Kako napraviti zdrav doručak

Koliko puta su vam baka i mama rekle da je doručak najvažniji obok, a vi sad to govorite svakog jutra svom detetu dok se mršti pri samoj pomisli na hranu koju ste mu serviralli?Doručak će vam obezbediti dovoljno energije i vitamina za celokupno funkcionisanje u toku dana. Bez njega ćete biti umorni, razdražljivi i skloniji bolestima. Zapamtite da dobre nutritivne navike koje se stvore u detinjstvu ostaju i u odraslom dobu.

Kako napraviti zdrav doručak

1. Sama reč doručak znači ono što se jede pre ručka, a svaka zemlja ima sopstvenu tradiciju u pogledu doručka. Mnogi Francuzi dan počinju čašom mineralne vode ili soka jer se smatra da je to stavljanje u pogon celokupnog sistema za varenje. Tek posle toga može da usledi tipičan doručak kroasan sa džemom i puterom i šoljica kafe. Međutim do ručka samo to ne može da bude dovoljno, jer posle unošenja ugljenih hidrata neizbežno sledi smanjenje nivoa šećera u krvi negde oko 11 sati. Znači ako za doručak pojedete nešto slatko, već pre ručka osećate umor. Tradicionalni engleski doručak čine ovsene pahuljice, slanina, jaja na oko ili kajgana. Nekada se u Engleskoj nije ručalo pre sedam uveče, a Englezi su ujutru morali da se najedu za ceo dan, kako bi izdržali do tad. Ovakav doručak je dobar za one koji se bave nekim fizičkim radom. Za domaćice i one koji se bave umnim radom takav obrok nije najbolji izbor.
2. Sendvič bi trebalo da sadrži četiri grupe namirnica: žitarice, povrće, mlečne proizvode i meso ili njegove zamene. Na primer pogačica, parče mesa, sir, mleko, zelena salata. Osnova većine sendviča trebalo bi da su mesni proizvodi: mršavo meso, pečena piletina, ostaci pečenog mesa, konzervisana tunjevina ili losos, uz kuvano jaje. Možete da napravite i sendvič od tunjevine, majoneza i crnog luka. Ćuretina je bogata nutrijentima koji obezbeđuju energiju, jake kosti i zdrav imuni sistem, pa servirajte sendvič od kifle od kukuruznog brašna sa krem sirom i ćurećim grudima. Umesto najčešće korišćenog belog hleba probajte razne vrste i oblike.
3. Istraživanja koja su sproveli naučnici na univerzitetu u Kardifu pokazala su da doručak koji se sastoji iz zrnastih kultura povoljno utiče na rad organa za varenje i na umni rad. A zahvaljujući biljnim vlaknima ljudi su srećniji i energičniji. Savetuju da se u ishranu obavezno uključe kaše u cilju poboljšanja nervnog i kardiovaskularnog sistema, kao i sistema za varenje, jetre,i zbog razmene materija. Preporučuje se da se doručak obavezno započne voćem, povrćem ili svežim sokom. Voćni kokteli od svežeg voća pomoćiće da obezbedite energiju za organizam. Posle tečnosti prelazite na spore ugljene hidrate jer oni treba da obezbede pravilan energetski bilans. Upravo takve ugljene hidrate sadrže musli i crni hleb. A vredne belančevine dobićete iz sira, jaja, mleka, jogurta i nemasnih vrsta mesa.
4. Musli je mešavina raznih pahuljica sa sušenim voćem i koštunjavim plodovima a napravio ga je krajem XIX veka jedan švajcarski lekar nutricionista. Musli sadrži vitamine grupe B i minerale, koji blagotvorno deluju na starenje kože i kose. Nemojte zaboraviti da musli prelijete mlekom, jogurtom ili sokom, a možete ga i zaliti i vrelom vodom i dodati po ukusu med ili šećer.
   Ne morate da jedete kupovni već ga sami napravite.
   • – Ovsenim pahuljicama dodajte suvo grožđe, suve šljive, suve kajsije i kokosovo brašno i sve prelijte jogurtom.
   • – Kukuruzne pahuljice prelijte vodom ili jogurtom. Dodajte sitno naseckane sveže breskve i seckani orah.
   • – Ovsene pahuljice pomešajte sa seckanim orahom, rendanom jabukom, suvim grožđem, sokom od limuna, medom, komadićima banane. Možete dodati i badem i suve kajsije.Prelijte mlekom. Ovo jelo sadrži vitamine i mikroelemente,  pročišćavaorganizam od nečistoća, daje energiju i osigurava dobro raspoloženje, povećava radnu sposobnost i izdržljivost.