Kako nastaje depresija

DEPRESIJA je mentalno stanje koje se karakteriše DUGOTRAJNIM osećanjem potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenosti i opšteg stanja bezvoljnosti. BIOLOŠKU osnovu depresije predstavlja poremaćaj ravnoteže prenosnika nervnih impulsa (neurotransmitera). Najzastupljeniji hemijski glasnici (neurotransmiteri) u mozgu su: serotonin, noradrenalin, dopamin…

SEROTONIN se smatra važnim regulatorom spavanja, termoregulacije, apetita i seksualnog ponašanja. Uloga NORADRENALINA se povezuje sa agresivnim ponašanjem, adaptacijom na stres, modulacijom bola i materinskim ponašanjem. DOPAMIN oblikuje ispoljavanje emocija, proces učenja i sposobnost uživanja.

Budući da su svi neurotransmiterski sisitemi međusobno funkcionalno povezani, teško se može za promene u depresiji “okriviti” samo jedan od njih. Radi se najverovatnije o dinamičkom međuodnosu, gde je jedan ili više sistema odgovorno za početak promena, na što se nadovezuju druge promene.

Kako nastaje depresija

1. STRESNE OKOLNOSTI koje najčešće mogu da izazovu depresiju:
   • gubitak voljene osobe
   • rane traume, emocionalno, seksualno i fizičko zlostavljanje
   • samoća i odsustvo ljubavi
   • razvod
   • teska bolest
   • teska trudnoća i porođaj
   • selidba, rat, pretrpljena katastrofa (zemljotres, požar, poplava…)
   • siromaštvo, teški uslovi života
   • gubitak posla
   • šikaniranje, zastrašivanje, pretnje (mobing)
2. Depresija je BIOPSIHOSOCIJALNI poremećaj, koju izaziva kombinacija genetskog nasleđa i uticaj spoljnih okolnosti.
3. Ako je genetska predodređenost za depresiju jaka, bolest može nastati i bez stresnih faktora, odnosno u normalnim životnim okolnostima bez spoljnih uzročnika.
4. Ako osoba pretrpi vrlo jak ili dugotrajni stres, može oboleti od depresije iako nema jaku genetsku predispoziciju.
5. Takođe postoje strukture ličnosti koje su sklone obolevanju od depresije. To su osobe koje teže “perfekcionozmu”, osobe nikada zadovoljne, osobe zavisne od drugih, granični poremećaji ličnosti, narcistični…
6. Depresivni bolesnik može imati bolno zamišljen izraz lica, ukočeno držanje,pogled u stranu i prema dole, usporenost, nemaran ili zapušten izgled, pognuto držanje i sklonost plaču.
7. Sve to čini da izgledaju starije nego što jesu.
8. ANKSIOZNOST (napetost) se javlja kod oko 90% bolesnika koja je praćena glavoboljam, stomačnim tegobama, srčanim smetnjama…
9. MISAONI PROCES je usporen. Sebe doživljavaju kao manje vredne osobe, bez perspektive i nade, sa osećanjem krivice,niskog samopoštovanja, bespomoćnosti…
10. VOLJA je značajno poremećena. Čak 97% obolelih se žali na osećaj umora i nedostatak energije pa čak ni za obavljanje osnovnih poslova (kuvanje, čišćenje, održavanje lične higijene, ustajanje iz kreveta, uzimanje hrane…)
11. Simptomi poremećaja NAGONA se javljaju kod 80% obolelih. Karakteriše ga snižen apetit, nesanica i snižen seksualni nagon. Gubitak apetita koji je praćen gubitkom telesne težine skoro je stalni simptom depresije. Na poremećej spavanja se žali čak ¾ bolesnika sa teškoćom uspavljivanja, čestim buđenjem, košmarnim snovima…
12. SNIŽENJE SEKSUALNE ŽELJE se javlja i kod žena i kod muškaraca. Kod žena se može javiti poremećaj menstrualnog ciklusa,a kod muškaraca prolazna impotencija.
13. SNIŽENJE NAGONA ZA ŽIVLJENJEM povezano je sa čestim razmišljanjem o samoubistvu i pokušajem samopovređivanja.
14. Kako se boriti protiv depresije

Saveti

1. Kada se depresija javi prvi put govorimo o depresivnoj epizodi, a simptomi potrebni za postavljanje dijagnoze treba da traju najmanje dve nedelje.
2. Pored osnovnih informacija o depresiji jedan od ciljeva je i uklanjanje predrasuda o depresiji kao bolesti. Zato obolelom čoveku najpre treba objasniti: - šta je depresija - zašto nastaje - kao izgleda - kako se leči
3. Depresija nije isto što i prolazna tuga ili žalost, koja je normalna pojava kod svih ljudi. Postoje velike razlike u emocionalnim reakcijama od tzv. normalne žalosti do izražene depresije.

Upozorenja

1. Iako je depresija jedna od najrasprostranjenijih bolesti o njoj ima malo dostupnih informacija koje su razumljive prosečnom čoveku. Depresija jeste lečiva bolest ali privoleti osobu sa depresijom na odlazak lekaru, psihijatru, u većini sličajeva je “nemoguća misija”. Prosečan čovek teško prihvata da je bolestan “ od živaca” i na psihijatrijske lekove obično reaguje komentarima “neću da se drogiram“ ili “nisam ja lud da pijem lekove za živce”.
2. Mnogi ljudi koji su iskusili depresiju kažu da su se tada osećali kao da je “crna zavesa bila spuštena na pozornicu njihovog života”. U stanju su da satima i satima gledaju u jednu tačku odsutni i nezainteresovani za bilo šta.
3. TUGA I ŽALOST liče na depresiju po simptomima kao što su plakanje, gubitak telesne težine, smanjenje volje, povlačenje, nesanica, razdražljivost, smetnje koncentracije i pažnje. Međutim, za razliku od depresije, simptomi se često spontano povlače u vremenu od nekoliko meseci.