Kako se pripremiti za davanje krvi

Raspoloživost kvalitetne krvi je veoma važno u savremenoj medicini. Ne može da se stvori sintetničkim putem, pa tako mora da se sakupi od dobrovoljnih davalaca krvi. Ipak, mnogi ljudi se i dalje plaše davanja krvi iz mnogih razloga, od toga što misle da će ih to boleti ili pak do bojazni da će se zaraziti.

U stvari, davanje krvi je bezbedno, pošto se sprovode mnoge mere opreza, i nema razloga zašto bi se plašili zaraznih bolesti. Najozbiljniji rizici pri davanju krvi su „negativne reakcije“ i javljaju se u dva oblika, padanje u nesvest i pojava masnica. Pratite ova uputstva i smanjićete mogućnost od pojave ova dva tipa negativnih reakcija.

Kako se pripremiti za davanje krvi

1. Utvrdite da li ste sposobni da dajete krv. Instituti za transfuziju krvi u različitim zemljama imaju i različite zahteve, neka se tiču krvno-prenosivih oboljenja, hematoloških oboljenja. Sve u svemu, možete da date krv ako ste:
   • zdravi, u formi i trenutno ne patite od neke bolesti. Nemojte da dajete krv ako ste prehlađeni, imate upalu grla, kijavicu, virus ili mučninu.
   • teški najmanje 50 kg.
   • dovoljno stari (u mnogim  zemljama, trebaće vam saglasnost roditelja ako imate 16-17 godina da biste mogli da date krv; proverite koji su zahtevi na snazi u vašoj zemlji):
2. Nemojte da dajete krv nakon stomatološkog pregleda, tj. popravke zuba. Ako ste imali i manju stomatološku intervenciju, sačekajte najmanje 24 časa pre davanja krvi. Ako ste imali veću stomatološku intervenciju, sačekajte najmanje jedan mesec.

Pre davanja krvi

1. Pijte mnogo tečnosti ili voćnih sokova tokom večeri i jutra pre davanja krvi. Glavni uzrok nesvestice i vrtoglavice jeste pad krvnog pritiska. Unošenjem veće količine voda ili voćnog soka u vaše telo, održavate vaš krvni pritisak u normali. Savetuje se da popijete dosta tečnosti tokom 24 časa pre vremena donacije, naročito kada je napolju jako toplo, i preporučuje 4 pune čaše vode ili soka, tri sata pre same donacije krvi.
   • Ako dajete plazmu ili trombocite, popijte najmanje 6-8 čaša.
   • Izbegavajte napitke sa kofeinom, pošto ćete tako izazvati izbacivanje veće količine tečnosti iz organizma.
2. Jedite barem tri sata pre samog davanja krvi. Nije baš najbolja ideja da dođete praznog stomaka; hrana će održavati vaš šećer u krvi stabilnim i pomoći će vam da se osećate dobro nakon što ste dali krv. Hrana u krvi pomaže da se izbegne ošamućenost
   • Pojedite doručak (žitarice, tost, itd) ili lagan ručak kao što je sendvič i neko voće
   • Ako mislite da će vam biti muka tokom samog davanja krvi, nemojte da jedete neposredno pred sam čin.
   • Izbegavajte masnu hranu 24 časa pre samog davanja krvi. Povećana količina masnoća u krvi može da onemogući precizno čitanje testova urađenih na uzorku vaše krvi nakon transfuzije. Ako ne mogu da dobro pročitaju sve testove, odbaciće vašu donaciju. Ne želite da sav vaš trud propadne!
   • Jedite hranu bogatu gvožđem dve nedelje pred samo davanje krvi. Izvori su namirnice poput spanaća, celog zrna žitarica, jaja i govedina. Dobar nivo vitamina C će pomoći bolju apsorpciju gvožđa (konzumirajte voće i voćne sokove koji sadrže dosta vitamina C ili uzmite tablete vitamina C uz savet vašeg lekara). Proveriće vam nivo gvožđa u krvi pre samog davanja kako bi vas zaštitili od davanja krvi – krvo koju dajete zaista treba da bude zdrava i kvalitetna.
3. Pripremite ličnu kartu i donorsku kartu dobrovoljnog davaoca krvi koju treba da izvadite dan ranije i stavite u nešto što nosite sa sobom. Tako nećete da zaboravite da ih ponesete ako se osećate nervoznim. Donorska karta dobrovoljnog davaoca krvi će ubrzati proces pošto će na osnovu vašeg broja biti lakše pronaći i vaše ostale podatke.
   • • Iskreno odgovorite na sva pitanja koja će vam postaviti osoblje ili na koje ćete odgovoriti u obrascu koji ćete popuniti. Neke aktivnosti povećavaju šanse za pojavu krvno-prenosivih bolesti (tj. one koje mogu da se prenose putem krvi) i oni koji su nedavno obavljali neku od tih aktivnosti mogu da budu sprečeni da daju krv neko određeno vreme. Neka pitanja koja se tiču seksualnih aktivnosti mogu da budu neprijatna, ali ljudi koji rade u institutima za transfuziju krvi su profesionalci. Sve su oni to već čuli.
     • Možete da budete odbijeni, ali niko neće saznati zašto osim ako im vi ne kažete. Ako vam treba neki izgovor koji je manje neprijatan, nizak nivo gvožđa u krvi je najčešći uzrok odbijanja davalaca. Visok i nizak krvni pritisak, i visoka temperatura su takođe dobri izgovori i nešto zbog čega ne bi trebalo da vam bude neprijatno.

