacije, da stane ili zastane kada to radi, da se umiri i da je koncentrisano na tu radnju – znači da ju je registrovalo, pa je to jedan od pokazatelja kada treba započeti sa upoznavanjem sa nošom, za šta ona služi i šta se od deteta očekuje.
7. Nošu treba držati u kupatilu, jer će dete videti da i mama i tata zbog toga odlaze u kupatilo, a postoje i dodaci da dete kao roditelj to obavlja u klozetsku šolju. Značajno je da dete pohvalimo kada nešto dobro uradi.
8. Leto je najbolji period za prve pokušaje, ali samo ako imate dete koje je prohodalo, koje može samostalno da sedne i ustane i koje je fizički i psihički zrelo da shvati šta vi to od njega očekujete.
9. Za svaki rad sa decom je važno imati dovoljno strpljenja, ali i dovoljno dostojnosti i upornosti i bez primene sile.
   Dete čije funkcije nisu potpuno zrele, posle upornog stavljanja na nošu, dugog držanja i insistiranja, vremenom nauči šta se od njega očekuje. I zato su mama ili tata ljuti na njega ako toga nema, a srećni ako se to dogodi. Zato će to da radi zbog njih, a to je dresura, što nam nije cilj!
10. Primoravanje deteta da uradi nešto za šta nije zrelo, očekivati od njega nešto preko njegovog kapaciteta, stvara kod deteta emocionalnu nelagodnost, a često i strah. Ovo je jos naglašenije ako je insistiranje praćeno kaznama. Emocionalne nelagodnosti i strepnje, kao i strah od kazne, vremenom se nagomilavaju. Zbir ovakvih strahova može kasnije, tokom života da dovede do izmenjenih reakcija na neke druge pritiske, i u drugim situacijama, prepoznati iz ranog detinjstva – pa reakcije mogu da budu neodgovarajuće, kanalisane nagomilanim nelagodnostima i strahovima.
    Zbog čega sve to? Zbog funcije koja ce i bez toliko nestrpljenja i pritisaka sama da se uspostavi kada dete bude zrelo da oseti kada to da uradi. A vi treba samo da mu pomognete da to uradi na odgovarajućem mestu.
11. Pohvalite dete!
    Ono će biti ponosno što je nešto uspešno uradilo i tako će sticati samopouzdanje i samopoštovanje. Ako se ponekad dogodi da pokušaj nije uspeo, dete ne treba kažnjavati. Niko od nas nije ovladao svim veštinama koje poseduje bez ijedne greške.
12. Postoje situacije kada dete ne može da kontroliše mokrenje, naročito noću. Ovakve pojave i posle pete godine zahtevaju pregled i eventualno ispitivanje. Značajno je da li je dete ikada uspostavilo kontrolu, pa je posle perioda kontrolisanja došlo do ponovnog umokravanja. Najpre je važno isključiti infekcije mokraćnih puteva, ali i neka neurološka oboljenja, koja su praćena nekontrolisanim ispuštanjem mokraće.