Tokom davanja krvi

1. Medicinska sestra će proveravati nivo hemoglobina u krvi. Ovo će uključiti mali ubod u prst. Nivo hemoglobina treba da bude u granicama normale pre nego uopšte možete da date krv, kako ne biste postali anemični posle transfuzije.
2. Zatražite ćebe ako vam ruke ili stopala postanu hladni. Ovo je znak da je vaš krvni pritisak pao. Toplo ćebe može da vam pomogne da se opustite.
3. Duboko udahnite pre stavljanja igle, ili uradite nešto kako biste skrenuli misli. Ne zadržavajte dah; u suprotnom, možete da se onesvestite. Ne dajte se prevariti – većina ljudi oseti malu bol ili je ne oseti uopšte, i komentariše da podseća na ‘štipanje’. U stvari oseća se nelagodnost, tako da što ste manje napeti, to bolje. Prirodno, budite svesni vaših granica – ako ste peviše osetljivi, obavezno to unapred i objasnite osoblju pre same transfuzije krvi.
4. Opustite se. Nervoza takođe može da uzrokuje pad krvnog pritiska i dovede do vrtoglavice. Razgovarajte sa medicinskom sestrom koja je pored i zamolite da vam objasni čitav proces. Smislite način da skrenete misli – žvaćite žvaku, pevajte pesmu, recitujte nešto, razmišljajte o ishodu knjige koju čitate ili TV serije koju pratite, slušajte vaš MP3 ili CD plejer, razmislite o značajnom krajnjem rezultatu vaše donacije i čak pitajte medicinsko osoblje oko vas da li znaju slučajeve u kojima je donirana krv pomogla osobi da se oporavi i preživi.

Nakon davanja krvi

1. Zamoliće vas da se odmorite od 5 do 20 minuta nakon davanja krvi. Ovako će osoblje moći da motri na vas i da se uveri da se dobro osećate pre nego što napustite institut.
2. Pregrizite nešto nakon što ste dali krv. Popijte vode ili soka i pojedite lagan obrok koji sadrži šećer kako bi povećali nivo šećera u krvi. Odmorite se nekoliko minuta i uživajte u vašem obroku pre nego što napustite centar za transfuziju krvi. Pustite vašem telu da se malo prilagodi pre nego odjurite i počnete obavljati dužnosti do kraja dana. Isplanirajte da provedete minimum 15 minuta u menzi.
3. Nemojte da vozite ako barem malo osetite vrtoglavicu. Transfuzija krvi nije opasna, ali vožnja jeste i možete teško da se povredite ako se onesvestite tokom vožnje. Ako se ne osećate dobro nakon transfuzije krvi, pozovite nekoga da dođe po vas.
4. Pojedite obrok bogat proteinima nakon transfuzije; govedina, piletina ili boranija su odličan izbor. Takođe bi trebalo da pojedete povrće i obavezno popijte dosta vode. Sve ovo će vam pomoći vam da se ubrzo nadoknadi više krvi.
5. Uzdržite se od konzumiranja alkohola najmanje 8 sati nakon davanja krvi.
6. Nemojte da podižite ništa teško ostatak dana. Ovo uključuje dizanje tegova u teretani, kao i na poslu koji uključuje dizanje velikih težina. Ako imate takav posao, trebalo bi da zakažete transfuziju krvi petkom. Dizanje velikih težina će sigurno uticati na otvaranje vena i krvarenje u ruci što će za posledicu imati veliku, bolnu masnicu. Ako date sebi oduška narednih 16-24 sata da bi rana zarala, ne bi trebalo da imate nekih većih problema.
   • Izbegavajte naporne vežbe ostatak dana. Ne idite na trčanje ili ples, vožnju biciklom. Dosta ste uradili za taj dan. Pomogli ste da se spasi jedan život.
7. Ako se u bilo kom trenutku nakon davanja krvi ne osećate dobro, nazovit institut za transfuziju ili posetite vašeg lekara
8. Upišite se za sledeći put. Redovna navika davanja krvi je velikodušna i poklon koji će sigurno nekome spasiti život.

Saveti

1. Ako dajete trombocite, popijte mleka ili uzmite suplemente kalcijuma pre same transfuzije. Ovo će sprečiti golicanje kad krv ponovo počne normalno da cirkuliše.
2. Kupite veliku flašu soka od narandže. Daće vam neophodnu hranu nakon transfuzije krvi.
3. Ako osećate kao da ćete da se onesvestite, recite to medicinskom osoblju i pomoći će vam tako što će vam spustiti naslon na krevetu na kom ležite. Ako ste već izašli iz centra, onda stavite glavu između kolena da povećate dotok krvi u mozak ili lezite i podignite noge ako možete.
4. Lezite kad dajete krv. Ovo će pomoći kod pada krvnog pritiska i ošamućenosti, pogotovo kad vam je to prvi put.
5. Kada se jednom budete osećali dobro tokom i nakon davanja krvi, raspitajte se o davanju trombocita. Davanje trombocita traje duže, ali možeš da dobiješ svoje trombocite. Crvena krva zrnca su od ključnog značaja za lečenje teško obolelih pacijenata.

Upozorenja

1. Nemojte da dajete krv ako imate manje od 50kg. Verovatno ćete loše reagovati.
2. Nemojte da dajete krv ako ste mlađi od 18 (u nekim zemljama to je moguće uz pristanak roditelja). Sve zavisi od jedne do druge zemlje, proverite kakvi su zahtevi u vašoj.
3. Kriterijumi po kojima se određuje da li je neka osoba sposobna da bude davalac krvi se menjaju veoma često. Možda će pomoći ako napravite listu svakog mesta koje ste posetili izvan vaše zemlje tokom prethodnh nekoliko godina. Stavite grad, zemlju i datum.
4. Ne tražite vaše rezultate testa. Ako želite da testirate krv posetite vašeg lekara. Centri za dobrovoljno davanje krvi će vas obavestiti ako je test pozitivan na nešto opasno, ali ako zovete da biste se raspitali, mogu da pretpostave da vi sami verujete da ste ugroženi ili pod rizikom. Odbciće vašu donaciju i označiti kao nepodobne za davanje krvi u budućnosti.